Najstariji sport na svetu - TOP 16 drevnih sportova

Najstariji sport na svetu, odnosno sportovi, sežu hiljadama godina u prošlost jer je čovek oduvek imao potrebu za zabavom, još od najranijih civilizacija. Mnogi od sportova koje poznajemo danas proizašli su iz aktivnosti i opreme koje su rani ljudi koristili za opstanak. 

Većina ovih aktivnosti razvijala se istovremeno u različitim delovima sveta, oslanjajući se na prirodne ljudske pokrete, što čini teško prateći poreklo nekih sportova. 

Svi ovi drevni sportovi, u nekoj formi, i dalje se praktikuju širom sveta, bilo u modernoj varijanti ili kao namerno oživljavanje starih sportova radi očuvanja tradacije i istorije nekog podneblja.

Pre nego što se upustimo u ovaj uzbudljiv svet koji je izgradila istorija sporta tokom dugih vekova i predstavimo 16 najstarijih sportova na svetu, pogledajte odlične fudbal kvote za danas i odigrajte sistemski tiket ili tiket dana koji Balkan Bet svakodnevno sastavlja za vas sa realnim predlozima.

Tabela sa najstarijim sportovima na svetu

16. Senet igra

• Nastanak: oko 3100. godine p.n.e.
• Poreklo: Egipat

Senet je drevna egipatska društvena igra koja se igrala na tabli sa 30 polja. Bila je vrlo popularna u Egiptu i postoji već više od 5 milenijuma. Prikazi igre potiču još iz vremena Stare dinastije (oko 3100. p.n.e.). 

Igra se sastojala od deset ili više figura, a cilj je bio pomerati ih kroz polja na tabli, koja je obeležena određenim simbolima i ukrasima. Iako se tačno pravilo igre nije sačuvalo, istraživanja pokazuju da je bila povezana sa religijskim i filozofskim verovanjima Egipćana, posebno u vezi sa životom posle smrti.

Senet se često spominje u egipatskim tekstovima, uključujući Knjigu mrtvih, gde se igra prikazuje kao simbol putovanja kroz podzemni svet. Prikazivala se na zidovima grobnica i u umetničkim delima, a čak su i Tutankamon i Nefertari prikazani kako igraju senet. 

Moderni istoričari su na osnovu starog teksta pokušali rekonstruisati pravila, koja su nažalost ostala na nivou nagađanja. Arheološki nalazi potvrdili su važnost seneta u društvenom životu Egipćana, kao i u svakodnevnim verskim obredima.

15. Rimske igre u areni

• Nastanak: oko 1000. god. p.n.e.
• Poreklo: Stari Rim

Rimske igre u areni bile su popularan oblik zabave u Starom Rimu, a praktikovali su ih robovi/gladijatori, često sa životinjama. Trajale su nekad i 100 dana zaredom, a održavale su se u Koloseumu, nastalom između 72. i 80. god. nove ere, gde su robovi često ulazili u arenu bez oružja da se suoče sa lavovima, tigrovima i medvedima.

Borbe robova Rimljani su preuzeli od starih Etruraca, kao i mnogo toga još.

Ponekad su rimske igre bile organizovane kao javna pogubljenja, a tela su iznošena na dva izlaza namenjena poginulim – “Vrata smrti” (za pobednike su bila rezervisana druga dva ulaza – “Vrata života”).

Sve je bilo posmatrano kao zabava za rimsku publiku. Ipak, nisu svi Rimljani voleli “Igre”, ali su se bojali da javno izraze stav protivljenja. Ove brutalne aktivnosti postale su simbol raskoši, moći, ali i dekadencije Rimskog carstva.

14. Preskakanje kamila

• Nastanak: oko 2000. god. p.n.e.
• Poreklo: Jemen

Preskakanje kamila je atletski i akrobatski sport. Vodi poreklo iz pustinje Jemena. Ovaj sport praktikuju isključivo pripadnici plemena Zaranik, i to kako na profesionalnom nivou, tako i u drugim varijantama. 

