Sva Svetska prvenstva u fudbalu - osvajači i ostalo

Sva Svetska prvenstva u fudbalu, od prvog 1930. pa sve do danas, stvarala su kod fudbalskih fanova i navijača svojih zemalja svakakve emocije. Bilo je tu suza, nerviranja, plača, smeha, sreće, tuča, nezaboravnih rivalstava i trenutaka, pa čak i, nažalost, ubistva zbog loših i neprežaljenih momenata.

Svake četiri godine najbolji fudbaleri svojih nacionalnih ekipa okupljaju se na jednom mestu kako bi pokazali svoju magiju na terenu i borili se za prestižni trofej. Iako mnogi sanjaju o tituli, samo odabrani uspevaju da stignu do kraja i postanu besmrtni u svetu fudbala.

Od prvog Mundijala u Urugvaju pa sve do poslednjeg, svaki šampionat ispisao je svoju jedinstvenu priču. Tokom decenija menjali su se stadioni, igrači i fudbalska pravila, ali strast i uzbuđenje oko najvažnijeg sportskog događaja ostali su nepromenjeni. Balkan Bet kladionica vam u nastavku otkriva ko su osvajači svih Svetskih prvenstava po hronološkom redosledu, ko drži rekord po broju titula i koje su reprezentacije zauvek ostavile svoj pečat na istoriju fudbala.

Pre ovog opširnog teksta gde ćemo analizirati sva svetska prvenstva u fudbalu po godinama, možete se zabaviti uz sportsko klađenje i vrhunske fudbalske kvote. Tu je i uvek zanimljivo klađenje uživo, a za sve one koji žele ranije na miru da odigraju tiket, a treba mi ekspertska pomoć, naš tip dana je odlična opcija. Za sve ove mogućnosti poželjno je znati kako se igra tiket za fudbal.

 

Tabela sa svim Svetskim prvenstvima u fudbalu i osvajačima

Godina	Domaćin	Šampion
1930.	Urugvaj	Urugvaj
1934.	Italija	Italija
1938.	Francuska	Italija
1950.	Brazil	Urugvaj
1954.	Švajcarska	Zapadna Nemačka
1958.	Švedska	Brazil
1962.	Čile	Brazil
1966.	Engleska	Engleska
1970.	Meksiko	Brazil
1974.	Zapadna Nemačka	Zapadna Nemačka
1978.	Argentina	Argentina
1982.	Španija	Italija
1986.	Meksiko	Argentina
1990.	Italija	Zapadna Nemačka
1994.	SAD	Brazil
1998.	Francuska	Francuska
2002.	Japan/Južna Koreja	Brazil
2006.	Nemačka	Italija
2010.	Južna Afrika	Španija
2014.	Brazil	Nemačka
2018.	Rusija	Francuska
2022.	Katar	Argentina

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1930

• Domaćin: Urugvaj
• Pobednik: Urugvaj
• Finalista: Argentina
• Treće mesto podelili: Jugoslavija i SAD

Prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu održano je 1930. u Urugvaju, od 13. do 30. jula, a odabir domaćina bio je simboličan zbog stogodišnjice urugvajske nezavisnosti i njihovog olimpijskog zlata 1928. godine. Učestvovalo je ukupno 13 reprezentacija, većinom iz Amerike, dok su evropske ekipe uglavnom odbile pozive zbog velikih troškova i dugog puta. 

Turnir je otvoren istovremenim utakmicama, gde je Francuska pobedila Meksiko 4:1, a SAD Belgiju 3:0, dok je prvi gol u istoriji Mundijala dao Francuz Lisjen Loran. Finalni duel između Urugvaja i Argentine odigran je pred 93.000 gledalaca na stadionu Sentenario u Montevideu, jednom od tada najvećih stadiona na svetu. Urugvaj je pobedio 4:2, i postao prvi svetski fudbalski šampion. 

Najbolji strelac prvenstva, na kom je ofsajd pravilo već uveliko važilo, bio je Argentinac Giljermo Stabile sa osam golova. Te godine se jedini put nisu igrale kvalifikacije, a FIFA je pomogla finansiranje putovanja evropskim timovima. Sve utakmice su odigrane u Montevideu, na stadionima Sentenario, Positos i Gran Park Sentral. 

Polufinalne utakmice završile su neuobičajeno visokim rezultatom od 6:1 (Jugoslavija ju je izgubila uz skandalozno suđenje u korist domaćeg tima), a utakmica za treće mesto zvanično nije igrana, iako je FIFA kasnije proglasila SAD za trećeplasiranu ekipu ispred Jugoslavije na osnovu bolje gol razlike. Finalnu utakmicu je sudio Belgijanac Johanes Langenus, a naredni dan je proglašen praznikom u čitavom Urugvaju.

Zanimljivo za nas jeste da su reprezentaciju Jugoslavije činili isključivo Srbi, jer su Hrvati odbili da igraju. Istakli su se Branislav Sekulić, Đorđe Vujadinović, Ivan Bek, Moša Marjanović i Aleksandar Tirnanić Tirke. Snimljen je i film “Montevideo Bog te video”, koji se našao i na našoj velikoj listi najboljih sportskih filmova.

Istaknuti igrači vodećih selekcija:

• Urugvaj: Nasazi (kapiten), Andrade, Scarone, Cea, Dorado, Iriarte, Mascheroni, Fernandez, Castro, Tejera, Ballestero, i drugi.
• Argentina: Botasso, Della Torre, Evaristo, Monti, Suárez, Ferreira, Peucelle, Varallo, Stábile, i drugi.
• Jugoslavija: Moša Marjanović, Aleksandar Tirnanić i drugi.
• SAD: Douglas, Gonsalves, Florie, Wood, Brown, i drugi.

Zanimljive anegdote:

• Rumunija je došla na Mundijal direktno zahvaljujući rumunskom kralju Karolu II, koji je lično birao igrače i dao im slobodne dane sa njihovih radnih mesta, kako bi mogli putovati na prvenstvo.

• Tokom putovanja evropskih reprezentacija do Urugvaja, sudija Toma Belve je na brodu saznao tragičnu vest da mu je supruga preminula, ali je ipak odlučio da nastavi put i sudi utakmice.
  
  

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1934

• Domaćin: Italija
• Pobednik: Italija
• Finalista: Čehoslovačka
• Treće mesto: Nemačka

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1934. održano je u Italiji od 27. maja do 10. juna, i bilo je prvo održano na evropskom tlu. Ovo takmičenje obeležile su prve kvalifikacije za plasman, sa ukupno 32 reprezentacije, od kojih je 16 uspelo da se izbori za završni turnir. 

Aktuelni šampion Urugvaj odbio je učešće zbog bojkota evropskih selekcija četiri godine ranije, a domaćin Italija morala je da se kvalifikuje, što se desilo prvi i poslednji put u istoriji. 

Turnir se igrao po kup sistemu, a Italija je u finalu posle produžetaka savladala Čehoslovačku rezultatom 2:1 i osvojila 1. naslov prvaka sveta. Finale je odigrano u Rimu na stadionu Nacionalne fašističke partije, uz snažnu političku propagandu režima Benita Musolinija. Kontroverze su izazvala i sudijska favorizovanja domaćina, posebno u četvrtfinalnoj utakmici protiv Španije i finalnom meču sa Čehoslovačkom. 

Najbolji strelac prvenstva bio je Oldrih Nejedli iz Čehoslovačke sa pet golova. Treće mesto zauzela je Nemačka pobedom nad Austrijom 3:2, dok su 1. put u istoriji Mundijala održane i ponovljene utakmice u slučaju nerešenog rezultata. Ukupno je postignuto 70 golova na 17 utakmica, što je dalo visok prosek od preko 4 gola po meču.

Sastavi najvažnijih selekcija:

• Italija: Combi (kapiten), Meazza, Ferrari, Schiavio, Guaita, Orsi, Monti, i drugi.
• Čehoslovačka: Planicka, Nejedly, Svoboda, Puc, i drugi.
• Nemačka: Turek, Lehner, Siffling, i drugi.

Zanimljivosti:

• Italijanski igrač Luis Monti, koji je prethodno igrao za Argentinu u finalu 1930. izjavio je da je osećao ogroman pritisak pred finale 1934, jer mu je italijanski fašistički režim zapretio posledicama ukoliko Italija izgubi.
• Pred finale između Italije i Čehoslovačke, tadašnji italijanski diktator Benito Musolini je navodno lično igračima domaće reprezentacije poručio: „Pobedite ili snosite posledice“, sugerišući da je rezultat bio pitanje državnog ugleda.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1938

• Domaćin: Francuska
• Pobednik: Italija
• Finalista: Mađarska
• Treće mesto: Brazil

Treće po redu Svetsko prvenstvo održano je od 4. do 19. juna 1938. u Francuskoj. Takmičenje je ponovo igrano po nokaut sistemu. Bilo je ovo poslednje prvenstvo bez grupne faze. Italija je osvojila drugu uzastopnu titulu, savladavši u finalu Mađarsku rezultatom 4:2, dok je treće mesto zauzeo Brazil nakon pobede nad Švedskom identičnim rezultatom.

Zbog nezadovoljstva u Južnoj Americi, koja je očekivala domaćinstvo, Argentina i Urugvaj odbili su učešće. Španija nije učestvovala zbog građanskog rata. 

Tada je prvi put uvedeno pravilo automatskog plasmana za domaćina i aktuelnog prvaka. Posebnost ovog prvenstva bila je i činjenica da je Austrija, iako kvalifikovana, odustala nakon pripajanja Nemačkoj, a neki austrijski igrači su pojačali nemačku reprezentaciju.

Turnir je obeležila uzbudljiva utakmica prvog kola između Brazila i Poljske, završena rezultatom 6:5 nakon produžetaka, a Brazilac Leonidas je bio najbolji strelac prvenstva sa ukupno 7 postignutih golova. Kontroverzu je izazvala polufinalna utakmica između Italije i Brazila, u kojoj Brazil nije koristio najboljeg igrača Leonidasa, misleći da će lako pobediti Italiju. Međutim, Italijani su slavili sa 2:1 i plasirali se u finale.

Finalni meč odigran je na stadionu Olimpik u Parizu pred 60 hiljada gledalaca. Italijani su poveli rano i dominirali većim delom utakmice. Italija je ostala šampion sve do 1950. jer se zbog Drugog svetskog rata narednih 12 godina nije igralo Svetsko prvenstvo.

Sastavi najboljih nacionalnih timova:

• Italija: Meazza, Piola, Colaussi, Ferraris II, i drugi.
• Mađarska: Sarosi, Titkos, Zsengeller, i drugi.
• Brazil: Leonidas, Domingos, i drugi.

Zanimljivosti:

• Italija je postala prvi tim koji je odbranio titulu prvaka sveta.
• Legenda kaže da je tadašnji predsednik Italijanskog fudbalskog saveza, Otorino Barasi, tokom Drugog svetskog rata skrivao pehar Svetskog prvenstva u kutiji za cipele ispod svog kreveta, štiteći ga od nacista.
• Brazilac Leonidas da Silva je na utakmici protiv Poljske igrao bez patika jedan deo vremena, jer mu se obuća raspala od loših uslova na terenu.
• Poljski fudbaler Ernest Vilimovski postigao je četiri gola u porazu protiv Brazila (5:6), što je bio prvi put u istoriji Mundijala da jedan igrač postigne četiri gola na jednoj utakmici.
• Golman Mađarske Antal Sabo tvrdio je posle finala da je namerno puštao golove Italijanima, verujući da bi njihov život bio ugrožen ukoliko izgube zbog Musolinijeve pretnje („Vincere o morire“). Ova izjava nije prihvaćena ozbiljno u javnosti.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1950

• Domaćin: Brazil
• Pobednik: Urugvaj
• Finalista: Brazil
• Treće mesto: Švedska

Svetsko prvenstvo 1950. održano je u Brazilu od 24. juna do 16. jula. Bilo je ovo četvrto prvenstvo sveta, ali i prvo nakon pauze od 12 godina zbog Drugog svetskog rata.

Prvi put u istoriji takmičenje nije odlučeno klasičnim finalom, već završnom grupom u kojoj je pobednik određivan po bodovima. Turnir je okupio samo 13 nacionalnih timova, jer su Indija, Škotska i Turska odustale nakon kvalifikacija.

Italija, dvostruki uzastopni šampion, ispala je već u grupnoj fazi nakon poraza od Švedske. Engleska, kojoj je ovo bio 1. nastup na Mundijalu, doživela je šokantan poraz od SAD (0:1) koji se smatra jednim od najvećih iznenađenja u istoriji fudbala.

U završnoj grupi našli su se Brazil, Urugvaj, Španija i Švedska. Brazil je bio veliki favorit, posebno nakon ubedljivih pobeda protiv Švedske (7:1) i Španije (6:1). Poslednja utakmica između Brazila i Urugvaja pred gotovo 200.000 gledalaca na Marakani ostala je zauvek upamćena kao "Marakanazo" jer je Urugvaj, iako je gubio, uspeo da preokrene rezultat na 2:1 i osvoji svoju drugu titulu svetskog prvaka.

Najbolji strelac turnira bio je Brazilac Ademir sa 9 postignutih golova. Ovaj turnir takođe je označio 1. put da je trofej zvanično nosio ime „Žil Rime“, po tadašnjem predsedniku FIFA.

Sastavi najbolji:

• Urugvaj: Varela (kapiten), Ghiggia, Schiaffino, Míguez, i drugi.
• Brazil: Barbosa, Ademir, Zizinho, i drugi.
• Švedska: Nordahl, Gren, i drugi.

