Veljko Paunović biografija - karijera trofejnog trenera

Veljko Paunović je bivši fudbaler i trenutni fudbalski trener, poznat po svom doprinosu i na terenu i van njega. Rođen je 1977. godine u Strumici, u Makedoniji, a svoju igračku karijeru započeo je u Partizanu. 

Veljko Paunović spada među najzapaženije srpske trenere današnjice: od juniorskog svetskog zlata do uspeha u MLS-u, Engleskoj, Meksiku i povratka Real Ovijeda u La Ligu. 

Za sve ljubitelje sporta i analitike, ovakve priče pružaju vredan uvid u formu i trendove. Zato Balkan Bet kladionica, uz vrhunsku sportsku ponudu i uživo klađenje, donosi kontekst koji pomaže da bolje razumete klađenje na fudbal i pametnije birate.

Igračka karijera Veljka Paunovića: od Partizana do La Lige

Danas, Paunović je prepoznat kao jedan od najuspešnijih domaćih trenera, sa posebnim akcentom na uspehe sa mladim selekcijama, kao i najnovijim angažmanom kao selektor fudbalske reprezentacije Srbije.

Prvi koraci Veljka Paunovića u Humskoj

Veljko Paunović je rođen 21. avgusta 1977. u Strumici, ali su njegovi najraniji ozbiljniji fudbalski koraci vezani za Beograd i omladinsku školu Partizana. Kao dete poznatog napadača Blagoja Paunovića, odrastao je u okruženju u kojem je fudbal bio deo svakodnevice. U Partizan je stigao još kao dečak i prošao sve mlađe kategorije, stičući obrazovanje u jednoj od najprestižnijih fudbalskih škola na Balkanu.

U sezoni 1994/95 debitovao je za prvi tim Partizana i odmah pokazao da poseduje tehnički talenat, pregled igre i sposobnost da igra na više ofanzivnih pozicija. U toj debi sezoni odigrao je 13 utakmica i postigao 1 gol, što je za sedamnaestogodišnjaka bio značajan ulazak u seniorski fudbal. Njegova inteligencija u kretanju, lakoća primanja lopte i sposobnost da se uklopi u kompleksne taktičke zahteve izdvajali su ga od vršnjaka.

Upravo zahvaljujući ovim kvalitetima, vrlo rano je privukao pažnju međunarodnih skauta. Iako je Partizan želeo da ga zadrži, pojavio se interes iz Španije — tržišta koje je u tom periodu bilo poznato po tehnički rafinisanom pristupu fudbalu, što je idealno odgovaralo Paunovićevom profilu igrača. Tako je već u sezoni 1995/96 prešao u špansku Marbelju, čime je započeo svoju dugogodišnju karijeru na Pirinejima.

Partizan je tako ostao njegov početni oslonac, mesto gde je iz fudbalskog deteta prerastao u profesionalca, ali veći deo njegove igračke zrelosti tek je trebalo da se izgradi u Španiji, u jednoj od najtežih i najtalentovanijih evropskih liga.

Španska odiseja: La Liga kao druga kuća Veljka Paunovića

Fudbalski put Veljka Paunovića ne može se zamisliti, a da se ne spomene španska La Liga. Tamo je proveo najveći deo karijere, igrao za brojne klubove i gradio reputaciju svestranog napadača koji se podjednako dobro snalazi na mestu polušpica, krila i klasične “devetke”.

Njegov prvi klub u Španiji bila je Marbelja (1995–1996), u kojoj je odigrao 20 utakmica i postigao 2 gola. Iako nije ostavio ogroman učinak, adaptirao se na španski stil, stekao iskustvo i privukao pažnju većih klubova.

Ubrzo ga je angažovao Atlético Madrid, što je bio prelomni trenutak njegove karijere. Najpre je igrao za Atlético Madrid B (22 utakmice, 11 golova), gde je postao jedan od najubojitijih igrača druge ekipe i potvrdio da je spreman za veće izazove. Njegova efikasnost u B timu omogućila mu je da pređe u prvi tim Atletika, gde je u periodu od 1996. do 2002. godine odigrao 52 utakmice i postigao 9 golova.

U tom periodu Paunović je bio deo generacije Atletika koja je prolazila kroz turbulentan period, uključujući ispadanje iz La Lige 2000. godine. Ipak, on je uvek nalazio način da ostavi trag zahvaljujući širokom rasponu tehničkih rešenja, sposobnosti da kreira napad i taktičkoj inteligenciji.