Iako se igra još od davnina, veruje se da je nastao kao izazov između dva člana plemena Zaranik.

Cilj preskakanja jeste da takmičar preskoči grupu kamila koje su poređane horizontalno. Skok se ne smatra važećim ako neki deo tela takmičara dodirne kamilu. Takmičari nastupaju bosi, a nose tradicionalnu odeću koja je obavezana u predelu struka kako bi im odela ne ometala skok.

Takmičari započinju trkom sa određenog rastojanja i sprintuju prema kamilama kako bi izveli skok. Slično kao kod gimnastike sa preskokom ili brojnim disciplinama u atletici, postoji uzletište koje takmičari koriste za odskočnu snagu. 

Ono je napravljeno od blata i visoko je oko 30 cm. Takmičar ima samo jedan pokušaj da preskoči kamile. Pobednik je onaj ko preskoči najviše kamila, a nagrađuje se novčanom nagradom.

Takmičenja u preskakanju kamila nemaju fiksni raspored i obično se održavaju tokom festivala i velikih ceremonija, kao što su svadbe. Skakači treniraju tokom cele godine kako bi se pripremili za takmičenja.

13. Ulama – Pok ta Pok

• Nastanak: oko 1600. god. p.n.e.
• Poreklo: Mesoamerika (Asteci i Maje)

Ulama (Pok-ta-Pok) je mezoamerička igra loptom. U pitanju je drevni sport koji su igrali Asteci i Maje, a sličan je modernoj košarci. Potrebno je mnogo vremena za vežbanje, a telo trpi udarce.

Ipak, sa značajnim razlikama. U ovom sportu umesto lopti kakve danas poznajemo, korišćene su lopte od gume, teške i do 4 kilograma. 

Cilj igre bio je da se lopta ubaci u koš na određenoj visini, a sama igra je bila duboko ukorenjena u mesoameričkoj religiji i mitologiji. U nekim slučajevima, poraženi timovi su bili žrtvovani bogovima kao deo religijskih obreda.

Ulama je bila široko rasprostranjeno među narodima ovog regiona, od današnjeg Meksika pa do El Salvadora. Igra se igrala još u drugom milenijumu p.n.e, a dokazi o upotrebi gumenih lopti pronađeni su još iz 1600. god. p.n.e. i na hiljade drevnih terena. 

Igra se odigravala na specijalnim terenima, poznatim kao „tastei”, dugim uskim poljima na kojima su se takmičari sukobljavali u cilju da ne dozvole protivnicima da pogode loptu izvan terena ili da je dodirnu bilo kojom delom tela, osim kukovima.

Ulama se igra u nekoliko varijanti, uključujući „hip ulama” (ulama de cadera), gde timovi od po pet ili više igrača pokušavaju da koriste kukove za udaranje teške lopte. 

Druga varijanta, „ulama de antebrazo” koristi lakšu loptu, a igrači je udaraju podlakticama. 

U trećoj varijanti „ulama de mazo” igrači koriste drvene palice za udaranje lopte.

Iako je ovaj sport postao gotovo nepoznat u Meksiku i drugim delovima Latinske Amerike nakon španske kolonizacije, ponovo je oživeo u 20. veku u državama poput Sinaloe, gde se sada igra u modernim oblicima, s održavanjem takmičenja, uključujući i međunarodne turnire. 

Čak je izgrađen teren za ulamu u Meksiko Sitiju, tačnije u naselju Azkapotzalko, na mestu stare deponije.

„Ova igra je zaboravljena. Prestali smo da je igramo pre pola milenijuma, ali je sada ponovo u modi", izjavio je 2019. Emanuel Kaklotl, trener ulame.

Ulama je i danas važan deo kulturnog identiteta Mesoameričkih naroda, a obnavlja se i u mnogim zajednicama širom sveta.