Zanimljivosti:

• Marakanazo – neočekivani poraz Brazila od Urugvaja izazvao je nacionalnu tragediju u Brazilu. Golman Brazila, Moasir Barbosa, godinama je bio optuživan za ovaj poraz, pa je pred kraj života rekao da je zbog toga kažnjavan duže od najteže zatvorske kazne u Brazilu.
• Pred utakmicu protiv Švajcarske, Meksiko je morao da pozajmi dresove lokalnog brazilskog kluba Kruzeira, jer su obe ekipe stigle sa istom bojom opreme. Meksiko je igrao u plavo-belim prugama umesto u svojim tradicionalnim bojama.
• Indija je odustala od učešća uprkos tome što joj je FIFA ponudila finansijsku pomoć za putovanje. Iako se često navodilo da je razlog bio to što im nije bilo dozvoljeno da igraju bosi, glavni razlog bila je nesigurnost u kvalitet svog tima.
• SAD su iznenadile svet pobedivši Englesku golom Džoa Gejdžensa, igrača koji se inače profesionalno nije bavio fudbalom – radio je kao perač sudova.
• Italija je zbog tragedije u Supergi 1949. u kojoj je poginuo gotovo ceo sastav velikog Torina, putovala na prvenstvo brodom jer su igrači odbili put avionom.
  
  
  

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1954

• Domaćin: Švajcarska
• Pobednik: Zapadna Nemačka
• Finalista: Mađarska
• Treće mesto: Austrija

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1954. održano je od 16. juna do 4. jula u Švajcarskoj. Bio je to peti po redu Mundijal, prvi put održan u zemlji koja nema izlaz na more, što je izabrano simbolično povodom 50-godišnjice FIFA. Zapadna Nemačka prvi put u istoriji postala je šampion sveta, nakon dramatične pobede u finalu protiv Mađarske rezultatom 3:2, u utakmici poznatoj kao „Čudo u Bernu“.

Na prvenstvu je učestvovalo 16 timova, podeljenih u četiri grupe. Ovaj Mundijal je specifičan jer timovi u grupnoj fazi nisu igrali „svako sa svakim“, već su igrane po dve utakmice – nosioci protiv nenosioca. Kod nerešenih ishoda igrane su dodatne utakmice za prolaz dalje.

Dominaciju tokom turnira pokazala je Mađarske, predvođena legendarnim Ferencem Puškašem i Šandorom Kočišem, koji je bio najbolji strelac sa rekordnih 11 golova. Ipak, u finalu su Nemci, iako nisu bili favoriti, ostvarili senzacionalnu pobedu. Mađari su poveli sa 2:0 u prvih osam minuta (golovima Puškaša i Cibora), ali su Nemci do poluvremena izjednačili preko Morloka i Rana. Helmut Ran je postigao pobednički gol za Nemce u 84. minutu i doneo svojoj zemlji prvu titulu.

Polufinala su bila izuzetno zanimljiva. Mađarska je savladala aktuelnog prvaka sveta Urugvaj nakon produžetaka sa 4:2, dok je Nemačka lako pobedila Austriju sa 6:1. Austrija je u borbi za treće mesto pobedila Urugvaj rezultatom 3:1.

Ovaj Mundijal ostao je upamćen i po grubim duelima, poput četvrtfinala između Mađarske i Brazila (poznata kao „Bitka u Bernu“) i utakmici Austrija – Švajcarska (7:5), u kojoj je postavljen rekord po broju golova na jednoj utakmici Mundijala – čak 12.

Najbolji sastavi:

• Zapadna Nemačka: Fritz Walter (kapiten), Rahn, Morlock, i drugi.
• Mađarska: Puskás, Kocsis, Hidegkuti, i drugi.
• Austrija: Ocwirk, Hanappi, i drugi.

Zanimljivosti:

• „Čudo u Bernu“ – pobeda Zapadne Nemačke u finalu bila je toliko neočekivana da je inspirisala brojne knjige i filmove. Nemački selektor Sep Herberger pre utakmice protiv Mađarske u grupnoj fazi namerno je odmarao najbolje igrače, smatrajući da je važnije pobediti Tursku u baražu, što se pokazalo kao briljantna strategija.
• Prvi televizijski prenos – ovo je bilo prvo Svetsko prvenstvo koje se prenosilo putem televizije, što je označilo početak nove ere za fudbal kao globalni spektakl.
• Kontroverzni gol – pred kraj finalne utakmice (u 87. minutu), Mađar Ferenc Puškaš postigao je gol koji je prvobitno priznat, a zatim poništen zbog ofsajda na insistiranje pomoćnog sudije. Ova odluka izazvala je mnogo kontroverzi i spekulacija koje traju i danas, a noviji snimci pokazuju da ofsajda verovatno nije bilo.
• Optužbe za doping – prvi put se priča o dopingu u sportu. Decenijama nakon utakmice kružile su glasine o navodnom dopingu nemačkih fudbalera. Nemci su zaista primili injekcije vitamina C od svog medicinskog tima tokom pauze između poluvremena finala, ali zvanični dokazi o pravom dopingu nikada nisu pronađeni.
• Rekord golova na jednoj utakmici – četvrtfinalna utakmica između Austrije i Švajcarske završena je rezultatom 7:5, sa čak 12 postignutih golova, što je apsolutni rekord u istoriji Mundijala.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1958

• Domaćin: Švedska
• Pobednik: Brazil
• Finalista: Švedska
• Treće mesto: Francuska

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1958. održano je od 8. do 29. juna u Švedskoj. Bilo je ovo šesto izdanje najvećeg fudbalskog turnira na svetu, a prvi put da je domaćin bila jedna nordijska zemlja. Brazil je osvojio svoju prvu titulu svetskog šampiona, pobedivši u finalu domaćina Švedsku rezultatom 5:2.

Turnir je obeležio mladi Pelé, tada sedamnaestogodišnjak, čiji je talenat zadivio svet. On je na ovom prvenstvu postao najmlađi strelac u istoriji finala Svetskog kupa, postigavši dva gola u odlučujućem meču protiv Šveđana. Pelé je tokom celog turnira postigao ukupno šest golova, ali je apsolutni rekorder prvenstva bio francuski napadač Žist Fonten, koji je postavio do danas neoboreni rekord od 13 golova.

Prvi put u istoriji Mundijala, sve četiri reprezentacije Velike Britanije (Engleska, Škotska, Vels i Severna Irska) plasirale su se na završnicu turnira. Ovde su igrali i mnogi igrači koji su nastupali za fudbalske klubove iz Londona – John Haynes, Derek Kevan, Don Howe, Ernest Langley i mnogi drugi. Takođe, debitovao je i Sovjetski Savez.

U grupnoj fazi je uveden nov sistem bodovanja i razigravanja. U slučaju nerešenog plasmana igrale su se dodatne „plejof“ utakmice. Tako su, između ostalog, reprezentacije Severne Irske, Velsa i SSSR-a morale kroz dodatne utakmice da obezbede prolaz dalje.

U četvrtfinalu, Francuska je eliminisala Severnu Irsku (4:0), Švedska je pobedila Sovjetski Savez (2:0), Brazil je minimalno savladao Vels golom Peléa (1:0), dok je Zapadna Nemačka eliminisala Jugoslaviju (1:0).

U polufinalu je Brazil bio ubedljiv protiv Francuske (5:2), dok je Švedska eliminisala Zapadnu Nemačku sa 3:1. U borbi za treće mesto, Francuska je savladala Nemačku 6:3 uz neverovatna četiri gola Fontena.

Finale je odigrano pred oko 50 hiljada gledalaca u Solni, predgrađu Stokholma, gde je Švedska brzo povela golom Lidholma u 4. minutu. Međutim, Brazil je ekspresno preokrenuo i do kraja meča dominirao, a rezultat je glasio 5:2, zahvaljujući golovima Vave, Peléa i Zagala. Time je Brazil postao prva reprezentacija koja je osvojila Mundijal na evropskom tlu, a Švedska 1. (i jedini) domaćin koji je izgubio finale.

Najbolji sastavi:

• Brazil: Pelé, Garrincha, Didi, Vavá, i drugi.
• Švedska: Hamrin, Gren, Liedholm, i drugi.
• Francuska: Fontaine, Kopa, i drugi.

Zanimljivosti:

• Prva utakmica bez golova: duel Brazila i Engleske (0:0) u grupnoj fazi bio je prvi meč bez pogodaka u istoriji završnica Svetskog prvenstva.
• Bizarna priča o brazilskim dresovima: pred finale, Brazil je morao da zameni tradicionalne žute dresove jer ih je koristio i domaćin Švedska. Brazilska delegacija je u poslednjem trenutku kupila 22 plave majice u prodavnici u Stokholmu i prišila nacionalni amblem. Ovaj dres je kasnije smatran srećnim i čuven je po tome što ga je Brazil nosio baš u svom prvom osvajanju Mundijala.
• Početak ere Garinče i Peléa: utakmica Brazila protiv SSSR-a (2:0) ostala je upamćena po spektakularnoj igri Peléa i Garinče, koji su 1. put zajedno nastupili za reprezentaciju. Njihova kombinacija se smatra jednom od najboljih u istoriji fudbala.
• Kontroverze oko Mađarske: nakon briljantnog nastupa na prethodnom Mundijalu 1954. Mađarska je razočarala u Švedskoj. Politička situacija nakon revolucije iz 1956. dovela je do masovnog odlaska igrača u inostranstvo, pa su na ovom prvenstvu nastupila samo trojica igrača iz čuvene generacije iz 1954.
• Fizičke poteškoće Nemaca: polufinalna utakmica Švedska-Nemačka ostala je upamćena po nesrećnom spletu okolnosti za Nemce, jer su završili utakmicu sa devet igrača (jedan povređen, drugi isključen), u vreme kada izmene još nisu bile dozvoljene.

Ovaj Mundijal 1958. ušai je u istoriju sporta kao jedan od najlepših, najefikasnijih i fudbalski najatraktivnijih turnira od kada se igra po modernim fudbalskim pravilima.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1962

• Domaćin: Čile
• Pobednik: Brazil
• Finalista: Čehoslovačka
• Treće mesto: Čile

Svetsko prvenstvo 1962. održano je u Čileu od 30. maja do 17. juna, po prvi put posle 12 godina na tlu Južne Amerike. Domaćin Čile uspeo je da se izbori sa ogromnim izazovima nakon razornog zemljotresa iz 1960. i da organizuje turnir koji je ostao upamćen po velikoj borbenosti, neočekivanim preokretima, ali i burnim incidentima na terenu.

Planetarni turnir je osvojio Brazil. Karioke su tako odbranile titulu od pre četiri godine. U finalu su savladali ekipu Čehoslovačke rezultatom 3:1, iako su gubili od 15. minuta golom Masopusta. Međutim, već u sledećem napadu Brazilci su izjednačili preko Amarilda, a pobedu su osigurali golovima Zita i Vawe. Posebno je zanimljivo da je ovaj veliki uspeh Brazil postigao bez pomoći najboljeg igrača Pelea, koji je turnir završio već posle prve utakmice zbog teške povrede.

Turnir je bio izuzetno oštar (žargonski rečeno, bilo je puno “krljanja”), a vrhunac grubosti viđen je na čuvenoj utakmici između Čilea i Italije, poznatoj kao „Bitka u Santijagu“. Ovaj meč bio je prepun sukoba, crvenih kartona i intervencije policije, a domaćin je na kraju slavio 2:0.

Jugoslavija je napravila sjajan rezultat plasmanom među četiri najbolje selekcije sveta. U četvrtfinalu je savladala Zapadnu Nemačku minimalnim rezultatom 1:0, revanširajući se za eliminaciju na prethodnom prvenstvu. Ipak, polufinalni susret protiv Čehoslovačke izgubljen je rezultatom 3:1, da bi u borbi za treće mesto „Plavi“ ponovo doživeli poraz – ovog puta od domaćina Čilea (0:1), golom Eladija Rohasa u samom finišu utakmice.

Najbolji strelci prvenstva bili su čak šestorica igrača sa po četiri pogotka: Garinča i Vava (Brazil), Lionel Sančez (Čile), Dražen Jerković (Jugoslavija), Florijan Albert (Mađarska) i Valentin Ivanov (SSSR). Za najboljeg igrača prvenstva često je proglašavan briljantni jugoslovenski dribler Dragoslav Šekularac, koji je oduševljavao publiku svojom tehnikom i kreativnošću.

Najbolji igrači:

• Brazil: Garrincha, Vavá, Zito, i drugi.
• Čehoslovačka: Masopust, Scherer, i drugi.
• Čile: Sanchez, Toro, i drugi.

Zanimljivosti sa Mundijala u Čileu 1962:

• Istorijski gol direktno iz kornera: kolumbijski fudbaler Markos Kol postigao je gol protiv Sovjetskog Saveza direktno iz kornera – jedini takav pogodak u istoriji svih svetskih prvenstava. Utakmica je završena spektakularnim rezultatom 4:4.
• Garinčina simultanka: nakon povrede Pelea, Garinča je preuzeo glavnu ulogu u brazilskom timu. Njegove briljantne partije i četiri pogotka dovele su Brazil do finala, iako je polufinalni duel protiv Čilea završio crvenim kartonom. Međutim, dopušteno mu je da igra finale, što je bio presedan za to vreme.
• „Bitka u Santijagu“ – utakmica koja je šokirala svet: duel između Čilea i Italije ostao je zapamćen kao jedan od najbrutalnijih mečeva ikada odigranih. Dvojica italijanskih fudbalera su isključena, dok je policija morala intervenisati kako bi smirila tenzije na terenu i tribinama.
• Uspeh domaćina uprkos katastrofi: Čile je prevazišao ogromne posledice zemljotresa i organizovao turnir na visokom nivou. Uspeh su krunisali osvajanjem trećeg mesta, što je najveći rezultat u njihovoj fudbalskoj istoriji.
• Osveta Jugoslavije protiv Zapadne Nemačke: pobedom nad Nemcima od 1:0, Jugoslavija je uzvratila za eliminaciju četiri godine ranije. Gol odluke postigao je Petar Radaković pet minuta pre kraja utakmice.
  
