Rodžer Federer biografija i titule

Otkrijte fascinantnu biografiju Rodžera Federera, osvajača 20 Grend slem titula! Saznajte više o njegovoj karijeri, rekordima, rivalstvima i porodici.

Rodžer Federer je bivši švajcarski profesionalni teniser. Rođen je u Bazelu 8. avgusta 1981. godine. Jedan od najvećih tenisera ikada. Proveo je 310 nedelja na prvom mestu ATP liste, uključujući rekordnih 237 uzastopnih nedelja, a pet puta je završio godinu kao najbolji teniser sveta.

Tokom karijere osvojio je 103 ATP titule, uključujući 20 Grend slemova, od kojih osam na Vimbldonu i pet na US Openu. Federer je bio deo „Velike trojke” zajedno sa Rafaelom Nadalom i Novakom Đokovićem, dominirajući svetskim tenisom gotovo dve decenije. Na terenu je plenio elegancijom.

Godine 2009. kompletirao je karijerni Grend slem osvajanjem Rolan Garosa, a 2017. postao rekorder po broju titula na Vimbldonu. Sa Stenom Vavrinkom doneo je Švajcarskoj Dejvis kup titulu 2014. i osvojio zlato u dublu na Olimpijskim igrama 2008, dok je 2012. u Londonu uzeo srebro u singlu.

Završio je karijeru u septembru 2022. nakon Lejver kupa, a zbog svih rezultata upisao se zlatnim slovima ne samo u tenisku, već i u istoriju sporta uopšte. S obzirom da čitate ove redove, jasno je da ste fan tenisa i da volite teniske rekorde, pa dodatnu zabavu u vidu klađenja na tenis usavršite kroz vodič kako se kladiti na tenis.

Rodžer Federer titule - Masters 1000 i Grend slemovi

Švajcarac je osvojio veliki broj gren slem i masters titula, kao i ukupno gledamo. U tabeli ispod daćemo pregled svih titula koje je osvojio, računajući i one iz kategorija ATP 250 i ATP 500. Ukupan broj titula je 103.

Tabela pokazuje ukupan broj titula u karijeri

Godina	Osvojeni turniri
2001	Milano
2002	Beč, Hamburg (Masters 1000), Sidnej
2003	Masters Kup, Beč, Vimbldon, Hale, Minhen, Dubai, Marsej
2004	Masters Kup, Bangkok, US Open, Kanada (Masters 1000), Gštad, Vimbldon, Hale, Hamburg (Masters 1000), Indijan Vels (Masters 1000), Dubai, Australijan Open
2005	Bangkok, US Open, Sinsinati (Masters 1000), Vimbldon, Hale, Hamburg (Masters 1000), Majami (Masters 1000), Indijan Vels (Masters 1000), Dubai, Roterdam, Doha
2006	Masters Kup, Bazel, Madrid (Masters 1000), Tokio, US Open, Kanada (Masters 1000), Vimbldon, Hale, Majami (Masters 1000), Indijan Vels (Masters 1000), Australijan Open, Doha
2007	Masters Kup, Bazel, US Open, Sinsinati (Masters 1000), Vimbldon, Hamburg (Masters 1000), Dubai, Australijan Open
2008	Bazel, US Open, Hale, Estoril
2009	Sinsinati (Masters 1000), Vimbldon, Rolan Garos, Madrid (Masters 1000)
2010	ATP Finale, Bazel, Stokholm, Sinsinati (Masters 1000), Australijan Open
2011	ATP Finale, Pariz (Masters 1000), Bazel, Doha
2012	Sinsinati (Masters 1000), Vimbldon, Madrid (Masters 1000), Indijan Vels (Masters 1000), Dubai, Roterdam
2013	Hale
2014	Bazel, Šangaj (Masters 1000), Sinsinati (Masters 1000), Hale, Dubai
2015	Bazel, Sinsinati (Masters 1000), Hale, Istanbul, Dubai, Brizbejn
2017	Bazel, Šangaj (Masters 1000), Vimbldon, Hale, Majami (Masters 1000), Indijan Vels (Masters 1000), Australijan Open
2018	Bazel, Štutgart, Roterdam, Australijan Open
2019	Bazel, Hale, Majami (Masters 1000), Dubai

Posebnu pažnju posvetićemo masters i gren slem titulama.

