Tour de France pravila - sve što trebate da znate

Tour de France pravila je neophodno razumeti da bi se stvorila šira slika ove globalne sportske manifestacije. Tour de France, poznat i kao "La Grande Boucle", najveća je i najpoznatija drumska biciklistička trka na svetu. 

Održava se svake godine u julu i traje tri nedelje, tokom kojih takmičari prelaze hiljade kilometara širom Francuske,a neretko i susednih zemalja. 

Prvi put je organizovana 1903, a od tada je postala simbol izdržljivosti, taktike i sportskog prestiža.

Trka se sastoji od 21 etape, uključujući ravne, brdske i planinske, kao i individualne i ekipne hronometre. Pobednik nije nužno onaj koji pobedi najviše etapa, već vozač sa najmanjim ukupnim vremenom na kraju trke. Pored ukupnog pobednika, takmičari se nadmeću i za četiri prestižne majice, koje simbolizuju različite klasifikacije.

Danas se biciklizam ne može zamisliti bez ovog događaja, koji iz godine u godinu privlači milione gledalaca, kako pored puteva tako i pred TV ekranima. Ova trka donela je neke od najdramatičnijih trenutaka u sportu, uključujući epske duele, kontroverze i herojske povratke.

U narednim sekcijama, saznaćete kako funkcioniše Tour de France, koja su njegova pravila, koje majice simbolizuju ključne klasifikacije i koji biciklisti su ostavili neizbrisiv trag u istoriji trke. 

No, pre toga saznajte sve o biciklizmu u Srbiji i svetu, kao i kalendar UCI ProTour za 2025. godinu koji je za vas spremila Balkan Bet online kladionica. Tu su i sjajne opcije za klađenje uživo, a ako biste radije da igrate na sigurno, svakodnevno vam donosimo realni tiket dana.

Prvi Tour de France i istorija trke

Pomenuli smo da je prvi Tour de France organizovan davne 1903. Takmičenje je osnovao francuski sportski list L’Auto, čiji je urednik Anri Degranž osmislio ovu trku kako bi povećao tiraž novina. 

U početku su takmičari bili pretežno amateri i ljubitelji okretanja pedala, premda je trka i tada bila prilično surova – nije bilo timske podrške, mehaničara ni pratnje, pa su biciklisti sami popravljali kvarove i snalazili se za hranu i smeštaj.

Prvi pobednik Tour de France-a bio je Moris Garen, koji je pobedio u šest etapa i završio trku sa prosečnom brzinom od 25 km/h, što je za to vreme bio impresivan podvig. Trka se u početku sastojala od samo šest etapa, ali su one bile izuzetno duge – čak i do 400 kilometara po etapi.

Vremenom, pravila su se menjala, a trka je postajala sve popularnija. Uvođenjem žute majice 1919, vozač sa najboljim ukupnim vremenom postao je prepoznatljiv na stazi. 

Brdska klasifikacija uvedena je 1933, a 20 godina kasnije i bodovna klasifikacija sa zelenom majicom za sprintere.

Danas, Tour de France je najgledaniji biciklistički događaj na svetu, sa milionskim auditorijumom i elitnim timovima koji se bore za prestiž i istoriju.Istorijski trenuci

• 1919. – uvedena žuta majica (Maillot Jaune) kako bi se istakao vozač koji vodi u generalnom plasmanu.
• 1933. – osnovana brdska klasifikacija, a kasnije i majica sa crvenim tačkama za najboljeg penjača.
• 1953. – uvedena zelena majica za najboljeg sprintera.
• 1967. – prve ozbiljne antidoping kontrole nakon smrti vozača Toma Simpsona.
• 1980-e – počinje era komercijalizacije, uvode se veliki sponzori i profesionalizacija tima.
• 2000-e – doping skandali, uključujući i kontroverzu sa Lensom Armstrongom, koji je izgubio sve titule zbog upotrebe zabranjenih supstanci.
• 2020. – trka prvi put pomerena zbog pandemije COVID-19, što je izazvalo velike promene u organizaciji i gledanosti.

Legendarni biciklisti 

Tokom duge istorije, Tour de France je iznedrio mnoge legendarne bicikliste. Jacques Anquetil, Eddy Merckx, Bernard Hinault i Miguel Induráin osvajali su po pet puta, dok je Chris Froome uspeo da osvoji četiri titule.