Tokom boravka u Španiji, Paunović je pozajmljivan drugim klubovima kako bi dobijao više minuta i iskustva. Prvi od tih klubova bila je Majorka, gde je u sezoni 1998/99 ostvario 24 nastupa i postigao 5 golova. Kasnije se vratio u Majorku u sezoni 2001/02 i još jednom pokazao kvalitet — 33 utakmice i 3 gola.

Jedan od najimpresivnijih delova njegove karijere svakako je epizoda u Tenerifeu (2002/03), gde je zablistao sa 38 utakmica i čak 18 golova, što je jedna od najboljih sezona njegove karijere. U tom periodu važilo je mišljenje da je Paunović igrač koji donosi razliku i koji može da kreira gol iz gotovo svake napadačke pozicije.

Nakon Tenerifea vratio se u Atlético Madrid (35 utakmica, 6 golova), a zatim prešao u Hetafe, gde je u periodu 2005–2007 bio važan deo tima sa 44 nastupa i 10 golova. Njegovo iskustvo, mirnoća i taktička zrelost znatno su doprinosili Getafeovim dobrim rezultatima u tom periodu, pogotovo činjenici da je klub konsolidovao svoje mesto u prvoj ligi.

Paunović je kroz sve ove španske klubove sakupio ukupno 297 utakmica i postigao 70 golova, što ga čini jednim od najuspešnijih srpskih fudbalera u istoriji španskog fudbala.

Međunarodno iskustvo i reprezentacija

Iako je Španija bila njegov “drugi dom”, Paunović je imao i iskustva u drugim ligama. U sezoni 2005 proveo je kratko vreme u Hanoveru, igrajući 6 utakmica u Bundesligi. 2007. godine prešao je u ruski Rubin Kazanj, gde je odigrao 16 mečeva i postigao 1 gol. Njegova karijera se završila prelaskom u Philadelphia Union (2011), gde je u MLS-u postigao 3 gola na 17 utakmica.

Kao reprezentativac, Paunović je nastupao za Srbiju i Crnu Goru, zabeleživši 2 utakmice i 1 gol. Iako nije bio dugogodišnji član nacionalnog tima, ostavio je korektan trag, a njegova međunarodna iskustva kasnije su mu značajno pomogla u trenerskoj karijeri.

Interkontinentalna iskustva dodatno su obogatila njegov pogled na fudbal — igrao je u različitim stilovima, različitim kulturama i različitim takmičarskim ambijentima, što je kasnije postalo jedan od njegovih najvećih aduta kao trenera.

Preobražaj: od kopački do trenerske palice

Kada je u pitanju Veljko Paunović trener je svoju karijeru započeo odmah nakon završetka igračke, kada je odlučio da prenese svoja iskustva na mlade talente. Ubrzo je postao član stručnog štaba Fudbalskog saveza Srbije (FSS), gde je preuzeo mlađe selekcije, počevši od U18, pa do U20 tima. 

Talentovani mladi fudbaleri i rad sa njima bio je ključan za njegov razvoj kao trenera. Njegov pristup bio je zasnovan na uvođenju discipline, profesionalizma i moderne metodologije treninga, što je od njega napravilo trenera koji ne samo da je mogao da razvije talente, već je znao kako da ih pripremi za velike izazove. 

U njegovom trenerskom radu, ključnu ulogu su igrali taktički detalji, rad na fizičkoj pripremi i, naravno, mentalitet timskog rada. Paunović je bio prvi trener koji je uspeo da poveže fizičku pripremu sa psihološkim aspektima rada sa mladim igračima, što je kasnije postalo prepoznatljivo u njegovim trenerskim uspesima.

Zlatno slovo u istoriji: Novi Zeland 2015.

Najveći trenerski uspeh Veljka Paunovića došao je 2015. godine, kada je sa U20 reprezentacijom Srbije osvojio Svetsko prvenstvo u fudbalu na Novom Zelandu. Ova pobeda bila je kulminacija njegovog dosadašnjeg trenerskog puta i omogućila mu da postane jedan od najmlađih trenera koji su uspeli da podignu svetski pehar sa mlađim selekcijama.

U finalu su se sastali sa Brazilom, a utakmica je bila prava fudbalska drama. Srbija je pobedila Brazil 2:1, a ključnu ulogu u tom trijumfu imali su Paunovićev taktički pristup i sjajan rad sa igračima. Pobednički gol postigao je Andrija Živković, a sam meč je postao simbol srpske borbenosti i mentaliteta, koji je Paunović uspeo da prenese na svoju ekipu.