Rodžer Federer Masters titule

Godina	Osvojeni ATP Masters 1000 turniri
2002	Hamburg
2004	Kanada, Hamburg, Indijan Vels
2005	Sinsinati, Hamburg, Majami, Indijan Vels
2006	Madrid, Kanada, Majami, Indijan Vels
2007	Sinsinati, Hamburg
2009	Sinsinati, Madrid
2010	Sinsinati
2011	Pariz
2012	Sinsinati, Madrid, Indijan Vels
2014	Šangaj, Sinsinati
2015	Sinsinati
2017	Šangaj, Majami, Indijan Vels
2019	Majami

Švajcarac se nalazi na trećem mestu po broju osvojenih Masters 1000 titula (28), kao i po broju finala (50) i polufinala (66) na ovim turnirima.

Takođe, spada u retku grupu od sedmorice tenisera koji su trijumfovali na najmanje sedam različitih Masters turnira, dok je jedan od četvorice koji su igrali finale svakog od njih.

Po broju pobeda na ovim prestižnim takmičenjima, takođe zauzima treće mesto sa ukupno 381 trijumfom.

Pre nego što se osvrnemo na gren slem titule, podsetite se kako funkcionište ATP bodovanje po turnirima i kakve karakteristike i uticaj na igru imaju različite teniske podloge.

Rodžer Federer Grend slem titule

Turnir	Godine osvajanja
Australijan Open	2004, 2006, 2007, 2010, 2017, 2018
Rolan Garos	2009
Vimbldon	2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2009, 2012, 2017
US Open	2004, 2005, 2006, 2007, 2008

Švajcarac je 20 puta uspeo da osvoji gren slemove. Prvi put to je učinio davne 2003. dok je poslednji put podigao pehar 2018. godine. Dakle, 15 godina je osvajao najveće titule, s tim da 2011. i 2013–2016. nije imao uspeha.

Hronološki prikaz karijera Rodžra Federera po godinama

S obzirom da je treći najveći teniser ikada statistički gledano, koji je po mnogima igrao najlepši tenis, vredi pomenuti sve godine u kojima je nastupao.

Svaka je bila ispunjena velikim rezultatima, premda se ne može reći da je GOAT u tenisu jer je to po brojkama definitivno Novak Đoković.

Federer junior (1995–1998)

Sa 13 godina osvojio je Švajcarsko prvenstvo u kategoriji do 14 godina, što mu je omogućilo ulazak u Nacionalni teniski centar u Eklublensu. Tu je započeo intenzivne treninge, ali se isprva suočavao s poteškoćama u prilagođavanju na novo okruženje.

U tom periodu bio je najmlađi u grupi i osećao se izolovano, posebno zbog jezičke barijere. No, vremenom je stekao samopouzdanje.

Prvi zvanični ITF juniorski meč odigrao je 1996. na turniru u Švajcarskoj. Godinu dana kasnije osvojio je i titulu na Nacionalnom juniorskom prvenstvu za igrače do 18 godina. Njegov prvi međunarodni uspeh stigao je 1998. kada je trijumfovao na Vimbldonu u juniorskoj konkurenciji u singlu i dublu.

Iste godine stigao je i do finala US Opena u juniorskoj konkurenciji, što mu je omogućilo da završi sezonu kao broj jedan na juniorskoj rang listi.