12. Ribarska viteška borba

• Nastanak: oko 2000. god. p.n.e.
• Poreklo: Egipat

Ribarska viteška borba je bila borbeni sport,  a praktikovao se u starom Egiptu. Podrazumevao je takmičenja na vodi. Učesnici su se borili kopljima veslajući Nilom, dok su krokodili čekali svoju priliku da ih zgrabe. 

Istovremeno bizaran i popularan među Egipćanima, a kasnije Grcima i Rimljanima, ovaj opasni sport (Water jousting) danas izgleda neverovatno.

Jedan deo posade bio je odgovoran za upravljanje čamcem, dok su drugi stajali na nogama, držeći štake i pokušavajući da obore protivnički tim u vodi. 

Iako su mnoge slike sa egipatskih reljefa prikazivale ovu igru, postoji dilema – da li je ovo zaista bio sport zabave radi ili zbog teritorije za ribolov. 

Reljefi iz egipatskih grobnica često prikazuju ovu igru kao veoma agresivnu, što sugeriše da možda nije bila samo zabava, već borba za resurse.

Ova borba se dešavala u vodi, gde su takmičari bili u opasnosti od krokodila, nilskih konja i drugih opasnih stvorenja koja su mogla napasti ako bi pali u vodu. 

Premda specifični detalji nisu u potpunosti poznati, mnoge slike pokazuju da su se borci takmičili ne samo kao veslači, već i kao napadači, s tim što je bilo moguće da svaki veslač postane napadač u bilo kojem trenutku.

U savremenim tumačenjima, neki istoričari tvrde da bi ovaj sport mogao biti neslužbeni oblik takmičenja, dok drugi smatraju da je zapravo bila borba za ribolovne teritorije, što bi dodatno objašnjavalo nasilje i agresiju prikazanu u reljefima. 

Bez obzira na to, ovo takmičenje svakako odražava borbenost i hrabrost Egipćana u njihovim svakodnevnim životima.

11. Pankration

• Nastanak: oko 648. god. p.n.e.
• Poreklo: Stara Grčka

Pankration je brutalna borilačka veština koja je bila deo Olimpijskih igara u staroj Grčkoj. Ovaj sport je kombinovao elemente boksa i rvanja, a bilo je dozvoljeno sve osim ugriza i udaranja prstima u oči.

Danas se može reći da je pankrationu donekle sličan MMA pravilima.

Smatran je za najekstremniji sport starih vremena, jer su takmičari mogli koristiti bilo koju tehniku kako bi onesposobili protivnika. Pankration je nastao prema legendi kao veština koju je stvorio mitološki junak Tezej, kako bi porazio Minotaura, mitskog polu-bika iz Kraljevskog lavirinta na Kritu.

Zanimljivo je da je Sparta imala opušteniji pristup i dopuštala obuke sa svim tehnikama, uključujući teške udarce i udarce u oči, kako bi pripremili svoje ratnike za borbe. 

Pankration se uglavnom igrao bez rukavica, a visoki takmičari su se oslanjali na udarce, dok su niži i snažniji borci skloniji rvanju. 

Ključni potez bio je gušenje protivnika jednim rukom dok je druga bila slobodna za udarce. Pobednik je bio onaj koji bi prvog protivnika oborio, pri čemu je takmičar mogao da se predaje ili izgubi svest pre nego što dođe do smrti.

Jedan od najpoznatijih boraca u istoriji ovog sporta bio je Arrihion iz Figalije, olimpijski šampion na 52. i 53. Olimpijadi (572. p.n.e. i 568. p.n.e.), koji je, iako je preminuo tokom borbe, posthumno proglašen pobednikom jer se njegov protivnik predao pošto mu je bio slomljen palac. 

Filostrat opisuje ovu borbu kao trenutak kada je protivnik, držeći Arrihiona za vrat, pokušao da ga uguši, ali je Arrihion uspeo da iskoristi svoju snagu i oslobodi se, udarajući protivnika koji je tom prilikom iščašio zglob. 