  
  

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1966

• Domaćin: Engleska
• Pobednik: Engleska
• Finalista: Zapadna Nemačka
• Treće mesto: Portugal

Svetsko prvenstvo 1966. održano je u Engleskoj, od 11. do 30. jula, i bilo je osmo po redu, ali prvo u istoriji koje se igralo u zemlji engleskog govornog područja. Takmičenje je ostalo upamćeno po brojnim kontroverzama, novim fudbalskim legendama, ali i jednom od najspornijih golova u istoriji fudbala.

Engleska je osvojila prvu i jedinu titulu svetskog prvaka savladavši Zapadnu Nemačku u finalu nakon produžetaka rezultatom 4:2. Regularni deo utakmice završen je 2:2, a odluka je pala u produžecima, zahvaljujući čuvenom golu Džefa Harsta koji je izazvao burne debate. Naime, njegov udarac je pogodio prečku, lopta se odbila na samu gol-liniju i pitanje da li je lopta prešla liniju ili ne ostalo je zauvek predmet rasprava. Četvrti pogodak takođe je bio sporan jer su navijači već utrčavali na teren dok je Hrst postizao gol.

Engleze je tokom prvenstva predvodio trener Alf Remzi, čija je odluka da u tim uvrsti Harsta umesto Pitera Osguda bila kritikovana pre početka turnira, ali se pokazala kao ključna, s obzirom na to da je upravo Hrst u finalu postigao prvi het-trik u istoriji svetskih prvenstava.

Junak turnira – Euzebio

Portugalac Euzebio, poznat i kao „Crni Panter“, obeležio je Mundijal kao najbolji strelac turnira sa devet pogodaka. Portugalija (inače, mnogo godina kasnije ispostaviće se i prvi osvajač Lige nacija) osvojio je treće mesto, a posebno nezaboravan bio je četvrtfinalni duel protiv Severne Koreje. Korejci su napravili senzaciju povevši sa neverovatnih 3:0, ali je zatim Euzebio preuzeo stvari u svoje ruke i postigao četiri gola, okrenuvši rezultat na 5:3 za Portugaliju.

Fudbalska senzacija iz Severne Koreje

Severna Koreja prvi put je učestvovala na Mundijalu i napravila jednu od najvećih senzacija ikada, pobedivši Italiju u grupnoj fazi (1:0) i tako ih eliminisavši već u prvoj rundi. Takođe su postali prva azijska ekipa koja je prošla grupnu fazu.

Peleovo razočarenje i neuspeh Brazilaca

Branilac titule Brazil potpuno je razočarao na ovom prvenstvu. Nakon što su Pelea protiv Bugarske brutalno prebijali na terenu, veliki Brazilac je razočarano obećao da se više neće vraćati na Svetska prvenstva. Brazil je neočekivano ispao već u grupnoj fazi, što se tada dogodilo prvi put u istoriji šampionata jednom aktuelnom prvaku sveta.

Najbolji sastavi:

• Engleska: Hurst, Charlton, Moore (kapiten), i drugi.
• Zapadna Nemačka: Beckenbauer, Seeler, i drugi.
• Portugal: Eusébio, Torres, i drugi.

Ostali važni događaji i zanimljivosti sa Mundijala:

• Maskota i nove tradicije: prvi put je Svetski šampionat imao zvaničnu maskotu – lavića Vilija, a prvi put su na utakmicama prisutni bili i dečaci koji skupljaju lopte.
• Nestanak trofeja: Neposredno pred početak šampionata, trofej „Žil Rime“ misteriozno je nestao. Nakon velike potrage, trofej je pronašao pas po imenu Pikls u jednom londonskom parku, a njegov vlasnik nagrađen je novčanom nagradom i kartama za utakmicu po izboru.
• Kontroverzni četvrtfinale Engleska–Argentina: duel je bio izuzetno oštar, sa mnogo prekršaja i kontroverznim isključenjem argentinskog kapitena Antonija Ratina. Nakon utakmice, selektor Engleza Alf Remzi zabranio je svojim igračima da menjaju dresove sa Argentincima, izjavivši čuvenu rečenicu: „Ne menjamo dresove sa životinjama“.
• Nemačka generacija budućnosti: na ovom prvenstvu po prvi put su zasijale velike zvezde nemačkog fudbala poput Franca Bekenbauera i Volfganga Overata, koji su započeli jednu od najuspešnijih era nemačkog fudbala.
• Optužbe za doping: posle prvenstva pojavile su se tvrdnje o tome da su Nemci koristili doping sredstva, ali ovi navodi nikada nisu dokazani.
• Italijanski debakl: Italija je doživela jedan od svojih najvećih neuspeha ispadanjem već u grupnoj fazi od Severne Koreje, što se u italijanskim medijima nazivalo „fudbalskom katastrofom“.
• Kraljevska počast: kraljica Elizabeta II lično je uručila trofej reprezentaciji Engleske, što je dodatno uveličalo njihovu istorijsku pobedu.

Zanimljive činjenice u brojkama:

• Ukupno golova: 89 (2,78 po utakmici)
• Najbolji strelac: Euzebio (Portugalija) – 9 golova
  Ukupna posećenost: preko 1,6 miliona gledalaca
• Rekordni niz selektora: Nemački trener Helmut Šen započeo je seriju od čak 25 utakmica bez poraza na Svetskim prvenstvima.
• Golmanski rekord: Meksički golman Antonio Karbahal je na ovom prvenstvu postao prvi igrač u istoriji koji je nastupao na pet Mundijala zaredom.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1970

• Domaćin: Meksiko
• Pobednik: Brazil
• Finalista: Italija
• Treće mesto: Zapadna Nemačka

Svetsko prvenstvo u fudbalu održano 1970. u Meksiku ostalo je upamćeno kao jedan od najlepših i najvažnijih turnira u istoriji fudbala, najviše zahvaljujući neverovatnom timu Brazila i njegovom lideru Peleu, koji je tada zauvek potvrdio status fudbalske ikone. Pele, čovek koji je već kao tinejdžer oduševio svet svojim talentom, ušao je na Mundijal 1970. opterećen prethodnim neuspehom u Engleskoj 1966, kada je brutalnim prekršajima protivnika bio sprečen da iskaže svoj puni potencijal.

U Meksiku, pod idealnim uslovima i uz nove mere protiv grubosti na terenu, Pele je procvetao kao zreo, snažan i dominantan igrač, vođa koji je svojim stavom, samopouzdanjem i genijalnim potezima inspirisao ceo tim. Brazil je bio neverovatno snažan, sa igračima poput Žairzinja, Tostaa, Rivelinja, Klodoalda, kapitena Karlosa Alberta i Žersona. Ovaj tim je osvojio srca publike i stručnjaka zahvaljujući svojoj lepršavoj, tehničkoj i napadačkoj igri, koja je kasnije proglašena za najlepši fudbal ikada odigran na svetskim prvenstvima.

Brazil je već u grupnoj fazi savladao velike rivale, uključujući Englesku, kojoj ni sjajni golman Gordon Benks nije mogao mnogo da pomogne. Kasnije, u nokaut fazi, Brazil je bio još impresivniji. Karioke su eliminisale Peru sa 4:2 u spektakularnom četvrtfinalu, pre nego što je u polufinalu konačno prebrodio traumatično sećanje iz 1950. pobedivši velikog rivala Urugvaj rezultatom 3:1. Bio je to trenutak u kojem je Pele simbolično ispunio obećanje dato ocu još kao dete, kada je plakao gledajući poraz Brazila od Urugvaja u finalu Mundijala 1950.

Finale protiv Italije predstavljalo je vrhunac fudbalske umetnosti Brazila. Uprkos izjednačenju Italije u prvom poluvremenu, Pele i ekipa potpuno su preuzeli kontrolu u drugom delu meča. Pele je otvorio rezultat snažnim skokom i pogotkom glavom, kasnije asistirao Žairzinju i kapitenu Karlosu Albertu u akciji koja se i danas smatra najlepšim golom svih vremena na Mundijalima. U toj akciji učestvovalo je čak osam igrača Brazila, a završila se preciznim i snažnim udarcem Karlosa Alberta za konačnih 4:1.

Ova treća svetska titula donela je Brazilu trajno vlasništvo nad trofejom „Žil Rime“, a Peleu status jedinog igrača u istoriji koji je osvojio tri titule svetskog šampiona (1958, 1962, 1970). Žairzinjo je postao prvi fudbaler koji je postigao bar jedan gol na svakoj utakmici šampionata, dok je Pele ponovo pokazao svoju veličinu – ne samo kao fudbaler, već i kao lider koji je sjajnom timskom igrom, vizijom i nesebičnošću zauvek promenio način na koji se fudbal posmatra.

Uprkos svim pritiscima, ličnim problemima i sumnjama u njegovu spremnost, Pele je u Meksiku pronašao unutrašnju snagu, samopouzdanje i mir koji su mu bili potrebni. Time je zauvek učvrstio svoj status najvećeg fudbalera svih vremena i Mundijal 1970. pretvorio u nezaboravnu fudbalsku bajku.

Najbolji sastavi:

• Brazil: Pelé, Jairzinho, Tostão, i drugi.
• Italija: Riva, Boninsegna, i drugi.
• Zapadna Nemačka: Beckenbauer, Müller, i drugi.

Zanimljivosti:

• Mundijal u Meksiku 1970. bio je prvi World Cup u istoriji koje je prenošeno u kolor-tehnici, što je publici širom sveta omogućilo da po prvi put u punoj lepoti vidi čuvene žute dresove brazilske reprezentacije.
• Brazilski kapiten Karlos Alberto postigao je gol u finalu protiv Italije, nakon akcije u kojoj je učestvovalo čak osam brazilskih fudbalera. Taj pogodak smatra se jednim od najlepših i najbolje izvedenih golova u istoriji fudbala.
• Pele je jedini fudbaler u istoriji koji je osvojio Svetsko prvenstvo tri puta (1958, 1962, 1970). Nakon osvajanja Mundijala u Meksiku, Pele se povukao iz reprezentacije, zacementiravši svoj legendarni status.
• Žairzinjo je postao prvi igrač koji je postigao bar jedan gol na svakoj utakmici turnira (ukupno sedam pogodaka na šest mečeva), čime je ostavio jedinstven trag u fudbalskoj istoriji.
• Zbog velikih vrućina u Meksiku, neke utakmice su počinjale već u podne, što je predstavljalo veliki izazov za igrače, jer su temperature često prelazile 35 stepeni Celzijusa.
• Italija i Zapadna Nemačka odigrale su čuvenu utakmicu polufinala, poznatu kao „Utakmica veka“ („Partita del Secolo“), završenu rezultatom 4:3 nakon produžetaka. Meč je ušao u istoriju zbog neverovatnih preokreta, velike drame i ukupno pet golova postignutih samo u produžecima.
• Na ovom prvenstvu prvi put su korišćeni žuti i crveni kartoni za kažnjavanje prekršaja, u cilju smanjenja grubosti i nasilja na terenu, delom i kao reakcija na brutalne prekršaje kojima je bio izložen Pele na prethodnom prvenstvu 1966.
• Maroko je prvi afrički tim na Svetskom prvenstvu nakon Drugog svetskog rata, označavajući početak redovnijeg učešća afričkih selekcija na najvećoj svetskoj fudbalskoj smotri.
• Krađa trofeja – originalni trofej Svetskog prvenstva, poznat kao „Žil Rime“, zauvek je pripao Brazilu 1970. nakon treće osvojene titule. Međutim, 1983. brazilski kriminalci su ukrali čuveni pehar iz sedišta Fudbalskog saveza Brazila. Trofej nikada nije pronađen, a veruje se da je pretopljen i prodat kao zlato. Danas postoje samo replike ovog legendarnog trofeja.
• Brazilski golman Feliks smatran je najranjivijom tačkom ekipe, ali ipak nije sprečio Brazil da na putu do trofeja postigne čak 19 golova u šest utakmica, demonstrirajući tako moć svog napadačkog fudbala.
• Ovaj turnir smatra se vrhuncem lepršave i atraktivne igre, a brazilska selekcija iz 1970. i danas se redovno bira za najbolji fudbalski tim svih vremena.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1974

• Domaćin: Zapadna Nemačka
• Pobednik: Zapadna Nemačka
• Finalista: Holandija
• Treće mesto: Poljska

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1974. održano je u Zapadnoj Nemačkoj od 13. juna do 7. jula, kao jubilarno deseto po redu. Na prvenstvu je učestvovalo 16 ekipa, a glavna novost bilo je uvođenje novog trofeja nakon što je prethodni, pehar Žila Rimea, trajno pripao Brazilu 1970.

Prvi put je Mundijal bio emitovan u koloru, što je omogućilo ljubiteljima fudbala da u potpunosti uživaju u lepoti igre i novim detaljima poput brojeva na šortsevima igrača. Međutim, publika nije ispunila očekivanja organizatora zbog izostanka velikih fudbalskih sila kao što su Engleska, Francuska i Španija, koje nisu prošle kvalifikacije.