Na kraju 1998. bio je proglašen ITF juniorskim prvakom sveta, a njegov učinak u juniorskim Grend slemovima potvrđuje njegov neverovatan potencijal:

Tabela sa rezultatima na juniorskim Grend slemovima - singl i dubl

Turnir	Singl	Dubl
Australian Open	Polufinale (1998)	Polufinale (1998)
French Open	Prvo kolo (1998)	Prvo kolo (1998)
Wimbledon	Pobednik (1998)	Pobednik (1998)
US Open	Finalista (1998)	Prvo kolo (1998)

Rana profesionalna karijera (1998–2002)

Godina	Početna faza karijere
1998.	Debitovao na ATP turu na Swiss Open Gstaad, prva ATP pobeda u Tuluzu
1999.	Osvojio prvi Challenger turnir u Segoviji, ušao u Top 100 na ATP listi
2000.	Prva pobeda na Grend slemu (Australian Open), prvo ATP finale (Marsej), polufinale Olimpijskih igara u Sidneju
2001.	Osvojio prvi ATP turnir (Milano), pobedio Pita Samprasa na Vimbldonu, prvi Grend slem četvrtfinale (French Open)
2002.	Prvo Masters finale (Majami), prva Masters titula (Hamburg), ulazak u Top 10, završio godinu kao 6. na svetu

Debitovao je na ATP turu 1998. na turniru Swiss Open Gstaad, ali je izgubio u prvom kolu. Svoju prvu ATP pobedu ostvario je kasnije te godine u Tuluzu. Premda je te sezone završio tek kao 301. teniser sveta, već naredne je napravio značajan pomak, osvojivši prvi profesionalni turnir na Challenger seriji u Segoviji.

Godine 2000. ostvario je prvu pobedu na Grend slem turnirima, savladavši Majkla Čanga na Australijan openu. Takođe je stigao do prvog ATP finala u Marselju, a sezonu je završio kao 29. na svetu. Na Olimpijskim igrama u Sidneju pomalo je iznenadio sve kada je stigao do polufinala, iako je na kraju ostao bez medalje.

Njegova prva ATP titula stigla je 2001. u Milanu. Te godine ostvario je prvu veliku pobedu na Vimbldonu, savladavši šampiona Pita Samprasa u spektakularnom meču četvrtog kola. Igralo se u pet setova. Iako nije osvojio turnir, jer je u četvrtfinalu poražen od Henmana, ovaj trijumf pokazao je i njemu samom da je spreman za velika dela.

Tokom 2002. stigao je do prvog Masters finala u Majamiju, a kasnije je osvojio prvi Masters 1000 turnir u Hamburgu, što mu je donelo ulazak u top 10 na ATP listi. Ipak, ta sezona je bila obeležena tragedijom, jer je u saobraćajnoj nesreći stradao njegov dugogodišnji trener i mentor Piter Karter.

Ovaj gubitak kao da je smirio Federera, koji je počeo da igra smirenije. Prvi put u karijeri završio je na 6. mestu.

Zanimljivo je pomenuti da njegovu čuvenu smirenost duguje i radu sa psihologom Kristijanom Markolijem jer je u mladosti stalno psovao na terenu, čak i tokom sparinga, da je to bilo teško gledati. Jednom je i pocepao zavesu u centru za trening.

“Taj rad sa Markolijem dao mu je ključeve. Mislim da i dalje koristi te procese na terenu. Nikada nisam pričala sa njime o tome. To je njegov svet, ne moj, ali mislim da je očigledno koliko mu je to značilo”, otkrila je jednom prilikom Rodžerova majka Linet.

federer-vimbldon

Federer 2003 – prva gren slem titula

Godina 2003. bila je najveća do tada – osvojio je Vimbldon. U polufinalu pao je Endi Rodik, a zatim je porazio Marka Filipusisa. Tako se pridružio legendanom Björnu Borgu, Patu Kašu i Stefanu Edbergu, koji su takođe trijumfovali na Vimbldonu u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji.