Prema Filostratu, trener Arrihiona je urlajući "Kakav plemenit epitaf, 'Nikada nije poražen na Olimpijadi'", motivisao svog pulena da se bori do smrti.

Pobednička statua Arrihiona postavljena je u Figaliji, a veruje se da je ista statua danas izložena u muzeju Olimpije. Ovo je jedna od najstarijih datiranih statua olimpijskog pobednika.

Iako su povrede bile česte, veći broj takmičara je preživeo borbe, jer su se predavali pre nego što bi došlo do smrtonosnih povreda. Pankration je odao počast herojima i ratnicima, a legende poput Teagene iz Tasosa, koji je osvojio više od 1400 nagrada, postale su deo grčke mitologije.

Pankration je, osim što je bio popularan sport, uticao na razvoj medicine, jer su Grci, kroz stalne povrede tokom borbi, postali pioniri u oblasti sportskih povreda i njihove obrade.

10. Nguni borba

• Nastanak: oko 500. god. p.n.e.
• Poreklo: Južna Afrika (pleme Zulu)

Nguni je borilačka veština koja se tradicionalno praktikuje među mladim pastirima plemena Nguni u Južnoj Africi. Ovaj sport je nastao u zajednicama koje su koristile stočarstvo kao ključni deo svog načina života, gde su borbe sa štapovima bile način fizičke pripreme i obuke. 

Takmičari koriste dva duga štapa, jedan za napad, a drugi za odbranu, a vrlo malo zaštite ili oklopa je korišćeno.

Iako se u Nguni borbama koriste samo dva štapa, postoji mnogo varijacija koje uključuju štitove, kao što je slučaj sa Zulu borbama. 

U Zulu stilu, koriste se tri glavna oružja: isikhwili (napadački štap), ubhoko (odbrambeni štap) i ihawu (štit). Cilj borbe je da dva borca pokažu ko je jači, ili ko je „Bik” (Inkunzi), simbol snage i hrabrosti.

Danas, ovaj sport često ima ceremonijalnu funkciju i obično se praktikuje kao deo venčanja, kada ratnici iz porodice mladoženje dočekuju ratnike iz porodice mlade. 

Borci se takmiče kako bi se upoznali i ustanovili ko je najjači. U savremenoj praksi, induna (ratni kapiten) nadgleda borbe, održava red i osigurava da borci poštuju pravila.

9. Vikinško rastezanje kože

• Nastanak: oko 800. god. p.n.e.
• Poreklo: Skandinavija

Vikinzi su imali neobičnu tradiciju vezanu za rastezanje kože životinja, koje su povezivali konopcem iznad vatre. 

Cilj je bio da se koža rastegne što je više moguće, a pobednik bi osvojio plen iz pljačke. 

Ovaj sport, iako zasnovan na preživljavanju, odražavao je snagu i izdržljivost učesnika. Ako bi takmičar nije mogao da izdrži, završavao bi u vatroj jami.

8. Pelota Purépecha

• Nastanak: pre više od 1000. god. p.n.e.
• Poreklo: Mesoamerika

Pelota purépecha je drevni sport koji potiče iz Meksika (nastao u Michoacánu), a podseća na moderne sportove iz porodice hokeja, a veruje se da je razvijen pre više od 3.500 god. 

U ovom sportu, poznatom i kao Uárukua Ch'anakua na jeziku Purépecha (što znači "igra sa palicama"), dve ekipe se takmiče u udaranju lopte koja treba da stigne do cilja. 

Najpoznatija verzija ovog sporta koristi zapaljenu loptu, što ga čini spektakularnim, jer se igra često odvija noću. 

Igra ima dugu tradiciju, a danas se i dalje praktikuje u nekoliko zajednica širom Meksika. U 2010. pelota purépechaj je imala oko 800 igrača u različitim delovima zemlje.