Međutim, jedan od najkontroverznijih biciklista u istoriji trke bio je Lens Armstrong, koji je od 1999. do 2005. osvojio sedam uzastopnih titula. 

Nažalost, nakon doping skandala i istrage, njegove titule su oduzete, čime je ostao najpoznatiji primer zloupotrebe dopinga u sportu.

U poslednje vreme Tadej Pogačar i Jonas Vingegaard postali su nova lica Tour de France-a, donoseći uzbuđenje i novu dimenziju rivalstva u biciklizmu.

Važna pravila Tour de France trke

Pre svega kada je u pitanju ovaj sport i manifestacija, treba znati koje su vrste etapa, kako se određuje pobednik, pravila tokom samih etapa, koje su kazne moguće…

Tour de France etape i izazovi trke

1. Ravne etape – pogodne za sprintere, često završavaju masovnim sprintom.
2. Brdske etape – prva prilika za specijaliste da se izdvoje.
3. Planinske etape – ključne, odlučuju pobednika.
4. Hronometar – individualna trka protiv štoperice, gde zavetrina ne postoji i svaki vozač se oslanja samo na sopstvenu snagu.
5. Ekipni hronometar – celokupni tim vozi zajedno, a rezultat se računa prema petom članu koji pređe liniju.

Kako se određuje pobednik Tour de France-a?

Tour de France funkcioniše na principu sabiranja vremena sa svih etapa. Vozač koji nakon poslednje deonice ima najkraće ukupno vreme, postaje pobednik trke i osvaja žutu majicu.

Glavni faktori koji određuju pobednika:

• Ukupno vreme – vozač sa najmanje ukupnog vremena u svim etapama osvaja Tour.
• Vremenski bonusi – na određenim etapama, prvoplasirani vozači dobijaju bonuse od 10, 6 i 4 sekunde.
• Taktika tima – premda je Tur pojedinačno takmičenje, timska podrška igra ključnu ulogu.
• Izdržljivost i mentalna snaga – Tur traje tri nedelje, a samo najspremniji vozači uspevaju da održe vrhunsku formu do kraja.

U slučaju da dva vozača završe sa istim ukupnim vremenom, odlučuje:

1. Broj etapnih pobeda.
2. Bolji plasmani na etapama.
3. Rezultati u bodovnoj i brdskoj klasifikaciji.
4. Bolji plasman u generalnom poretku u prethodnim etapama.

Striktna pravila tokom samih etapa

Vozači moraju poštovati striktna pravila tokom svake etape, kako bi se osigurala fer borba i bezbednost svih takmičara.

Najvažnija pravila tokom trke:

• Motorizovana pomoć nije dozvoljena – bicikli moraju biti pokretani isključivo ljudskom snagom.
• Timska taktika je dozvoljena, ali ne sme uključivati nesportsko ponašanje poput blokiranja drugih vozača.
• Vozači ne smeju koristiti zavetrinu iza vozila – to može dovesti do vremenske kazne ili diskvalifikacije.
• Namerno ometanje protivnika strogo se kažnjava.
• Svi biciklisti moraju poštovati pravila saobraćaja, osim na putevima koji su zatvoreni za trku.

Kazne i sankcije za prekršaje:

• Vremenska kazna – sekunde ili minuti dodaju se na ukupno vreme vozača.
• Novčana kazna – u slučaju bacanja smeća van označenih zona ili kršenja timskih pravila.
• Bodovne kazne – vozači mogu izgubiti bodove u sprinterskoj i brdskoj klasifikaciji.
• Diskvalifikacija – u slučaju teških prekršaja poput nesportskog ponašanja ili pozitivnog doping testa.
  
  
  

Sistem bodovanja na Tur de Fransu

Osim generalnog plasmana, na Tour de France-u se vozači takmiče u više različitih klasifikacija, od kojih svaka ima svoj sistem bodovanja. Zato je bitno razumeti simboliku majica, odnosno šta one znače:

1. Žuta majica (Maillot Jaune) – simbol ukupnog lidera trke. Vozač sa najmanjim ukupnim vremenom nosi ovu majicu i ima čast da je brani iz dana u dan.
2. Zelena majica (Maillot Vert) – za najboljeg sprintera. Dobija se na osnovu bodova osvojenih u sprinterskim završnicama.
3. Majica sa tačkicama (Maillot à Pois Rouges) – “Kralj planina”. Osvaja je biciklista koji skupi najviše bodova na usponima.
4. Bela majica (Maillot Blanc) – najbolji mladi vozač ispod 25 godina.