Turnir je doneo nov format takmičenja – posle grupne faze sa četiri grupe po četiri tima, dve najbolje ekipe iz svake grupe prolazile su u drugu fazu, gde su bile podeljene u dve nove grupe. Pobedinici ovih grupa sastali su se direktno u finalu, dok su drugoplasirani igrali za treće mesto.

U prvom krugu najviše pažnje privukao je duel dve Nemačke. U istorijskom susretu između Zapadne i Istočne Nemačke slavila je istočna selekcija golom Šparvasera. Međutim, obe reprezentacije prošle su dalje. U grupi gde se nalazila Jugoslavija, zajedno sa Brazilom, Škotskom i debitantom Zairom, upravo je Jugoslavija zabeležila rekordnu pobedu od čak 9:0 protiv Zaira. Jugosloveni su završili prvi krug bez poraza i plasirali se dalje zajedno s Brazilom, dok je Škotska ispala uprkos tome što nije izgubila nijedan meč.

Holandija je, predvođena čuvenim Johanom Krojfom i trenerom Rinusom Mihelsom, dominirala svojom revolucionarnom igrom – totalnim fudbalom. To je bio stil igre u kojem su igrači stalno menjali pozicije i igrali visoki presing, što je bilo inovativno i veoma efikasno. Oni su u prvom krugu lako eliminisali konkurente, a u drugoj fazi su potpuno nadigrali Argentinu (4:0), Istočnu Nemačku (2:0) i Brazil (2:0).

Poljska je, predvođena najboljim strelcem turnira Gžegožom Latom, ostvarila niz impresivnih pobeda, između ostalog protiv Argentine (3:2) i Italije (2:1). Upravo je u odlučujućem meču za finale, protiv domaćina Zapadne Nemačke, presudio gol legendarnog Gerda Milera (1:0), čime je Poljska otišla u meč za treće mesto. Tamo su savladali Brazil sa 1:0, a Lato je završio turnir kao prvi strelac sa sedam golova.

Finale je bilo spektakularno i dramatično. Holandija je protiv Zapadne Nemačke povela već u 2. minutu iz penala kojeg je realizovao Johan Neskens, pre nego što su Nemci uopšte dodirnuli loptu. Ipak, zbog preterane opuštenosti i želje za dominacijom, Holanđani su izgubili kontrolu utakmice. Nemci su uspeli da preokrenu rezultat, najpre golom Pola Brajtnera iz penala, a potom i golom Gerda Milera pred kraj prvog poluvremena. Taj gol bio je njegov poslednji za reprezentaciju, pošto se nakon prvenstva povukao iz nacionalnog tima.

Čuveni igrači:

• Zapadna Nemačka: Beckenbauer, Müller, Overath, i drugi.
• Holandija: Cruyff, Neeskens, i drugi.
• Poljska: Lato, Deyna, i drugi.

Zanimljivosti sa Mundijala 1974:

• Prvi crveni karton u istoriji Svetskih prvenstava pokazan je Čileancu Karlosu Kaseliju.
• Engleska nije učestvovala prvi put od 1950. jer nije prošla kvalifikacije.
• Škotska je eliminisana bez poraza, što je bio prvi takav slučaj u istoriji.
• Reprezentativac Haitija, Žan Žozef, postao je prvi igrač u istoriji Mundijala kažnjen zbog dopinga.
• Gerd Miler je sa 14 golova postao najbolji strelac u istoriji Mundijala do tada, prestigavši rekord Žista Fontena (13 golova).
• Holandija je ostala upamćena kao jedan od najboljih timova koji nisu osvojili titulu, uprkos izuzetnoj dominaciji i inovativnoj igri tokom celog turnira.
• Haitijanac Emanuel Sanon prekinuo je čuvenu seriju italijanskog golmana Dina Zofa, koji nije primio gol 1.142 minuta pre nego što mu je Sanon zatresao mrežu.
• Bivši predsednik FIFA Žoao Avelanž kasnije je tvrdio da su Svetska prvenstva 1966. i 1974. bila nameštena, te da su domaće reprezentacije morale da pobede.
• Australija je prvi put učestvovala na Mundijalu i bila prva ekipa iz Okeanije kojoj je to uspelo.
  
  
  

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1978

• Domaćin: Argentina
• Pobednik: Argentina
• Finalista: Holandija
• Treće mesto: Brazil

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1978. održano je od 1. do 25. juna u Argentini. Bio je to 11. po redu Mundijal, prvi organizovan u ovoj južnoameričkoj zemlji, koja je ranije gubila trku za domaćinstvo od Čilea i Meksika.

Argentina je iskoristila prednost domaćeg terena i prvi put osvojila titulu svetskog prvaka, savladavši Holandiju u velikom finalu sa 3:1 nakon produžetaka. Treće mesto zauzeo je Brazil pobedom nad Italijom (2:1).

Takmičenje je održano u veoma kontroverznoj atmosferi, s obzirom da je u Argentini na vlasti bila vojna hunta generala Horhea Videle. Iz tog razloga, turnir je zamalo bojkotovan od strane brojnih reprezentacija i fudbalera. Atmosfera je dodatno pogoršana nakon ubistva predsednika Organizacionog odbora Omara Aktisa, što je pojačalo napetosti pred početak takmičenja. Ipak, FIFA nije odustala od održavanja turnira.

Sistem takmičenja bio je isti kao 1974. godine. Šesnaest ekipa bilo je raspoređeno u četiri grupe, nakon čega su po dve najbolje iz svake grupe prolazile u drugu rundu, formirajući dve nove grupe. Pobedinici tih grupa išli su u finale, dok su drugoplasirane reprezentacije igrale za treće mesto.

Na prvenstvu su debitovale selekcije Tuniša i Irana, a Tunižani su priredili senzaciju kada su pobedili Meksiko (3:1). To je bila prva pobeda neke afričke reprezentacije na svetskim prvenstvima. Titulu najboljeg igrača i najboljeg strelca poneo je Argentinac Mario Kempes sa 6 postignutih golova.

U prvoj fazi, Italija je savladala Argentinu (1:0), ali su domaćini prošli dalje kao drugi u grupi. Poljska i Zapadna Nemačka prošle su bez većih poteškoća, baš kao i Brazil i Austrija. Škoti su bili tragičari turnira – pobedili su Holandiju 3:2 u poslednjem kolu, ali im je za prolaz bila potrebna pobeda sa tri gola razlike, što nisu uspeli da ostvare.

Najveću kontroverzu izazvao je meč druge faze između Argentine i Perua, koji je završen rezultatom 6:0 za domaćina. Ova ubedljiva pobeda omogućila je Argentini plasman u finale umesto Brazila, što je izazvalo brojne optužbe za nameštanje utakmice. Nakon ovog incidenta, FIFA je odlučila da u budućnosti vrati nokaut fazu kao završnicu Mundijala.

Finalni meč između Argentine i Holandije bio je spektakularan i pun tenzije. Mario Kempes doveo je Argentinu u vođstvo u 38. minutu, a Holanđani su uspeli da izjednače preko rezerviste Dika Naninge pred kraj regularnog dela meča. Rob Rensenbrink imao je šansu da Holandiji donese titulu u poslednjim sekundama regularnog vremena, ali je pogodio stativu. U produžecima, Kempes je postigao još jedan pogodak, a konačnih 3:1 postavio je Daniel Bertoni, što je Argentini donelo prvu titulu svetskog šampiona.

Jugoslavija se nije plasirala nakon neuspešnih kvalifikacija protiv Španije i Rumunije. Najveći momenat jugoslovenskog fudbala iz tog perioda bila je čuvena pobeda od 6:4 nad Rumunijom u Bukureštu, ali to nije bilo dovoljno. Na odlučujućoj utakmici protiv Španije na Marakani, domaćin je ponovo izgubio (0:1), a utakmica je ostala upamćena po incidentu kada je španski igrač Huanito pogođen flašicom rakije iz publike.

Najbolji sastavi:

• Argentina: Kempes, Passarella, Ardiles, i drugi.
• Holandija: Rep, Rensenbrink, i drugi.
• Brazil: Zico, Dirceu, i drugi.

Zanimljivosti Mundijala 1978. koje se ne ponavljaju u osnovnom tekstu:

• Jedino takmičenje na kom su se na dresovima Argentine koristili brojevi po abecednom redu prezimena igrača, pa je tako golman Ubaldo Filjol imao broj 5, a Osvaldo Ardiljes kao vezista broj 1.
• Holandija je drugi put zaredom izgubila finale Mundijala, postavši prva reprezentacija koja je izgubila dva finala za redom (1974. i 1978.).
• Johan Krojf je odbio da učestvuje na ovom prvenstvu iz protesta protiv vojne diktature u Argentini, a Nemac Pol Brajtner je učinio isto iz istih razloga.
• Rob Rensenbrink postigao je jubilarni hiljaditi gol u istoriji svetskih prvenstava u utakmici protiv Škotske.
• FIFA je nakon grubog finala 1978. odlučila da pooštri sudijske kriterijume, jer je italijanski sudija Serđo Gonela pokazao svega četiri žuta kartona na meču koji je prema savremenim kriterijumima mogao da ima čak deset isključenja.
• Uprkos tome što je osvojila treće mesto, reprezentacija Brazila nije izgubila nijedan meč tokom turnira.
• Austrijanac Hans Krankl bio je jedan od najefikasnijih igrača prvenstva i zahvaljujući odličnoj igri prešao je nakon Mundijala iz bečkog Rapida u Barselonu.
• Argentinski igrač Daniel Bertoni je prilikom postizanja odlučujućeg gola u finalu igrao rukom, što je izazvalo dodatne kontroverze.
• Tunižanin Abdelmajid Chetali bio je prvi afrički selektor na Mundijalima koji je ostvario pobedu (Tunis - Meksiko 3:1).
• Jugoslovenska reprezentacija je od Mundijala 1974. do raspada SFRJ 1991. redovno propuštala svaki drugi Svetski kup.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1982

• Domaćin: Španija
• Pobednik: Italija
• Finalista: Zapadna Nemačka
• Treće mesto: Poljska

Mundijal 1982. održan je od 13. juna do 11. jula u Španiji, kao 12. po redu. Sada je prvi put učestvovalo 24 reprezentacije. Italija je osvojila treću svetsku titulu, pobedivši u velikom finalu reprezentaciju Zapadne Nemačke rezultatom 3:1. Treće mesto pripalo je Poljskoj, koja je bila bolja od Francuske (3:2).

Ovo takmičenje donelo je nekoliko važnih novina: prvi put uvedeno je izvođenje penala u eliminacionim fazama kao način odlučivanja pobednika, a debitanti na turniru bili su Kamerun, Alžir, Honduras, Kuvajt i Novi Zeland.

Šampion Italija je napravila jedan od najupečatljivijih preokreta u istoriji svetskih prvenstava. Azzurri su u prvoj fazi prošli bez ijedne pobede – uz tri remija i gol razliku 2:2. Međutim, u nastavku takmičenja Italijani su eksplodirali, zahvaljujući Paolu Rosiju, igraču koji je pre Mundijala bio gotovo otpisan zbog loše forme i suspenzije u italijanskoj ligi. On je na kraju bio i najbolji igrač i prvi strelac turnira sa šest postignutih golova.

Brazil, predvođen legendarnim Zikom, Falkaom i Sokratesom, važio je za najvećeg favorita, ali je neočekivano eliminisan od strane Italije (3:2) u jednom od najčuvenijih mečeva svih vremena. Argentina, predvođena mladim Dijegom Maradonom, branila je titulu iz 1978, ali je završila takmičenje porazima od Italije i Brazila u drugoj fazi.

Jedan od najuzbudljivijih duela bio je epsko polufinale između Francuske i Zapadne Nemačke, koje se završilo rezultatom 3:3, da bi Nemci slavili na penale (5:4). Ta utakmica ostala je zapamćena kao jedna od najvećih drama u istoriji fudbala, ali i po čuvenom startu nemačkog golmana Šumahera nad Patrikom Batistonom, zbog kog Francuz nije mogao da nastavi meč.

Jugoslavija je učestvovala na ovom Mundijalu, ali je takmičenje završila već u prvoj fazi, u grupi sa Španijom, Severnom Irskom i Hondurasom. Ključan je bio poraz od domaćina Španije (2:1), čime je nastavljeno tradicionalno loše iskustvo jugoslovenskog fudbala sa „Crvenom furijom“ bez obzira na to što su legende Partizana svih tih godina solidno igrale za nacionalni tim.

Zapaženi fudbaleri vodećih selekcija:

• Italija: Rossi, Tardelli, Scirea, i drugi.
• Zapadna Nemačka: Rummenigge, Littbarski, i drugi.
• Poljska: Boniek, Smolarek, i drugi.