Podseća na legende i mitove o borbi između dana i noći, a zapaljena lopta simbolizuje Sunce, dok je kretanje igrača zapravo kretanje Univerzuma. 

Pelota Purépecha se često povezivala sa verskim ritualima, a u nekim verzijama, pobednici su mogli biti nagrađeni kroz ceremonijalne žrtve. Muralna umetnost na palati Tepantitla u Teotihuacanu prikazuje scene koje podsećaju na ovu igru, što govori o njenoj dugoj istoriji u Mesoamerici.

Oprema i pravila
Pelota purépecha se igra sa pet ili više igrača po timu. Tradicionalno, igra se odvijala oko blokova kuća ili duž četiri ulice, sa terenom od 6 do 8 metara širine i 150 do 200 metara dužine. 

U modernoj verziji, igra se često praktikuje u parkovima, dok su površine na kojima se igra mogu biti vrlo različite, pa čak i na snegu, kao što je praksa studenata sa Cornell Univerziteta.

Lopta koja se koristi u peloti purépecha ima prečnik od 12 do 14 cm. Tradicionalno, lopte koje se nisu palile bile su napravljene od stotina kokona monarh leptira, dok su danas izrađene od prirodnih tkanina. 

Verzijom lopte koja je zapaljena upravlja se tako što se lopta napravi od drveta i natopi smolom bora, dok se danas koristi benzin umesto smole za paljenje lopte.

Pelota purpeha je postavila temelje za pravila modernog hokeja, a njene igre i dalje se slave u nekim kulturama širom sveta.

7. Gimnastika

• Nastanak: oko 500. god. p.n.e.
• Poreklo: Stari Rim

Gimnastika je nastala u staroj Grčkoj oko 500. godine p.n.e. kao metoda pripreme muškaraca za rat. Tokom helenističkog perioda (oko 323. god. p.n.e. – 31. god. p.n.e.), sport je postao popularan među građanima i na kraju je uključen u Olimpijadu.

Nakon što su Rimljani osvojili Grčku, rimska vojska je usvojila gimnastiku za obuku. Kada su Olimpijske igre zabranjene 393. godine, interesovanje za gimnastiku opalo je, a sport je gotovo nestao. 

Zainteresovanost se iznova pojavila krajem 18. i početkom 19. veka, kada su dva nemačka lekara, Johann Friedrich GutsMuths i Friedrich Ludwig Jahn, razvili vežbe za dečake i mladiće, uključujući savremeni konj, horizontalnu šipku, paralelne šipke, greda, merdevine i skakalište.

6. Tsu Chu ili Cuju

• Nastanak: oko 2500. god. p.n.e.
• Poreklo: Kina

Cuju, takođe poznat kao Ts'u-chü (蹴鞠) je drevna kineska igra koja podseća na mešavinu fudbala, košarke, a čak podseća i na neka osnovna odbojkaška pravila. 

Ovaj sport, koji je FIFA označila kao najraniji oblik igre sa loptom koja se šutira, ima istorijske izvore koji datiraju još iz Han dinastije. 

Timovi pokušavaju da pogode loptu kroz otvor u središnjem prstenu bez korišćenja ruku, a da pritom lopta ne dotakne tlo. 

Najraniji pisani tragovi o cuju nalaze se u delu Zhan Guo Ce iz perioda Zavađene države, u kojem je opisano kako je igra bila deo obuke vojnih trupa, dok su druge varijante bile popularne među bogatim slojevima društva u velikim kineskim gradovima poput Linzija. 

Tokom Han dinastije cuju je postao popularan na carskim dvorovima i među višim društvenim klasama, a veruje se da je car Wu Di bio veliki obožavalac ovog sporta. Igra je tada standardizovana, a postavljena su pravila i posebni tereni u carskim palatama za odigravanje cuju mečeva. 

Terenu su dodani polukružni golovi na oba kraja.