Paunović je uveo jedinstven mentalitet, poznat kao „Orlići“, koji je bio karakterisan borbenošću, željom za dokazivanjem i timskom sinergijom. Igrači su, pod njegovim vođstvom, dali sve od sebe i uspeli da obezbede istorijsku pobedu. Sam Paunović je istakao kako je bio izuzetno ponosan na ovu ekipu, jer su pokazali da se kvalitet može postići kroz zajedništvo, disciplinu i zajednički cilj.

Osvojena titula na Novom Zelandu imala je ogroman značaj za srpski fudbal, jer je Srbiju stavila na mapu svetskog fudbala, a Paunoviću omogućila da se izdvoji kao jedan od najperspektivnijih fudbalskih trenera na globalnoj sceni. Zbog ovog uspeha, Paunović je proglašen za najboljeg trenera godine od strane FSS-a, a takođe je dobio i prestižnu Zlatnu loptu FSS-a 2015. godine. Ovaj trijumf ostavio je neizbrisiv trag u srpskom sportu, a Paunović je postao simbol mladih talenata i modernog fudbalskog pristupa.

Iskustvo u MLS-u: Čikago Fajr

Nakon istorijskog uspeha sa U20 selekcijom, Paunović je odlučio da pređe u profesionalni klupski fudbal i prihvati prvi trenerski angažman u MLS-u. Preuzeo je ekipu Čikago Fajra 2015. godine, gde je imao priliku da pokaže svoje trenerske veštine na klupskoj sceni. Iako je izazov u MLS-u bio ogroman, Paunović je uspeo da implementira svoju filozofiju u timu, fokusirajući se na disciplinu, timski rad i naprednu taktiku.

Iako nije ostvario velike uspehe u smislu osvajanja titula, Paunović je uspeo da značajno unapredi tim, podižeći nivo igre i učinivši Čikago Fajr konkurentnim u veoma zahtevnoj američkoj ligi. Paunović je usmerio pažnju na rad sa mladim igračima, dajući im priliku da se razvijaju i doprinesu timu.

Engleski izazov i povratak u korene: Reding

Po završetku angažmana u MLS-u, Paunović je prešao u Englesku, gde je preuzeo klub Reding iz Čempionšipa 2020. godine. 

Ovaj izazov je bio potpuno drugačiji, jer je Paunović morao da se nosi sa pritiscima rada u jednoj od najtežih i najkonkurentnijih liga na svetu. Čempionšip je poznat po svojoj fizičkoj igri i neverovatnoj konkurenciji, a Paunović je morao da se prilagodi ovom okruženju.

Njegov rad u Redingu bio je solidan, tim je pokazivao dobar napredak, ali su rezultati bili mešoviti. 

Paunović je pokazao svoju sposobnost da se nosi sa pritiscima i da ostavi pozitivan utisak, iako klub nije uspeo da ostvari promociju u Premijer ligu tokom njegovog mandata. Njegova sposobnost da motiviše igrače i da im pruži stabilnost bila je ključna, ali na kraju je odlučeno da se krene u novom pravcu.

Meksiko i novi uspon: Gvadalahara i Tigres

Posle Engleske, Paunović je prešao u Meksiko, gde je preuzeo jedan od najpoznatijih klubova – Čivas iz Gvadalahare. Angažman u Meksiku bio je novi izazov, jer je Paunović morao da se prilagodi novoj fudbalskoj kulturi, koja je potpuno drugačija od evropske. Ipak, Paunović je uspeo da implementira svoj stil igre, sa posebnim naglaskom na disciplinu i timsku hemiju.

Nakon uspešnog rada u Čivasu, Paunović je kratko bio angažovan u Tigresu, gde je takođe ostvario određene uspehe, ali je njegov angažman bio kratkog trajanja. Ipak, rad u Meksiku je omogućio Paunoviću da se dokaže i na međunarodnoj klupskoj sceni, pokazavši svoju sposobnost da se prilagodi različitim tržištima i stilovima igre.

Uspeh Veljka Paunovića sa Real Ovijedom

Veljko Paunović se u martu 2025. godine vratio u Španiju preuzimanjem Real Ovijeda — kluba u kojem je proveo važan deo svoje igračke karijere i koji je ostavio snažan emocionalni trag u njegovom profesionalnom razvoju. Dolazak u Ovijedo nije bio samo profesionalni izazov, već i povratak u sredinu koju poznaje, u grad u kojem je već bio prihvaćen i kao igrač i kao ljubimac navijača.

Međutim, situacija kluba u trenutku njegovog dolaska bila je daleko od idealne. Real Ovijedo se godinama nalazio u „sivoj zoni“ Segunde, bez ozbiljnog iskoraka ka vrhu. Klub je pre njegovog dolaska već šesnaest sezona zaredom proveo u drugom rangu, uz sve češće navijačke frustracije i interne turbulencije. 