Zanimljivosti Mundijala 1982:

• Najveći rezultat na turniru ostvarila je Mađarska, koja je pobedila El Salvador 10:1. To je rekordni broj postignutih golova jedne ekipe na utakmici Mundijala.
• Kamerun je ispao u prvoj fazi, uprkos činjenici da nije izgubio nijednu utakmicu – odigrali su sva tri meča nerešeno.
• Nemački golman Harald „Toni“ Šumaher nije dobio ni žuti karton za brutalan faul nad Patrikom Batistonom, što se smatra jednom od najvećih sudijskih grešaka u istoriji fudbala.
• Prvi put na Svetskom prvenstvu nastupala su čak dva tima iz Velike Britanije: Engleska i Severna Irska. Obe su prošle prvu fazu takmičenja.
• Selektor Italije Enco Bearcot poznat je po tome što je uveo „silenzio stampa“, zabranu komunikacije sa medijima zbog velikog pritiska i kritika, što je kasnije postala redovna praksa italijanskih reprezentacija.
• Brazilski vezista Sokrates ostao je upamćen po svom karakterističnom stilu izvođenja penala, sa laganim zaletom i preciznim plasiranjem lopte u mrežu.
• Alžir je ostvario jednu od najvećih senzacija, pobedivši Zapadnu Nemačku (2:1) u grupnoj fazi, što je bila jedna od prvih velikih pobeda afričkih selekcija na Mundijalima.
• Zbog sumnje na „nameštanje“ meča Austrija - Zapadna Nemačka (0:1), FIFA je odlučila da promeni pravila, pa su od narednog Mundijala svi završni mečevi grupne faze igrani istovremeno.
• Gol Poljaka Vladislava Žmude protiv Perua bio je jedan od najbržih na ovom prvenstvu – postignut je već u 55. sekundi meča.
• Turnir u Španiji bio je poslednji na kome je nastupio legendarni sovjetski golman Rinat Dasajev, jedan od najboljih golmana sveta u svojoj generaciji.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1986

• Domaćin: Meksiko
• Pobednik: Argentina
• Finalista: Zapadna Nemačka
• Treće mesto: Francuska

Svetska fudbalska smotra 1986. održano je od 31. maja do 29. juna u Meksiku, kao 13. po redu Mundijal. Ovo takmičenje ostalo je upamćeno kao jedno od najatraktivnijih u istoriji, pre svega zahvaljujući genijalnosti Dijega Maradone, koji je Argentinu doveo do druge titule svetskog prvaka.

Finale između Argentine i Zapadne Nemačke (3:2) bilo je pravi klasik i priredio je nezaboravnu dramu. Argentina je golovima Brauna i Valdana povela 2:0, ali su Nemci uspeli da se vrate preko Karlhajnca Rumenigea i Rudija Felera u poslednjih petnaestak minuta. Ipak, Maradona je u 86. minutu fantastičnom asistencijom izbacio Horhea Buručagu samog pred golmana, a ovaj je postavio konačnih 3:2.

Dijego Maradona bio je apsolutna zvezda turnira, a najviše se pamte njegove dve majstorije iz četvrtfinala protiv Engleske. Prvi gol postigao je rukom, poznat kao „Božja ruka“, dok je drugi, kada je predriblao polovinu engleskog tima, proglašen za „Gol veka“.

Francuska, predvođena Mišelom Platinijem, zauzela je treće mesto pobedom protiv Belgije (4:2 posle produžetaka). Belgijanci su bili prijatno iznenađenje takmičenja jer niko nije očekivao da dođu do završnice, što se zahvaljujući izvrsnim partijama Žana-Marija Pfafa i Jana Kulemana ipak desilo.

Najbolji strelac prvenstva bio je Englez Gari Lineker sa šest pogodaka, dok je Maradona proglašen za najboljeg igrača šampionata.

Najbolji igrači:

• Argentina: Maradona, Valdano, Burruchaga, i drugi.
• Zapadna Nemačka: Völler, Matthäus, i drugi.
• Francuska: Platini, Tigana, i drugi.

Zanimljivosti Mundijala 1986:

• Mundijal 1986. prvobitno je bio dodeljen Kolumbiji, ali je zbog ekonomskih teškoća organizaciju preuzeo Meksiko, koji je postao prva zemlja domaćin koja je dva puta bila organizator svetskog šampionata.
• Utakmica između Argentine i Engleske u četvrtfinalu imala je poseban naboj zbog političkog sukoba dve zemlje oko Foklandskih ostrva, pa su golovi Maradone bili simbolična osveta za Argentince.
• „Meksički talas“ (Mexican Wave), sada popularan na svim stadionima sveta, prvi put je globalno primećen baš tokom ovog šampionata.
• Maradona je učestvovao u 10 od ukupno 14 argentinskih golova na prvenstvu (5 golova, 5 asistencija), čime je ostvario jedan od najboljih individualnih nastupa u istoriji Mundijala.
  Takmičenje u Meksiku bilo je prvo na kojem je FIFA uvela direktno isključenje zbog grubog starta s leđa, što je značajno uticalo na stil igre i sudijski kriterijum.
• Reprezentacija Maroka postala je prva afrička selekcija koja je prošla grupnu fazu Mundijala, ostvarivši pobedu nad Portugalom i nerešene rezultate protiv Engleske i Poljske.
• Utakmica Danska – Urugvaj (6:1) u grupnoj fazi smatra se jednom od najboljih utakmica danskog fudbala svih vremena. Elkjær Larsen postigao je het-trik.
• Nemci su do finala stigli uz velike drame – u četvrtfinalu su tek nakon penala savladali domaćina Meksiko, dok su u polufinalu tek pred kraj slomili otpor jake Francuske predvođene Platinijem.
• Ovo je bio poslednji Mundijal na kome je Sovjetski Savez nastupio pod tim imenom, jer je naredni put, 1990. već počeo proces njegovog raspada.
• Belgijski golman Žan-Mari Pfaf bio je jedan od heroja turnira, naročito istaknut u dramatičnoj pobedi protiv Sovjetskog Saveza u osmini finala (4:3 posle produžetaka).

Mundijal u Meksiku 1986. ostao je simbol magije Dijega Maradone i jedan od najlepših događaja u istoriji fudbala, turnir koji se i danas često smatra merilom atraktivnosti i uzbudljivosti Svetskog prvenstva.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1990

• Domaćin: Italija
• Pobednik: Zapadna Nemačka
• Finalista: Argentina
• Treće mesto: Italija

Svetsko prvenstvo 1990. održano je u Italiji od 8. juna do 8. jula. Ovaj turnir pamti se kao jedan od najdefanzivnijih i najmanje atraktivnih u istoriji, s rekordno niskim prosekom od samo 2,21 gola po utakmici. Učešće je uzelo 24 reprezentacije, a na kraju je Zapadna Nemačka osvojila svoju treću svetsku titulu, pobedom u finalu nad Argentinom (1:0).

Ključni trenuci Mundijala u Italiji

• Finale između Zapadne Nemačke i Argentine bilo je ponovljeno finale iz 1986, ali za razliku od prethodnog, ovaj meč nije doneo mnogo uzbuđenja. Jedini gol postigao je Andreas Breme u 85. minutu iz penala. Argentinci su završili susret s devet igrača – Pedro Monzon je postao prvi fudbaler isključen u finalu jednog Svetskog prvenstva, a nakon njega je crveni karton dobio i Gustavo Dezoti.
• Italija je kao domaćin bila veliki favorit, a do polufinala nije primila nijedan pogodak. Ipak, u polufinalu je eliminisana od Argentine na penale nakon 1:1 u regularnom delu. Junak Italije bio je Salvatore Skilači, najbolji igrač i strelac prvenstva sa šest golova, iako je bio neočekivano pozvan u reprezentaciju neposredno pre početka turnira.
• Engleska je ostvarila svoj najbolji rezultat od 1966, stigavši do polufinala, gde je eliminisana od Zapadne Nemačke na penale. I pored poraza u meču za treće mesto od Italije (2:1), reprezentativci Engleske po povratku kući dočekani su kao heroji.

Istorijski značaj ovog Mundijala

Ovo takmičenje bilo je poslednje za nekoliko fudbalskih velikana:

• Zapadna Nemačka – u oktobru 1990. ujedinila se s Istočnom Nemačkom, te od narednih prvenstava nastupa kao jedinstvena Nemačka.
• Sovjetski Savez, Čehoslovačka i Jugoslavija – zbog raspada ovih država tokom narednih godina, Mundijal u Italiji bio je njihov poslednji zajednički nastup.

FIFA je nakon ovog turnira uvela promenu pravila, zabranivši golmanima da hvataju loptu u ruke nakon što im je ona vraćena nogom od strane saigrača. Takođe, ovo je bilo poslednji Mundijal na kojem su se u grupnoj fazi dodeljivala dva boda za pobedu.

Nastup Jugoslavije – sjajni „Piksi“ i nesrećni penali

Reprezentacija Jugoslavije na prvenstvu 1990. stigla je do četvrtfinala, ostvarivši solidan rezultat uprkos teškoj političkoj atmosferi u zemlji. Tim koji je vodio selektor Ivica Osim imao je odlične nastupe, posebno u grupnoj fazi nakon početnog poraza od Zapadne Nemačke (1:4). Usledile su pobede protiv Kolumbije (1:0) i Ujedinjenih Arapskih Emirata (4:1), što je omogućilo prolaz dalje.

U osmini finala protiv Španije blistao je Dragan Stojković Piksi, postigavši oba gola u pobedi 2:1 nakon produžetaka. Međutim, u četvrtfinalu Jugoslavija nije uspela da savlada Argentinu (0:0), iako je dugo igrala s igračem manje zbog isključenja Šabanadžovića. 

U penal-seriji tragične figure bili su upravo neki od najvećih talenata Jugoslavije – Piksi (čiji je šut pogodio prečku), Dragoljub Brnović i Faruk Hadžibegić, što je rezultiralo pobedom Argentine 3:2. Inače, Robert Prosinečki, koji je godinu dana kasnije postao deo Zvezdinih šampiona iz Barija, lagano je pogodio.

Zanimljivosti sa Mundijala 1990:

• Kamerun je ostvario istorijski rezultat pobedom nad tadašnjim svetskim prvakom Argentinom na otvaranju (1:0). Afrička selekcija došla je do četvrtfinala kao prva reprezentacija Afrike kojoj je to pošlo za rukom, a heroj Kameruna bio je 38-godišnji Rože Mila.
• Franc Bekenbauer postao je prva osoba koja je osvojila Mundijal i kao igrač-kapiten (1974) i kao selektor (1990).
  Reprezentacija Republike Irske stigla je do četvrtfinala bez ijedne pobede u regularnom vremenu, sa četiri remija do eliminacije od Italije.
• Kostarika je senzacionalno prošla grupu na svom debiju, predvođena trenerom Borom Milutinovićem, pobedivši Švedsku (2:1) i Škotsku (1:0).
• Brazil i Holandija su razočarali, ispavši već u osmini finala. Holanđani nisu ostvarili nijednu pobedu, dok je Brazil ispao od Argentine (0:1), u utakmici nakon koje je Dijego Maradona mnogo godina kasnije priznao da je njegov tim jednom od protivničkih igrača dao flašicu vode u kojoj je bio i lek za smirenje.
• Utakmicu finala otvorio je koncert „Tri tenora“ – Lučana Pavarotija, Hosea Karerasa i Plasida Dominga.
• Zvanična maskota prvenstva bila je figura nazvana „Ćao“, stilizovana u bojama italijanske zastave.
• Takmičenje je prvi put imalo zvaničnu pesmu – „Un'estate italiana“, koju je komponovao Đorđo Moroder.

Rekordi i prvi put na Mundijalu 1990.

• Rekordan broj crvenih kartona do tada (16).
• Prvi put u istoriji oba polufinalna duela rešavana su penal-serijom.
• Prvi put jedna reprezentacija (Argentina) stigla je do finala sa samo pet postignutih golova.
• Poslednji turnir na kojem su sudije nosile tradicionalne crne dresove.
• Poslednji put igrači nisu imali imena na svojim dresovima.

Svetsko prvenstvo u Italiji ostaje zapamćeno kao završetak jedne ere – defanzivnog fudbala, starog sistema bodovanja, i političkog rasporeda fudbalskih sila u Evropi. Takođe, ostalo je upamćeno kao kraj velike Jugoslavije na fudbalskoj sceni i mesto gde je briljantni „Piksi“ pokazao svetu svoj raskošni talenat.

Respektabilni sastavi:

• Zapadna Nemačka (finale): Bodo Illgner, Klaus Augenthaler, Jürgen Kohler, Andreas Brehme, Guido Buchwald, Lothar Matthäus (kapiten), Thomas Häßler, Pierre Littbarski, Rudi Völler, Jürgen Klinsmann, Olaf Thon.
• Argentina (finale): Sergio Goycochea, José Serrizuela, Oscar Ruggeri, Néstor Lorenzo, José Basualdo, Julio Olarticoechea, Jorge Burruchaga, Diego Maradona (kapiten), Pedro Monzón, Gustavo Dezotti.
• Italija (za treće mesto): Walter Zenga, Franco Baresi, Giuseppe Bergomi, Paolo Maldini, Luigi De Agostini, Roberto Donadoni, Giuseppe Giannini, Nicola Berti, Salvatore Schillaci, Roberto Baggio, Aldo Serena.

Inače, upravo te godine je za Japan debitovao i najstariji aktivni fudbaler, Kazujiši Miura.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1994

• Domaćin: SAD
• Pobednik: Brazil
• Finalista: Italija
• Treće mesto: Švedska

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1994. održano je u Sjedinjenim Američkim Državama od 17. juna do 17. jula. Ovaj Mundijal, petnaesti po redu, bio je prvi održan u Severnoj Americi, u zemlji bez velike fudbalske tradicije, ali s odličnom infrastrukturom koja je obezbedila rekordan broj gledalaca na stadionima – ukupno preko 3,5 miliona ljudi.

Turnir je osvojio Brazil, koji je u dramatičnom finalu na penale savladao Italiju (3:2), nakon što je regularni deo utakmice završen bez golova. Ključni trenutak finala bio je čuveni promašaj Roberta Bađa, kada je lopta završila preko prečke, što je donelo Brazilcima četvrtu titulu svetskog šampiona. Treće mesto zauzela je reprezentacija Švedske, dok je senzacionalni tim Bugarske predvođen Hristom Stoičkovom završio kao četvrti.