Žuta majica (Maillot Jaune) – ukupan lider trke

Žuta majica (Maillot Jaune) je najprepoznatljiviji simbol Tour de France-a i predstavlja ultimativnu nagradu u profesionalnom biciklizmu. Pripada vozaču koji ima najbolje ukupno vreme nakon svake deonice.

Prvi put je uvedena 1919. kako bi se istakao lider u generalnom plasmanu. Pre toga, vozači su se oslanjali na liste i tabele da bi saznali ko vodi, što je otežavalo praćenje trke. Inspiracija za boju potekla je iz novina L’Auto, koje su organizovale Tour i štampane su na žutom papiru. 

Prvi vozač koji je poneo žutu majicu bio je Ežen Kristof, koji je tada predvodio generalni poredak.

Vozač u žutoj majici postaje glavna meta svih drugih takmičara, jer svi žele da ga napadnu i preuzmu lidersku poziciju. Takođe, mora se pojavljivati na svakodnevnim medijskim obavezama i nositi težinu očekivanja svog tima i nacije.

Pobednik Tour de France-a je vozač koji na kraju 21. deonice ima najbolje ukupno vreme. Završna etapa na Jelisejskim poljima tradicionalno je paradna za lidera, jer je teško da neko izgubi žutu majicu u poslednjem danu – osim ako nije u pitanju hronometar, kao što se dogodilo 2020. kada je Tadej Pogačar u dramatičnom preokretu preoteo pobedu Primožu Rogliću.

Bodovanje u bodovnoj klasifikaciji (Zelena majica)

Najbolji sprinter na Tour de France-u se određuje putem bodovne klasifikacije, koja se popularno naziva Zelena majica (Maillot Vert). Ovo takmičenje nagrađuje biciklistu koji sakupi najviše bodova tokom trke, a bodovi se dodeljuju na kraju svake etape i na prolaznim sprintovima unutar etapa.

Bodovi se dodeljuju na sledeći način, zavisno od vrste etape:

• Ravne – donose najviše bodova jer su u njima najdominantniji sprinteri.
• Prolazni sprintovi unutar etapa donose dodatne bodove i često su ključni u borbi za zelenu majicu.
• Teške brdske i hronometri donose manje bodova, pa sprinteri obično pokušavaju da izbegnu teške planinske etape kako bi sačuvali snagu.

Ko može da osvoji bodovnu klasifikaciju?

• Tipični pobednici ove klasifikacije su sprinteri – biciklisti specijalizovani za kratke, eksplozivne završnice.
• Pošto ravničarske etape donose najviše bodova, najbolji sprinteri imaju najveće šanse da osvoje klasifikaciju ako redovno završavaju etape u top 3.
• Međutim, da bi osvojili ovu klasifikaciju, sprinteri moraju da završavaju sve etape, što znači da moraju da prežive i teške planinske etape bez prekoračenja vremenskog limita.

Šta se dešava ako dva vozača imaju isti broj bodova?

Ako dva vozača završe trku sa istim brojem bodova, pobednik se određuje prema sledećim kriterijumima:

1. Broj etapnih pobeda – vozač sa više osvojenih etapa dobija prednost.
2. Broj osvojenih prolaznih sprintova – ako je broj etapnih pobeda isti, gleda se broj osvojenih prolaznih sprintova.
3. Bolji plasman u generalnom poretku – ako su i sprint bodovi jednaki, pobednik je bolje plasirani biciklista u generalnom plasmanu.

Najuspešniji sprinteri u istoriji Tour de France-a

• Peter Sagan – 7 osvojenih zelenih majica (2012–2016, 2018, 2019) – apsolutni rekorder.
• Erik Zabel – 6 pobeda (1996–2001).
• Sean Kelly – 4 pobede (1982, 1983, 1985, 1989).

Bodovanje u brdskoj klasifikaciji (Tačkasta majica)

Ova klasifikacija nagrađuje vozače koji su najbolji penjači, a bodovi se dodeljuju na brdskim ciljevima. Bodovi se dodeljuju zavisno od težine uspona. Što je uspon teži, to donosi više bodova.