Kada je Paunović stigao, ekipa nije bila među favoritima za ulazak u La Ligu — preuzimanje tima bilo je riskantno, ali i hrabro zbog pritiska, očekivanja i istorije duge dve i po decenije bez elitnog fudbala.

Ono što je dodatno otežavalo situaciju jeste činjenica da je konkurencija u Segundi bila izuzetno gusta, sa klubovima koji imaju ozbiljna ulaganja i infrastrukturu. Paunović je stigao u trenucima kada je plasman u La Ligu delovao kao dalek cilj, ali je upravo tada pokazao svoje najveće trenerske kvalitete — transformaciju mentaliteta, stabilizaciju svlačionice i hitno podizanje takmičarskog nivoa.

Plasman u La Ligu: posle 24 godine čekanja

Ono što je izgledalo kao hrabar eksperiment pretvorilo se u najlepšu fudbalsku priču te sezone. Pod Paunovićevim vodstvom, Real Ovijedo je ostvario istorijski uspeh: povratak u La Ligu prvi put posle čak 24 godine (poslednji put u eliti — sezona 2000/01).

Ovijedo je sezonu 2024/25 završio na 3. mestu, što ga je odvelo u plej-of za promociju. U finalu baraža, Ovijedo je savladao Mirandés posle produžetaka rezultatom 3:1, u utakmici koja je ušla u anale kluba. Paunović je pokazao taktičku zrelost, smirenost u ključnim trenucima i sposobnost da motiviše ekipu da igra iznad svojih mogućnosti.

Njegov sistem 4-2-3-1 doneo je stabilnost u odbrani, mogućnost kontrolisanja poseda, ali i tranziciju kojom je Ovijedo postao jedna od najkonkurentnijih ekipa u završnici sezone. Poseban naglasak stavio je na mentalitet — ubedio je igrače da su „povratak u elitu“ i „istorijski trenutak“ dostižni samo ako tim ostane kompaktan, hrabar i disciplinovan.

Među istaknutim igračima pod njegovim vođstvom bili su:

• Alemâo – napadač koji je nosio ofanzivu,
• Sebas Moyano – ključan u kreaciji,
• Viti Rozada – lider u svlačionici i „motor“ ekipe,
• Kolak – stabilan golman koji je obezbedio sigurnost od pozadi.

Pre svega, Paunović je uspeo da klub od timova „sredine tabele“ transformiše u tim koji igra do poslednjeg trenutka - i pobeđuje kada je najteže.

Statistika Real Ovijeda pod Paunovićem (sezona 2024/25)

Ovi rezultati predstavljaju Paunovićev najveći klupski trenerski uspeh i dokaz da može da radi u najzahtevnijim evropskim sistemima.

Veljko Paunović trenerski potpis

Veljko Paunović nije trener koji se oslanja na šablone — on je trener koji sistem prilagođava timu, kulturi i raspoloživim individualnim kvalitetima.

Njegov prepoznatljiv stil uključuje:

• Formacija 4-2-3-1 kao okvir, ali sa čestim taktičkim varijacijama.
• Visoka disciplina u defanzivi, posebno u zoni između linija.
• Strpljenje u izgradnji napada, uz naglasak na kontrolisan posjed.
• Brza tranzicija, posebno preko krilnih igrača.
• Psihološka priprema — možda i njegov najveći adut.

Ono po čemu se posebno izdvaja jeste sposobnost da se prilagodi različitim fudbalskim kulturama — radio je u Srbiji, SAD-u, Engleskoj, Meksiku i Španiji. Svuda je ostavio prepoznatljiv trag, ali uspeh sa Ovijedom stavlja ga u rang trenera koji su dokazali da mogu da prave rezultate u klubovima sa težinom, tradicijom i velikim očekivanjima.

Veljko Paunović je izgradio karijeru koju krase svetska titula, iskustvo u najrazličitijim ligama i istorijski povratak Real Ovijeda u La Ligu. Njegov trenerski put potvrđuje da znanje, disciplina i prilagođavanje mogu da promene tok čitavih sezona. 

Ako želite da pratite velike fudbalske priče, formu timova i ključne mečeve, Balkan Bet vam nudi bogatu ponudu kada je u pitanju sportsko klađenje na sve sportove. Pratite najvažnije momente i iskoristite najbolje kvote uz Balkan Bet. Registrujte se još danas! Za još zanimljivih sportskih tema i tekstova, posetite Balkan Bet blog stranicu!