Mundijal u Americi obeležili su debiji Nigerije, Saudijske Arabije i Grčke, dok su nakon duge pauze na svetskoj sceni ponovo zaigrale Norveška, Bolivija, Švajcarska i Meksiko. Sankcije UN-a sprečile su Jugoslaviju da učestvuje na ovom takmičenju, iako je upravo njena reprezentacija bila smatrana potencijalnim favoritom, jer bi tadašnji sastav činili igrači poput Dragana Stojkovića, Dejana Savićevića, Roberta Prosinečkog, Zvonimira Bobana, Davora Šukera, Siniše Mihajlovića i Vladimira Jugovića.

U grupnoj fazi nije nedostajalo iznenađenja – domaćin SAD izbacio je Kolumbiju, zahvaljujući nesrećnom autogolu Andresa Eskobara, što je kasnije dovelo do tragičnih posledica. Eskobar je po povratku u domovinu ubijen ispred jednog noćnog kluba u Medeljinu, što predstavlja jedan od najmračnijih događaja u istoriji fudbala.

Argentina je nastup završila ranije od očekivanog, jer je ispala već u osmini finala od Rumunije (3:2). Ključni momenat bio je doping-skandal Dijega Maradone, nakon pozitivnog testa na efedrin. Njegovo izbacivanje ostavilo je argentinski tim bez lidera, pa je ova selekcija brzo eliminisana.

Bugarska je ostvarila najveći uspeh u svojoj istoriji. Nakon što su u grupnoj fazi iznenadili Argentinu, eliminisali su branioce titule Nemce u četvrtfinalu. Međutim, njihova bajka završena je u polufinalu protiv Italije (2:1), a zatim su teško poraženi od Švedske (4:0) u meču za treće mesto. Uprkos tome, Stoičkov je sa šest golova bio najbolji strelac prvenstva, zajedno sa Rusom Olegom Saljenkom, koji je postavio rekord Svetskih prvenstava postigavši pet golova u jednoj utakmici (protiv Kameruna).

Brazil je svoju titulu posvetio Ajrtonu Seni, koji je bio legendarni vozač na stazama Formule 1. On je tragično preminuo samo nekoliko meseci ranije.

Maradona je na doping-kontroli bio pozitivan na efedrin, a krivica je pala na njegovog ličnog fitnes trenera, bodibildera Danijela Čerinija. Mnogi veruju da je Maradona duže vreme koristio stimulante, a zbog pozitivnog testa na ovom Mundijalu suspendovan je na 15 meseci.

Ovaj Mundijal doneo je još nekoliko zanimljivosti:

• Prvi put u istoriji Svetskih prvenstava finale se završilo bez golova.
• Pevačica Dajana Ros postala je predmet šale, jer je tokom ceremonije otvaranja Mundijala promašila prazan gol sa svega nekoliko metara udaljenosti.
• Na ovom šampionatu oboren je rekord po prosečnom broju gledalaca po utakmici (gotovo 69.000 ljudi), što je do danas ostao jedan od najposećenijih Mundijala u istoriji.
• Saudijska Arabija je debitovala i odmah stigla do osmine finala, ostvarivši veliki uspeh zahvaljujući spektakularnom golu Saeeda Al-Ovairana, koji je proglašen jednim od najlepših u istoriji Svetskih prvenstava (pročitajte i koji su najbolji golovi svih vremena prema našem mišljenju).
• Švedska je sa čak 15 postignutih golova imala najefikasniji napad turnira.
• Bugari su dugo žalili zbog nedosuđenog penala u polufinalu protiv Italije nakon igranja rukom Alesandra Kostakurte, smatrajući da im je nepravedno uskraćena šansa za plasman u veliko finale.
  
  

Sve ovo čini Mundijal u Americi jednim od najdramatičnijih i najkontroverznijih turnira u istoriji fudbala.

Najzapaženiji akteri:

• Brazil (finale): Cláudio Taffarel, Jorginho, Aldair, Márcio Santos, Leonardo, Dunga (kapiten), Mauro Silva, Mazinho, Rai, Bebeto, Romário.
• Italija (finale): Gianluca Pagliuca, Paolo Maldini, Franco Baresi, Alessandro Costacurta, Roberto Mussi, Dino Baggio, Demetrio Albertini, Roberto Donadoni, Giuseppe Signori, Roberto Baggio, Daniele Massaro.
• Švedska (za treće mesto): Thomas Ravelli, Roland Nilsson, Patrik Andersson, Joachim Björklund, Erik Edman, Jonas Thern (kapiten), Stefan Schwarz, Klas Ingesson, Tomas Brolin, Martin Dahlin, Kennet Andersson.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1998

• Domaćin: Francuska
• Pobednik: Francuska
• Finalista: Brazil
• Treće mesto: Hrvatska

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1998. održano je u Francuskoj od 10. juna do 12. jula. Ovaj Mundijal ostao je u istoriji fudbala kao prvi na kom je učestvovalo 32 reprezentacije. Domaćin Francuska osvojila je prvu titulu svetskog prvaka savladavši Brazil rezultatom 3:0 u finalu na stadionu „Stad de Frans“.

Ipak, za navijače sa prostora bivše Jugoslavije posebno se pamti nastup reprezentacije Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), koja se vratila na svetsku scenu posle višegodišnjih sankcija. Iako tim predvođen zvezdama poput Dragana Stojkovića, Dejana Savićevića, Siniše Mihajlovića, Predraga Mijatovića i Vladimira Jugovića nije otišao dalje od osmine finala, sećanja na utakmice protiv Nemačke i Holandije ostala su duboko urezana.

Kvalifikacije i povratak Jugoslavije na svetsku scenu

Posle krvavog raspada SFR Jugoslavije i sankcija koje su sprečile učešće reprezentacije na Mundijalu 1994, SR Jugoslavija izborila je plasman kroz baraž protiv Mađarske (7:1 ukupno). Generacija koja se okupila 1998. bila je puna velikana evropskog fudbala, ali su neki među njima već prolazili svoj zenit, dok drugi nisu bili sasvim spremni zbog povreda.

Selektor Slobodan Santrač okupio je respektabilan tim. Posebno zanimljiv bio je put Željka Petrovića do reprezentacije, koji je zbog igranja za Dinamo iz Zagreba bio pod posebnim pritiskom javnosti, čak i pretnjama smrću. Ipak, on je u Francuskoj odigrao značajnu ulogu, a protiv Španije u kvalifikacijama je i direktno doprineo važnom bodu (1:1).

Jugoslavija svetsko prvenstvo 1998

Jugoslavija je takmičenje otvorila pobedom nad Iranom (1:0), a odlučujući gol postigao je Siniša Mihajlović iz slobodnog udarca. U drugom kolu odigrali su možda najbolju utakmicu prvenstva protiv Nemačke. Vodili su sa 2:0 golovima Predraga Mijatovića i Dragana Stojkovića, ali u poslednjih 20 minuta meča Nemci su se vratili na 2:2. To je bio i krajnji rezultat.

Upravo je ova utakmica bila ključna za dalji tok takmičenja jer bi Jugoslavija pobedom osvojila prvo mesto u grupi i imala lakši put u nastavku turnira.

Defanzivac Slobodan Komljenović izrastao je u neočekivanog junaka Jugoslavije u Francuskoj. Pored gola protiv SAD (1:0), on je izjednačio protiv Holandije u dramatičnom meču osmine finala (1:1).

Ipak, najveća trauma generacije dogodila se upravo u tom meču protiv Holandije. Pri rezultatu 1:1, Jugoslavija je dobila penal. Predrag Mijatović, tadašnja zvezda Real Madrida i junak finala Lige šampiona iste godine, šutirao je silovito – ali je pogodio prečku, koja se zatresla toliko snažno da se lopta odbila gotovo do centra terena.

“Bilo je logično da ja šutiram, da ja budem taj koji će da uzme loptu pošto sam bio najbolji strelac u kvalifikacijama. To su momenti u kojima sam apsolutno siguran da ću da postignem gol. To je bio deo mog posla”, izjavio je svojevremeno Mijatović.

U 92. minutu Edgar Davids postiže drugi gol za Holandiju i eliminiše Jugoslaviju.

Posle poraza od Holandije, svlačionica Jugoslavije bila je obavijena dubokom tišinom. Selektor Santrač progovorio je tek posle dugih deset minuta tišine. Komljenović je kasnije izjavio da se i dalje seća kako se prečka trese, opisujući osećaj kao „nešto iz sna“. Njegov gol nije bio dovoljan, a taj promašeni penal ostao je večno urezan u sećanje svih koji su pratili Jugoslaviju tog leta.

Miroslav Stević, još jedan član tog tima, koji je ušao protiv Nemačke, ali ne i protiv Holandije, pamti Mundijal po velikoj propuštenoj šansi. Smatrao je da su neki igrači igrali nespremni, što je možda odlučilo ishod ključnih utakmica.

Željko Petrović, s druge strane, seća se kako je ova generacija imala sve – od vrhunskih lidera kao što su Piksi, Mihajlović, Jugović, Savićević i Mijatović – ali da ih je ipak stigla kazna za greške iz grupne faze protiv Nemačke.

Zanimljivosti sa Mundijala 1998:

• Ovo je bio prvi Mundijal sa 32 ekipe i prvi na kojem je primenjen „zlatni gol“ u eliminacionoj fazi.
• Najbolji strelac prvenstva bio je Hrvat Davor Šuker sa 6 golova.
• Iako je Brazil bio favorit, domaćin Francuska pobedila je ubedljivo u finalu sa 3:0, predvođena legendarnim Zinedinom Zidanom.
• Prvi put u istoriji, Hrvatska je nastupila kao samostalna reprezentacija, osvojivši bronzu.

Najbolji sastavi:

• Francuska (finale): Fabien Barthez, Lilian Thuram, Marcel Desailly, Laurent Blanc, Bixente Lizarazu, Didier Deschamps (kapiten), Emmanuel Petit, Christian Karembeu, Zinedine Zidane, Youri Djorkaeff, Stéphane Guivarc'h.
• Brazil (finale): Cláudio Taffarel, Cafu, Aldair, Júnior Baiano, Roberto Carlos, Dunga (kapiten), César Sampaio, Leonardo, Rivaldo, Ronaldo, Bebeto. (Uz Ronaldinja koji će se priključiti 2002, i nekoliko imena iz ranijeg perioda, ovo su najbolji brazilski fudbaleri svih vremena)
• Hrvatska (za treće mesto): Dražen Ladić, Dario Šimić, Igor Štimac, Slaven Bilić, Robert Jarni, Zvonimir Boban (kapiten), Robert Prosinečki, Aljoša Asanović, Mario Stanić, Davor Šuker, Goran Vlaović.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2002

• Domaćin: Južna Koreja i Japan
• Pobednik: Brazil
• Finalista: Nemačka
• Treće mesto: Turska

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2002. održano u Južnoj Koreji i Japanu. Spektakularno, ali i kontroverzno. Prvi put u istoriji fudbala turnir su zajednički organizovale dve zemlje, što je već od samog početka izazvalo brojne polemike. Uprkos skepticizmu, takmičenje je donelo značajna fudbalska iznenađenja: 

• Senegal je šokirao aktuelne šampione Francuze na otvaranju
• Turska je osvojila bronzu
• domaćin Južna Koreja je na spektakularan način izbacila fudbalske velikane poput Italije i Španije.

Brazilska reprezentacija osvojila je petu titulu svetskog prvaka nakon pobede nad Nemačkom u finalu rezultatom 2:0, a najveće zasluge za to pripadaju sjajnim napadačima – Ronaldu Nazariju, Rivaldu i Ronaldinju. Ronaldo je bio najbolji strelac prvenstva sa osam golova, ali uprkos tome, mnogima je prvo sećanje na ovaj turnir ostalo u znaku kontroverzi oko suđenja. Za Švedsku je na Mundijalu debitovao i Zlatan Ibrahimović.

Najveći deo kontroverzi odnosio se na utakmice Južne Koreje protiv evropskih timova. Italija je eliminisana u dramatičnoj utakmici u kojoj je ekvadorski sudija Bajron Moreno doneo niz spornih odluka, uključujući neopravdani crveni karton Frančesku Totiju i poništen regularan gol Damijana Tomazija zbog navodnog ofsajda. Nakon ovog poraza italijanska javnost eksplodirala je optužbama o sudijskoj nepravdi, tvrdeći da su FIFA i sudije svesno pomogle domaćinu da prođe dalje.

Situacija je bila još ekstremnija u četvrtfinalu protiv Španije, kada je egipatski sudija Gamal Al-Gandur poništio dva regularna gola Špancima, što je izazvalo ogorčenje širom Evrope. Mnogi su smatrali da je ovo bio jasan dokaz FIFA-inog favorizovanja domaćina, a mediji su turnir nazvali jednom od najvećih fudbalskih farsi ikada održanih.

Iako je Južna Koreja konačno zaustavljena u polufinalu od strane Nemačke, ove utakmice i dalje predstavljaju izuzetno bolne teme u Španiji i Italiji, gde se često spominju u kontekstu najvećih sudijskih skandala. U Koreji, međutim, turnir je zapamćen sasvim drugačije – kao događaj koji je zemlji doneo ogromnu fudbalsku radost, nacionalni ponos i trenutke koje generacije pamte sa osmehom.

Sastavi:

• Brazil (finale): Marcos, Cafu (kapiten), Lúcio, Roque Júnior, Roberto Carlos, Gilberto Silva, Kléberson, Ronaldinho, Rivaldo, Ronaldo, Edílson.
• Nemačka (finale): Oliver Kahn, Thomas Linke, Carsten Ramelow, Christoph Metzelder, Torsten Frings, Dietmar Hamann, Bernd Schneider, Michael Ballack, Marco Bode, Miroslav Klose, Oliver Neuville.
• Turska (za treće mesto): Rüştü Reçber, Bülent Korkmaz (kapiten), Alpay Özalan, Ümit Davala, Fatih Akyel, Tugay Kerimoğlu, Emre Belözoğlu, Hasan Şaş, Hakan Şükür, İlhan Mansız, Yıldıray Baştürk.
  