Tsu Chu se dalje razvijao u Tang dinastiji, kada je zamenjena pernata lopta sa vazduhom napunjenom loptom sa dvoslojnom ovojnicom, a pojavile su se i različite vrste golova: jedni su imali mrežu između stubova, dok su drugi imali samo jedan stub u sredini terena. 

U to vreme glavni grad Chang'an bio je prepun cuju terena, a mnogi su postavljeni u dvorištima velikih vila i palata. 

Tokom dinastije Song Tsu Chu je postao popularan među svim društvenim slojevima, a razvila se i komercijalizacija sporta, s profesionalnim igračima koji su nastupali na dvorovima i za civili koji su se njime bavili kao profesijom.

Cuju je uticao na razvoj sličnog sporta u Japanu, poznatog kao kemari, koji se i danas igra na posebnim prigodama. 

Ovaj sport se širio putem Svile, naročito tokom Tang dinastije, kada je stvorena lopta sa vazdušnim punjenjem, koja je zamenila pernatu loptu. 

Tsu Chu je počeo da gubi na popularnosti tokom dinastije Ming (1368–1644).

5. Boks

• Nastanak: oko 3000. god. p.n.e.
• Poreklo: Stari Mesopotamija (Sumerska civilizacija) – današnji Irak

Boks vuče poreklo iz drevne Mesopotamije, gde je nastao unutar Sumerske civilizacije. Najstariji poznati prikaz boksa dolazi sa sumerskog reljefa iz ranog trećeg ili drugog milenijuma pre nove ere, na kojem se vide dva čoveka koji se bore bez rukavica, sa savijenim rukama i stisnutim pesnicama. 

Slične prikaze boksa možemo pronaći i u drugim drevnim civilizacijama, a veruje se da su Minojci prvi koristili bokserske rukavice. Boks je postao zvaničan olimpijski sport 688. godine pre nove ere, kada su borci oko ruku obavijali kožne trake radi zaštite.

U Rimskom Carstvu, boks je postao važan deo vojnog treninga, a borci su koristili kožne rukavice ojačane metalom, poznate kao caestus, koje su omogućavale veću efikasnost i brutalnost sporta. 

Boks je u antici privlačio veliki broj gledalaca, uključujući i elitne slojeve društva, i bio je prisutan u velikim festivalima i olimpijskim igrama. U Grčkoj je boks postao deo Olimpijskih igara, gde su se borci takmičili za slavu i nagrade. Rimski boks je bio korišćen i u gladiatorskim borbama, kao i u obuci vojnika, kako bi razvili izdržljivost i borilačke veštine. 

Kroz istoriju, rukavice su se razvijale, prelazeći od jednostavnih traka do metalom ojačanih, čineći sport još brutalnijim i intenzivnijim, sve do današnjih modernih kategorija u boksu, ali i njegovom unapređenom obliku – kik boksu.

Ako vas posebno zanima boks, pogledajte biografiju Majka Tajsona, ali i ko su najbolji srpski bokseri.

4. Plivanje

• Nastanak: oko 6000. god. p.n.e.
• Poreklo: Nepoznato – najstariji prikazi sa Libijskog pustinjskog platoua; kao takmičarski sport, Engleska

Ljudi su plivali hiljadama godina, a jedan od najranijih prikaza ove aktivnosti može se naći u Pećini plivača na platou Gilf Kebir u libijskoj pustinji. Arheolozi veruju da ovi prahistorijski crteži prikazuju ljude kako koriste stil grba ili pseći plivački stil.

Iako su ljudi plivali od praistorije, plivanje kao takmičarski sport počelo je da se razvija tek u XVIII veku. 

Engleska se smatra prvom zemljom koja je učestvovala u plivanju kao rekreaciji i takmičarskom sportu, a Nacionalno plivačko društvo Engleske organizovalo je prve takmičenja koja su odmah postala popularna. 

Plivanje je prvi put ušlo u Olimpijske igre 1896. kao muški sport, a danas se svetski rekordi u plivanju čine nenadmašnim jer je toliko napredovalo.