Bodovi za brdske ciljeve:

• Ekstra kategorija (HC - Hors Catégorie) – Najteži usponi (npr. Col du Tourmalet, Alpe d'Huez, Mont Ventoux) donose najviše bodova.
• 1. kategorija – izuzetno zahtevni usponi koji često odlučuju pobednika etape.
• 2. kategorija – srednje teški usponi, često deo planinskih etapa.
• 3. i 4. kategorija – kratki i blaži usponi koji vrede najmanje bodova.

Ko može da osvoji brdsku klasifikaciju?

• Čisti penjači – biciklisti specijalizovani za duge i strme uspone.
• All-round vozači – vozači koji se bore za generalni plasman često osvajaju bodove u brdskoj klasifikaciji, ali im to nije primarni cilj.
• Vozači u begovima – biciklisti koji često idu u solo begove tokom planinskih etapa mogu osvojiti brdsku klasifikaciju čak i ako nisu glavni favoriti za ukupnu pobedu.

Šta se dešava ako dva vozača imaju isti broj bodova? Tada se pobednik se određuje prema:

1. Broju osvojenih brdskih ciljeva – vozač koji je osvojio više brdskih ciljeva dobija prednost.
2. Broju osvojenih bodova na težim usponima – ako su izjednačeni, odlučuje broj bodova osvojenih na HC i 1. kategoriji.
3. Boljem plasmanu u generalnom poretku – ako su i ovde izjednačeni, pobednik je bolje plasiran vozač u ukupnom plasmanu.

Najuspešniji penjači u istoriji Tour de France-a

• Richard Virenque – 7 puta osvajao tačkastu majicu (rekord).
• Federico Bahamontes – 6 puta najbolji penjač.
• Lucien Van Impe – 6 osvojenih brdskih klasifikacija.

Francuzi su tradicionalno najuspešnija nacija na Tour de France-u, sa 36 pobeda, ali poslednjih decenija, britanski, italijanski i slovenački biciklisti preuzimaju primat. To je i logično s obzirom da je biciklizam, koji ni približno nije najstariji sport na svetu (nastao početkom XIX veka), izmišljen u Francuskoj.

Ipak, Tadej Pogačar i Primož Roglič doneli su novu eru balkanskog biciklizma, dok su Egan Bernal i Jonas Vingegaard dokazali da i Južna Amerika i Skandinavija mogu dominirati na najvišem nivou.

Bela majica (Maillot Blanc) – Najbolji mladi vozač ispod 25 godina

Bela majica (Maillot Blanc) dodeljuje se najboljem mladom vozaču u generalnom plasmanu i simbolizuje buduće šampione Tour de France-a. Ova nagrada je bitan korak ka žutoj majici, jer su mnogi budući pobednici Toura prethodno osvajali belo obeležje.

Uvedena je 1975. a prvobitno je dodeljivana vozačima koji su profesionalci tri godine ili manje. Pravila su se vremenom menjala, a od 1987. u klasifikaciji učestvuju svi vozači mlađi od 25 godina.

Prvi pobednik bele majice bio je Frančesko Mozer iz Italije, koji je iste godine završio Tour na sedmom mestu.

Sistem bodovanja je identičan generalnom plasmanu – vozač sa najmanjim ukupnim vremenom među takmičarima mlađim od 25 godina osvaja nagradu. Ovo znači da mladi vozači ne moraju da pobede na etapama, već da budu dosledni i izdrže tempo sa iskusnijim takmičarima.

Tragedije i ozbiljne povrete na Turu

Veličanstvenost Tur de Fransa, koji je jedan od najgledanijih sportskih događaja na svetu, ima i tamnu stranu.

Brzina, umor, loši vremenski uslovi i opasni spustevi kroz planinske predele često su dovodili do ozbiljnih nesreća, od kojih su neke, nažalost, završene tragično. 

Kroz istoriju Toura, više biciklista je izgubilo život tokom vožnje, dok su mnogi pretrpeli teške povrede koje su im promenile karijere. 

Tragične nesreće na Tur de Fransu

• Prva smrt na Turu – zabeležen smrtni slučaj na Touru desio se 1910. kada se Adolphe Hélière, mladi francuski biciklista, udavio u Mediteranu tokom dana odmora. Iako nije stradao u samoj trci, njegova smrt je obeležila prvu tragediju u istoriji ovog događaja.