  
  

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006

• Domaćin: Nemačka
• Pobednik: Italija
• Finalista: Francuska
• Treće mesto: Nemačka

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006. igralo se u Nemačkoj. Italijani su osvojili četvrtu titulu šampiona sveta, i to u atmosferi velikog skandala u domovini poznatog kao „Kalčopoli“. Ekipa Marčela Lipija osvojila je Mundijal čvrstom odbranom i izuzetnom timskom disciplinom, savladavši u finalu Francusku nakon izvođenja jedanaesteraca (5:3), posle rezultata 1:1 u regularnom delu.

Finalni meč je posebno obeležio incident u kojem je kapiten Francuza, Zinedin Zidan, glavom udario Marka Materacija, što mu je donelo crveni karton i kraj reprezentativne karijere. Ovo finale je bilo i osveta Italije za poraz na penale od Brazila u finalu 1994. godine.

Domaćini Nemci, iako nisu osvojili titulu, pokazali su neočekivano efikasnu igru tokom čitavog turnira, a na kraju su zauzeli treće mesto pobedom nad Portugalom (3:1). Mundijal je zapamćen i po razočaravajućem nastupu Brazila, tadašnjeg aktuelnog šampiona, koji je ispao u četvrtfinalu od Francuza, uprkos činjenici da su imali igrače poput Ronaldinja, Kake, Ronalda i Adrijana.

Takmičenje je obeležio i uspeh debitanata i reprezentacija koje nisu slovile za favorite. Gana je iznenadila prolaskom u osminu finala, Australija je takođe stigla do druge faze takmičenja, a debitanti poput Angole i Trinidada i Tobaga ostavili su veoma pozitivan utisak.

Sa druge strane, reprezentacija Srbije i Crne Gore potpuno je podbacila, iako je prethodno briljirala u kvalifikacijama i završila prva u grupi ispred Španije. Na samom Mundijalu doživela je debakl izgubivši sve tri utakmice u grupi. Posebno bolan bio je sramotan poraz od Argentine rezultatom 6:0 (Lionel Mesi, najveći osvajač Zlatne lopte i najbolji strelac Liga petica imao je prvi mundijalski nastup), kao i ispuštenih 2:0 protiv Obale Slonovače, nakon čega je usledio preokret i konačan poraz (3:2). Za SCG je igrao i Mateja Kežman, koji je prvi na listi kada su u pitanju najveći transferi u srpskom fudbalu.

Najbolji fudbaleri turnira:

• Italija (finale): Gianluigi Buffon, Gianluca Zambrotta, Marco Materazzi, Fabio Cannavaro (kapiten), Fabio Grosso, Gennaro Gattuso, Andrea Pirlo, Simone Perrotta, Francesco Totti, Luca Toni, Mauro Camoranesi.
• Francuska (finale): Fabien Barthez, Lilian Thuram, William Gallas, Eric Abidal, Claude Makélélé, Patrick Vieira, Zinedine Zidane (kapiten), Franck Ribéry, Florent Malouda, Thierry Henry, David Trezeguet.
• Nemačka (za treće mesto): Jens Lehmann, Arne Friedrich, Per Mertesacker, Christoph Metzelder, Philipp Lahm, Bernd Schneider, Torsten Frings, Bastian Schweinsteiger, Lukas Podolski, Miroslav Klose, Oliver Neuville.
  
  

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2010

• Domaćin: Južnoafrička Republika
• Pobednik: Španija
• Finalista: Holandija
• Treće mesto: Nemačka

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2010. u Južnoj Africi ostalo je upamćeno po spektakularnom trijumfu Španije, koja je, nakon osvajanja evropske titule dve godine ranije, prvi put postala svetski šampion. 

„Crvena furija“ je demonstrirala igru baziranu na čuvenoj „tiki-taki“, stilu karakterističnom po kontroli lopte i strpljivom građenju napada, koji je na klupskom nivou negovala Barselona (i dominirala tih godina protiv FK Real Madrid i drugih fudbalskih klubova iz Madrida i cele Španije). Premda su mnogi kritikovali njihov pragmatičan pristup koji nije bio spektakularan u smislu broja postignutih golova, Španija je ipak ušla u istoriju kao prvi evropski tim koji je osvojio Svetsko prvenstvo van starog kontinenta, savladavši Holandiju u finalu rezultatom 1:0 pogotkom sjajnog Andresa Inijeste u samom finišu produžetaka.

Turnir je imao poseban značaj kao prvi Mundijal ikada organizovan na afričkom kontinentu. Atmosferu su obeležile čuvene vuvuzele, koje su stvarale karakterističnu buku na svim utakmicama. U domaćoj publici vladala je ogromna euforija, ali Južnoafrikanci nisu uspeli da prođu grupnu fazu. Tako su došli do neslavnog rekorda – postali su prvi domaćini u istoriji koji nisu nastavili takmičenje u nokaut fazi.

Južnoameričke selekcije imale su odličan start turnira, ali njihova dominacija naglo je prekinuta u četvrtfinalima, kada su evropski timovi potpuno preuzeli inicijativu. U polufinalu našao se samo Urugvaj, koji je, predvođen sjajnim Dijegom Forlanom, uspeo da stigne do borbe za bronzu, ali je ipak poražen od Nemačke. Forlan je osvojio „Zlatnu loptu“, nagradu za najboljeg igrača turnira, dok je najbolji strelac bio mladi Nemac Tomas Miler sa pet postignutih golova. Inače, mnogo godina kasnije Forlan je ušao u istoriju tenisa kao prvi vrhunski fudbaler koji je zaigrao profesionalno tenis, sport sa teniskim reketima.

Najveći kuriozitet prvenstva bio je nastup Novog Zelanda, koji je eliminisan u grupnoj fazi iako nije doživeo nijedan poraz, već je sve mečeve završio nerešenim rezultatom. Istovremeno, Italija i Francuska, finalisti prethodnog Svetskog prvenstva, doživele su težak neuspeh, eliminisane već u prvoj fazi turnira, što je posebno dramatično bilo za Francuze zbog unutrašnjih konflikata i skandala.

Srbija je na ovom takmičenju debitovala kao samostalna država nakon razlaza sa Crnom Gorom. Pod vođstvom selektora Radomira Antića, srpski reprezentativci su izazvali veliku pažnju pobedom nad Nemačkom (1:0), koja je ostala upamćena kao jedna od najvećih u modernoj istoriji srpskog fudbala.

Orlove su predstavljali golmani Vladimir Stojković, Bojan Isailović i Anđelko Đuričić, Antonio Rukavina, Aleksandar Kolarov, Gojko Kačar, Ivan Obradović, Nemanja Vidić, Neven Subotić, Branislav Ivanović (igrao u Čelsiju kod Žozea Murinja), Aleksandar Luković, Zoran Tošić, Danko Lazović, Marko Pantelić (gol protiv Australije), Dejan Stanković, Nenad Milijaš, Milan Jovanović (gol protiv Nemačke), Nikola Žigić, Miloš Krasić, Miloš Ninković, Radosav Petrović (igrao protiv brojnih fudbalskih klubova iz Londona), Dragan Mrđa i Zdravko Kuzmanović.

Ipak, „orlovi“ su doživeli poraze od Gane (koja je dve godine ranije bila vicešampion na Afričkom kupu nacija) i Australije i prerano se vratili kući. Izbio je i skandal jer je otkriveno da su Srbi pili pivo i pušili cigarete posle pobede nad “Pancerima”. Ovo ispadanje pokrenulo je niz unutrašnjih sporova u srpskom fudbalu koji su doveli do smene selektora Antića, koga je na klupi zamenio Vladimir Petrović-Pižon.

Najuzbudljivija utakmica bila je ona u kojoj je Portugal savladao Severnu Koreju čak sa 7:0, što je ujedno i najubedljivija pobeda turnira. Tokom turnira odigrano je 64 utakmice, postignuto ukupno 145 golova sa prosekom od 2,27 pogodaka po meču, dok je ukupna poseta na stadionima iznosila preko tri miliona gledalaca.

Prvenstvo u Južnoj Africi ostalo je zapamćeno kao spoj velikih iznenađenja, dramatičnih završnica i posebne atmosfere, a Španija je svojim trijumfom zaokružila deceniju u kojoj je njihov fudbal ostavio dubok trag u istoriji igre.

Sastavi:

• Španija (finale): Iker Casillas (kapiten), Sergio Ramos, Gerard Piqué, Carles Puyol, Joan Capdevila, Sergio Busquets, Xabi Alonso, Xavi Hernández, Andrés Iniesta, David Villa, Pedro Rodríguez.
• Holandija (finale): Maarten Stekelenburg, Gregory van der Wiel, John Heitinga, Joris Mathijsen, Giovanni van Bronckhorst (kapiten), Mark van Bommel, Nigel de Jong, Wesley Sneijder, Arjen Robben, Dirk Kuyt, Robin van Persie.
• Nemačka (za treće mesto): Manuel Neuer, Philipp Lahm (kapiten), Per Mertesacker, Arne Friedrich, Jerome Boateng, Sami Khedira, Bastian Schweinsteiger, Mesut Özil, Thomas Müller, Lukas Podolski, Miroslav Klose.
  
  

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014

• Domaćin: Brazil
• Pobednik: Nemačka
• Finalista: Argentina
• Treće mesto: Holandija

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. održano je u Brazilu od 12. juna do 13. jula, po drugi put u istoriji ove zemlje. Na šampionatu je učestvovalo ukupno 32 reprezentacije koje su odigrale 64 utakmice na 12 stadiona u isto toliko gradova.

Titulu svetskog prvaka osvojila je reprezentacija Nemačke, koja je u velikom finalu na čuvenom stadionu „Marakana“ u Rio de Žaneiru pobedila Argentinu rezultatom 1:0 posle produžetaka. Pobedu je Nemcima doneo Mario Gece, postigavši jedini gol u 113. minutu nakon odlične asistencije Andrea Širlea. Ovo je bila četvrta titula svetskog šampiona za Nemačku, kojom su se po broju osvojenih trofeja izjednačili sa Italijom.

U borbi za treće mesto, Holandija je savladala domaćina Brazil sa ubedljivih 3:0, produbivši razočaranje domaće publike nakon šokantnog poraza Brazila od Nemačke u polufinalu rezultatom 7:1, što se smatra jednim od najvećih iznenađenja u istoriji svetskog fudbala.

Na ovom Mundijalu odigrano je ukupno 171 gol (prosečno 2,67 po utakmici), uz rekordnu posećenost od preko 3,4 miliona gledalaca.

Najbolji strelac prvenstva bio je Kolumbijac Hames Rodrigez sa šest golova, dok je za najboljeg igrača turnira proglašen Lionel Mesi, uprkos porazu Argentine u finalu. Najbolji golman bio je nemački čuvar mreže Manuel Nojer, a najbolji mladi igrač Francuz Pol Pogba. Reprezentacija Kolumbije dobila je nagradu za fer-plej.

Brazil je kao domaćin automatski obezbedio plasman, dok se Bosna i Hercegovina po prvi put kvalifikovala na Svetsko prvenstvo. Među reprezentacijama koje su propustile turnir bile su Srbija, Danska, Paragvaj, Slovenija i Južna Afrika, koja je učestvovala četiri godine ranije kao domaćin.

Takmičenje je počelo utakmicom između Brazila i Hrvatske (3:1), a među najzapaženijim utakmicama grupne faze bilo je ubedljivo slavlje Holandije nad Španijom rezultatom 5:1. Iznenađenja turnira bile su reprezentacije Kostarike i Kolumbije, koje su dogurale do četvrtfinala. U nokaut fazi, nekoliko mečeva rešeno je tek nakon produžetaka ili penala, poput duela Brazila i Čilea ili Argentine i Švajcarske.

Finalni susret Nemačke i Argentine bio je taktički izuzetno tvrd meč u kojem je odlučila koncentracija u finišu produžetaka. Argentina je imala nekoliko odličnih šansi preko Mesija i Iguaina, ali nisu uspeli da savladaju sigurnog Nojera. Sa druge strane, Nemci su strpljivom i disciplinovanom igrom na kraju stigli do pobede i titule.

Finalu je prisustvovalo gotovo 75.000 gledalaca, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel, predsednika Rusije Vladimira Putina, brazilsku predsednicu Dilmu Rusef i argentinsku predsednicu Kristinu Kirhner, kao i brojne poznate ličnosti poput Peleta, Mika Džegera, Rijane, Dejvida Bekama i Šakire.

Zlatni pehar nemačkim igračima predao je tadašnji predsednik FIFA Jozef Blater zajedno sa predsednicom Brazila Dilmom Rusef. Nemci su tako postali prvi evropski tim koji je osvojio titulu svetskog šampiona na tlu Južne Amerike.

Najbolji igrači:

• Nemačka (finale): Manuel Neuer, Philipp Lahm (kapiten), Jerome Boateng, Mats Hummels, Benedikt Höwedes, Christoph Kramer, Toni Kroos, Mesut Özil, Thomas Müller, Miroslav Klose, Mario Götze.
• Argentina (finale): Sergio Romero, Pablo Zabaleta, Martín Demichelis, Ezequiel Garay, Marcos Rojo, Javier Mascherano, Lucas Biglia, Enzo Pérez, Lionel Messi (kapiten), Gonzalo Higuaín, Ezequiel Lavezzi.
• Holandija (za treće mesto): Jasper Cillessen, Ron Vlaar, Stefan de Vrij, Bruno Martins Indi, Daryl Janmaat, Daley Blind, Georginio Wijnaldum, Jonathan de Guzmán, Wesley Sneijder, Arjen Robben, Robin van Persie (kapiten).