3. Streličarstvo

• Nastanak: oko 20,000. god. p.n.e.
• Poreklo: Nepoznato – najstariji dokazi pronađeni u Africi

Dokazi sugerišu da su luk i strela nastali do kraja gornjeg paleolita (oko 20,000. godine p.n.e.), što streljaštvo čini važnim delom ranije ljudske istorije — koristilo se u lovu i prisutno je u mitologijama mnogih različitih kultura.

Stari Egipćani su bili među prvima koji su redovno koristili streljaštvo za lov i ratovanje. Pored njih, druge drevne civilizacije — Persijanci, Parti, Indijci, Kinezi i Japanci — imali su veliki broj strelaca u svojim vojnim snagama. 

Streličarstvo je ušlo u Olimpijske igre 1900. i prisutno je na sledećim Olimpijadama 1904, 1908. i 1920, pre nego što se ponovo vratilo 1972. i ostalo deo Olimpijade.

Inače, streličarstvo spada u streljačke sportove, gde vodeću ulogu ima streljaštvo, odnosno gađanje vazdušnim ili vatrenim oružjem. Ako vas ovaj sport zanima, saznajte više o našem najboljem strelcu, Damiru Mikecu.

2. Rvanje

• Nastanak: Gornji paleolitik, oko 15,300 god. p.n.e.
• Poreklo: Nepoznato – najstariji prikazi iz Francuske

Rvanje je još jedan drevni sport čiji je nastanak teško pratiti jer je prikazivan u umetnosti mnogih ranih civilizacija. 

Uz trčanje, rvanje je prvi put prikazano od strane ljudi koji su živeli blizu pećina Laskos u Francuskoj pre 15,300 god. Neki od najranijih prikaza rvanja kao sporta mogu se pratiti još iz Sumerske civilizacije pre 5,000 god.

Rvanje su praktikovali i stari Egipćani, što se može videti iz nekoliko scena rvanja koje su pronađene u grobnicama u Beni Hasanu. Istoričari veruju da je rvanje bilo deo Olimpijskih igara još od 704. god. p.n.e.

Ukoliko želite posebno da se edukujete na temu rvanja, pročitajte više o pravilima rvanja.

1.Trčanje/sprint

• Nastanak: Gornji paleolitik, oko 15,300 god. p.n.e.
• Poreklo: Nepoznato – najstariji prikazi iz Francuske

Trčanje je najstariji sport na svetu jer ne zahteva nikakvu opremu, a svakako je jedna od najranijih aktivnosti čoveka od postanka sveta. Iako je teško tačno odrediti kada je trčanje postalo sport, veruje se da je evoluiralo pre oko četiri i po miliona god. 

Jedan od najranijih prikaza sprinta pronađen je u pećinama Laskos u Francuskoj. Datira iz gornjeg paleolita (oko 15,300 god. p.n.e.).

Premijerni događaj na prvim Olimpijskim igrama 776. god. p.n.e. bila je upravo trka i trčanje. 

Iako se ovaj datum često navodi kao početak trčanja kao sporta, jedno od najranijih zabeleženih takmičenja u trčanju održano je u Irskoj 1829. god. p.n.e, premda je rvanje, najstariji i najosnovniji oblik rekreativnog borilačkog sporta, takođe ima svoje mesto od začetka samih civilizacija.

Ali, trčanje smo stavili na prvo mesto jer je sport prvo bio deo praktičnih potreba, pa tek onda zabave, a logično je da je čovek prvo trčao, pre nego što se rvao.

Izrezi i crteži stari između 15,000 i 20,000 god, pronađeni u pećinama južne Evrope, prikazuju borce u pozama za obaranje i leverage pozicijama.

Verujemo da ste mnogo naučili i da vam je bilo interesantno saznati čemu je najstariji sport na svetu služio, odnosno čak njih 16, koja su bila pravila i kako izgledaju njihove moderne verzije.