• Prva smrt tokom vožnje– jedan od najstrašnijih trenutaka dogodio se 1935. kada je Francisco Cepeda, španski biciklista, izgubio kontrolu tokom silaska sa Col du Galibier-a. Pri velikoj brzini, udario je u zaštitnu ogradu i pao u provaliju. Prebačen je u bolnicu, ali nije preživeo teške povrede.
• Tragedija Toma Simpsona – britanski biciklista Tom Simpson doživeo je kobni kolaps na usponu legendarnog Mont Ventouxa 13. jula 1967. Previše iscrpljen i dehidriran, nastavio je da se penje uprkos očiglednim problemima. Na nekoliko kilometara do vrha, potpuno je izgubio kontrolu nad biciklom i srušio se pored puta. Lekari su pokušali da ga reanimiraju, ali je preminuo nekoliko minuta kasnije. Obdukcija je kasnije otkrila da je koristio amfetamine, koji su u kombinaciji sa dehidracijom i ekstremnim naporom doveli do srčanog zastoja.
• Smrt Fabija Kasartelija – jedan od najtragičnijih trenutaka modernog Toura dogodio se 18. jula 1995, kada je mladi italijanski biciklista Fabio Casartelli pao pri brzini od 88 km/h na spustu sa Col de Portet-d'Aspet-a. Udarivši glavom u betonske stubove pored puta, zadobio je teške povrede i preminuo pre nego što je stigao u bolnicu. U tom periodu, kacige još uvek nisu bile obavezne, a njegov slučaj je podstakao reforme u pogledu sigurnosti biciklista.

Pored fatalnih incidenata, mnogi biciklisti su pretrpeli ozbiljne nesreće koje su im zauvek promenile karijeru ili su ostale upamćene po dramatičnosti.

Ozbiljne povrede na Turu

• Španac Luis Ocaña bio je na putu da pobedi legendarnog Eddy Merckxa 1971, kada je tokom spusta sa Col de Menté-a došlo do ogromne nesreće. Po kiši i lošim uslovima, više biciklista je palo, ali je Ocaña imao najgore posledice. Nakon što se sudario sa još jednim vozačem, pao je i na njega je naleteo drugi biciklista, udarivši ga u glavu i telo. Ocaña je morao da odustane, a Merckx je pobedio, iako je odbio da obuče žutu majicu iz poštovanja prema Ocañi.
• Na Touru 2011, holandski biciklista Johnny Hoogerland doživeo je stravičnu nesreću kada ga je prateći automobil udario sa strane, izbacivši ga sa puta. Letio je nekoliko metara i pao direktno na bodljikavu žicu pored puta. Pretrpeo je duboke posjekotine i završio s preko 30 kopči, ali je neverovatno nastavio trku i završio etapu!
• Na jednoj od etapa Toura 2009, nemački veteran Jens Voigt doživeo je zastrašujući pad pri brzini od preko 80 km/h. Tokom spusta, izgubio je kontrolu nad biciklom i svom snagom udario u asfalt. Udarac u glavu bio je toliko snažan da je izgubio svest, ali je srećom prošao bez trajnih posledica.
  
  
  

Tour de France ruta i dužina za 2025. godinu

Tour de France 2025 donosi uzbudljivu i dinamičnu trasu od 3.320 km, koja će u potpunosti biti vožena na teritoriji Francuske. Ovo je prvi put od 2020. da se trka neće protezati van nacionalnih granica. 

Tabela sa opštim informacijama za Tur de Frans 2025:

Na programu su 21 etapa, uključujući 7 ravničarskih, 6 brdskih, 6 planinskih etapa sa pet ključnih ciljeva na vrhu, 2 hronometra i 2 dana odmora. Vozači će se suočiti sa legendarnim usponima u Masiv Centralu, Pirinejima, Alpima i Juri, a najviša tačka biće Col de la Loze (2.304 m).

Zvuči kao fraza i izlizano, ali zaista – Tour de France je mnogo više od jedne puke sportske manifestacije. On je legendarni događaj na nivou sporta uopšte.

Svake godine nova generacija biciklista dolazi sa snovima o žutoj majici, dok se legende vraćaju da brane stečenu slavu. I pasionirani ljubitelji biciklizma, kao i povremeni posmatrači ujedinjeni su mišlju da je Tour de France najveći izazov u biciklizmu i spektakl vredan svake pažnje.