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018

• Domaćin: Rusija
• Pobednik: Francuska
• Finalista: Hrvatska
• Treće mesto: Belgija

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. održano je u Rusiji od 14. juna do 15. jula. Prvi put u istoriji Mundijal je organizovan u najvećoj zemlji sveta, kao i u državi istočne Evrope, na području gde se govore slovenski jezici.

Rusija je dobila domaćinstvo u decembru 2010, pobedivši zajedničke kandidature Španije i Portugala, Belgije i Holandije, kao i Engleske. Ova odluka naišla je na burne reakcije, pre svega zbog sumnji u regularnost procesa izbora domaćina, optužbi za rasizam u ruskom fudbalu, kao i problemima vezanim za diskriminaciju LGBT zajednice u Rusiji.

Ipak, Mundijal je realizovan u spektakularnoj atmosferi, a na njemu su učestvovale 32 reprezentacije koje su odigrale ukupno 64 utakmice. Finale je održano na čuvenom moskovskom stadionu „Lužnjiki“, pred više od 78.000 gledalaca. Francuska je osvojila drugu titulu u svojoj istoriji, savladavši Hrvatsku rezultatom 4:2, u jednom od najuzbudljivijih finala do sada. Meč je obeležen brojnim kontroverzama, autogolom Marija Mandžukića, penalom dosuđenim posle korišćenja VAR tehnologije, kao i spektakularnim nastupom mladog Kilijana Mbapea. Više o njemu čitajte odvojeno u biografiji Kilijana Mbapea.

Hrvatska je, uprkos porazu u finalu, ostvarila najveći uspeh u svojoj istoriji, a Luka Modrić proglašen je za najboljeg igrača turnira. Belgija je takođe ostvarila istorijski uspeh osvojivši treće mesto, nakon pobede nad Engleskom.

Ovo takmičenje ostalo je zapamćeno po velikim iznenađenjima već u grupnoj fazi. Aktuelni šampion Nemačka eliminisana je nakon senzacionalnog poraza od Južne Koreje, što se smatra jednim od najvećih šokova u istoriji Mundijala. Španija je, sa druge strane, iznenađujuće ispala već u osmini finala od domaćina Rusije posle penala.

Najbolji srpski fudbaleri su takmičenje otvorili ohrabrujućom pobedom protiv Kostarike (1:0), uz spektakularan gol tadašnjeg kapitena Aleksandra Kolarova iz slobodnog udarca. Međutim, ključni i najkontroverzniji meč bio je protiv Švajcarske, u kojem je Srbija pretrpela poraz (2:1). 

Utakmicu su obeležile sudijske greške nemačkog arbitra Feliksa Briha, koji nije dosudio očigledan penal nad Aleksandrom Mitrovićem. Upravo ovaj trenutak postao je simbol nepravde i primer kontroverzne primene VAR tehnologije, koja nije korišćena u trenutku kada je to bilo neophodno. Srpski tim, vidno razočaran, nije imao snage da se suprotstavi Brazilu u poslednjem meču grupne faze, pa je nakon poraza (2:0) završio takmičenje u ranoj fazi.

VAR tehnologija u fudbalu, koja je uvedena baš na ovom prvenstvu, donela je pravu revoluciju i promenila pravila fudbalske igre. Cilj je bio smanjenje sudijskih grešaka, ali je upotreba ove tehnologije izazvala i brojne nove polemike. Ipak, generalno gledano, VAR je ocenjen pozitivno, doprineo je manjim tenzijama i smanjio broj isključenja.

Posebno se pamti spektakularna utakmica između Portugala i Španije (3:3), na kojoj je Kristijano Ronaldo postigao het-trik i postao najstariji igrač u istoriji Mundijala koji je ostvario ovaj podvig. Turnir su obeležili i sjajni nastupi Kilijana Mbapea, koji je sa samo 19 godina dominirao protiv Argentine, kao i impresivna forma Harija Kejna, najboljeg strelca sa šest golova.

Uzbuđenja na terenu, neočekivani rezultati i kontroverzne sudijske odluke obeležili su World Cup 2018, učinivši ga jednim od najdinamičnijih i najupečatljivijih u fudbalskoj istoriji.

Sastavi:

• Francuska (finale): Hugo Lloris (kapiten), Benjamin Pavard, Raphaël Varane, Samuel Umtiti, Lucas Hernández, N'Golo Kanté, Paul Pogba, Blaise Matuidi, Kylian Mbappé, Antoine Griezmann, Olivier Giroud.
• Hrvatska (finale): Danijel Subašić, Šime Vrsaljko, Dejan Lovren, Domagoj Vida, Ivan Strinić, Marcelo Brozović, Luka Modrić (kapiten), Ivan Rakitić, Ante Rebić, Ivan Perišić, Mario Mandžukić.
• Belgija (za treće mesto): Thibaut Courtois, Thomas Meunier, Toby Alderweireld, Vincent Kompany, Jan Vertonghen, Nacer Chadli, Axel Witsel, Youri Tielemans, Kevin De Bruyne, Eden Hazard (kapiten), Romelu Lukaku.
  
  
  

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022

• Domaćin: Katar
• Pobednik: Argentina
• Finalista: Francuska
• Treće mesto: Hrvatska

Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. ostaće upamćeno po spektakularnom finalu u kome je Argentina posle drame i penala savladala Francusku, potvrdivši prognoze mnogih koji su pratili temu ko osvaja Katar. Na taj način su osvajači Kopa Amerike doneli veliku radost naciji, a uspehe su nastavili i dve godine kasnije, kada su odbranili titulu šampiona Južne Amerike.

Neočekivani junaci turnira bile su reprezentacije Hrvatske i Maroka, a sa velikim interesovanjem srpska javnost pratila je u formu “Orlova, uz lebdeće pitanje da li je Srbija spremna za velike izazove, predvođena Dušanom Vlahovićem i Dušanom Tadićem. Svi su verovali u Piksija, jer je selektor uspeo sa timom da pobedi Portugal u odlučujućoj utakmici kvalifikacija, i to kao gost (više o svim selektorima Srbije i drugim temama čitajte u blog sekciji Balkan Beta). Ipak Srbija je razočarala opet, a brojne kritike uputio im je bivši fudbaler i sadašnji fudbalski analitičar Rade Bogdanović.

Ljubitelji fudbala širom sveta detaljno su mogli ispratiti svaki korak prvenstva uz raspored utakmica u Kataru, kao i saznati neobične činjenice kroz tekst Zanimljivi nadimci fudbalskih reprezentacija. Za poseban ugođaj pobrinuli su se moderni i ekološki stadioni, opisani u detaljnom vodiču kroz 8 stadiona za Svetsko prvenstvo u Kataru. 

Mundijal je ponudio vrhunski fudbal najkvalitetnijih timova sveta, među kojima su bile i Top 5 najskupljih reprezentacija na Mundijalu u Kataru, a sve utiske i detalje događaja možete pročitati na jednom mestu u tekstu Sve o svetskom prvenstvu u Kataru.

Sastavi koji su obeležili turnir:

• Argentina (finale): Emiliano Martínez, Nahuel Molina, Cristian Romero, Nicolás Otamendi, Marcos Acuña, Rodrigo De Paul, Enzo Fernández, Alexis Mac Allister, Lionel Messi (kapiten), Julián Álvarez, Ángel Di María.
• Francuska (finale): Hugo Lloris (kapiten), Jules Koundé, Raphaël Varane, Dayot Upamecano, Theo Hernández, Aurélien Tchouaméni, Adrien Rabiot, Ousmane Dembélé, Antoine Griezmann, Kylian Mbappé, Olivier Giroud.
• Hrvatska (za treće mesto): Dominik Livaković, Josip Juranović, Dejan Lovren, Joško Gvardiol, Borna Sosa, Luka Modrić (kapiten), Marcelo Brozović, Mateo Kovačić, Mario Pašalić, Andrej Kramarić, Ivan Perišić.
  
  
  

Buduća svetska prvenstva u fudbalu

Posle 2022. i svetskog prvenstva u Kataru, 2026. svetska prvenstva u fudbalu igraće se u SAD, Kanadi i Meksiku. Zatim slede Maroko, Portugal i Španija kao domaćini, i naposletku Saudijska Arabija, zemlja koja aktivno razvija fudbal i gde su Saudijska Arabija transferi i te kako veliki i atraktivni poslednjih godina.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026

• Domaćini: Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko
• Period održavanja: 11. jun – 19. jul 2026.
• Broj timova: 48 (prvi put u istoriji)
• Gradovi domaćini: 16 gradova širom Severne Amerike
• SAD (11 gradova): Atlanta, Boston, Dalas, Filadelfija, Hjuston, Kanzas Siti, Los Anđeles, Majami, Njujork/Nju Džersi, San Francisko, Sijetl
• Meksiko (3 grada): Gvadalahara, Meksiko Siti, Monterej
  Kanada (2 grada): Toronto, Vankuver
• Zanimljivosti:
• Estadio Azteca u Meksiko Sitiju postaće prvi stadion koji je ugostio tri Svetska prvenstva (1970, 1986, 2026).
• Finale će se održati na MetLife stadionu u Istočnom Raterfordu, Nju Džersi, sa kapacitetom od 82.500 mesta.
• Očekuje se da će turnir privući rekordnu posetu, s obzirom na povećan broj timova i utakmica. Pojaviće se i nove fudbalske zvezde – Džud Belingem i Lamin Jamal.
• Što se Srbije tiče, možda će neke mlade nade (Kosta Nedeljković, Andrija Maksimović, Ognjen Mimović, Jovan Mijatović, Mihajlo Cvetković, Stefan Leković, Jan-Karlo Simić), koje su većinom zaigrale u novom formatu Lige šampiona pod trenerskom palicom Vladana Milojevića, kao i u Večitim derbijima, dobiti šansu da se dokažu na najvećoj sceni. Pisali smo i o tome koliko zarađuju fudbaleri u Srbiji. 
• Srbija, inače, kada su pozicije u fudbalu tema, ima fantastične golmane, koji su rame uz rame sa najboljim golmanima svih vremena – Mile Svilar je zvanično najbolji golman Serije A, a tik uz njega je i Vanja Milinković Savić, Predrag Rajković briljira u Saudijskog Arabiji, dok je Đorđe Petrović, golman Čelsija na pozajmici u Strazburu, najbolji igrač Strazbura sezone i našao se u idealnih 11 francuskog prvenstva.

Zasigurno se očekuje da na ovom prvenstvu zaigraju najbogatiji fudbaleri na svetu koji nastupaju za najskuplje fudbalske timove na svetu, a među njima ima i najbržih fudbalera na svetu. Po prvi put posle 20-ak godina verovatno se više nećemo pitati na ovom prvenstvu ko je bolji Mesi ili Ronaldo, jer su obojica (inače najbolji fudbaleri ikada) u poznim godinama, premda minimalne šanse ipak postoje (ukoliko se kvalifikuju).

Možda ćemo baš 2026. gledati kako padaju najveći rekordi u fudbalu. Da li će reprezentacija Brazila, koja je najviše puta osvajala Mundijal (1958, 1962, 1970, 1994. i 2002), posle skoro četvrt veka uspeti da ponovi uspeh? Ostaje da vidimo.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2030

• Domaćini: Maroko, Portugal i Španija
• Specijalne utakmice: Po jedna utakmica u Urugvaju, Argentini i Paragvaju, u čast 100-godišnjice prvog Svetskog prvenstva
• Period održavanja: 11. jun – 21. jul 2030.
• Broj timova: 48
• Zanimljivosti:
• Prvi put u istoriji, turnir će se održati na tri kontinenta: Africi, Evropi i Južnoj Americi.
• Otvaranje turnira planirano je na Estadio Centenario u Montevideu, Urugvaj, gde je održano prvo Svetsko prvenstvo 1930. godine.
• Očekuje se da će Španija ugostiti najviše utakmica, uključujući moguće finale na stadionu Santiago Bernabeu u Madridu.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2034

• Domaćin: Saudijska Arabija
• Period održavanja: Očekuje se januar 2034. godine, kako bi se izbeglo preklapanje sa Ramazanom
• Broj timova: 48
• Zanimljivosti:
• Ovo će biti prvo Svetsko prvenstvo održano u Saudijskoj Arabiji.
• Planirano je da se turnir održi u 15 gradova širom zemlje, sa modernim stadionima i infrastrukturom.
• Turnir je deo šireg plana Saudijske Arabije da postane globalni centar sporta i turizma.

Kada je u pitanju fudbal svetska prvenstva će i dalje privlačiti ogromnu pažnju, jer iako nije u pitanju najstariji sport na svetu – jeste najpopularniji. Na kraju ove opširne teme, gde ste imali prilike da pročitate pregršt informacija, možete pogledate i ostale teme, koje su u bliskoj vezi sa fudbalom – recimo futsal pravila (uz zanimljivo klađenje na futsal). Tu su i drugi sportovi – na primer, neobični sportovi za koje sigurno nikada niste čuli il(i) najteži sportovi na svetu.

A ako želite da ostvarite lepe dobitke, tu su i virtuelne igre, slot igre ili igre uživo. Uz pametno klađenje, profitabilne kazino strategije i znanje šta treba da znate o igrama na sreću online, iskoristite najbolje igre uživo ili slot igre inspirisane borilačkim veštinama za potpun doživljaj.