U avgustu je imao priliku da preuzme prvo mesto na ATP listi od Andrea Agasija, ali mu je to izmaklo nakon poraza u polufinalu turnira u Montrealu od Rodika. Dodatni udarac bili su rani porazi od Davida Nalbandijana u Sinsinatiju i na US Openu, zbog čega je propustio priliku da postane svetski broj jedan te godine.

Federer je u 2003. takođe osvojio jedinu Masters titulu u dublu, zajedno sa Maksom Mirnijem, trijumfujući u Majamiju nad Leanderom Paesom i Davidom Riklom. Na turniru u Rimu stigao je do finala, ali je poražen od Feliksa Mantilje.

Igrao je u devet finala na ATP turu te sezone, od čega je osvojio sedam na četiri različite podloge, uključujući turnire u Dubaiju i Beču.

Sezonu je zaokružio pobedom na Završnom Mastersu, kada je u finalu savladao Andrea Agasija. Ovu godinu je završio kao drugi teniser sveta, sa samo 160 bodova zaostatka za Endijem Rodikom.

Federer 2004 – Apsolutna dominacija

Već 2004. Švajcarac je pokazao potpunu dominaciju u svetskom tenisu. Osvojio je tri Grend slem titule u jednoj sezoni, što nije viđeno još od 1988. godine. Prvu veliku titulu na tvrdoj podlozi ostvario je na Australijan openu, pobedivši Marata Safina u finalu. Tako je postao broj 1 na ATP rang listi. Po prvi put.

Nakon toga, trijumfovao je u Indijan Velsu na betonu, dok je na šljaci u Hamburgu prekinuo seriju od 31 pobede Giljerma Korije. Na Vimbldonu je osvojio drugu uzastopnu titulu, ponovo savladavši Endija Rodika.

Očekivalo se da će na Olimpijskim igrama u Atini osvojiti zlato, ali je iznenađujuće ispao već u drugom kolu od mladog Tomaša Berdriha. Ipak, brzo se oporavio i osvojio Kanada Masters pobedivši Rodika u finalu, a zatim i US Open, gde je nadigrao Lejtona Hjuita.

Godinu je krunisao titulom na domaćem terenu u Gstaadu i novim trijumfom na Zavšnom Mastersu, gde je ponovo bio bolji od Hjuita. Sezonu je završio sa impresivnih 11 osvojenih titula i skorom 74 pobede i samo 6 poraza, što je bio najbolji rezultat još od Ivana Lendla iz 1986. godine.

Federer 2005 – lošiji početak i furiozan kraj

Federer je 2005. godinu započeo kao apsolutni vladar svetskog tenisa, ali nije uspeo da dođe do finala prva dva Grend slema. U Australiji je izgubio u polufinalu od Marata Safina, uprkos tome što je imao meč lopte, dok ga je na Rolan Garosu u istoj fazi takmičenja zaustavio Rafael Nadal.

Ipak, svoju nadmoć je potvrdio na travi, osvojivši Vimbldon treći put zaredom pobedivši Rodika u finalu. Amerikanac je već postao redovna “mušterija” švajcarskom teniseru. Na US Openu je ostvario još jedan veliki trijumf, pobedivši Andrea Agasija u njegovom poslednjem Grend slem finalu.

Osvojio je četiri Masters turnira: Indijan Vels, Majami i Sinsinati na tvrdoj podlozi, kao i Hamburg na šljaci. Posebna je bila pobeda u finalu Majamija, gde je po prvi put igrao protiv Nadala u finalu i uspeo da preokrene rezultat nakon zaostatka od dva seta.

Pored toga, trijumfovao je i na turnirima u Roterdamu i Dubaiju, dok je Zavšni Masters završio kao vicešampion nakon što je u finalu izgubio od Davida Nalbandijana u pet setova. Igrao je ceo kraj sezone sa povredom stopala. Tokom cele godine sačuvao je prvo čelnu poziciju na ATP listi.

Federer je 2005. osvojio ukupno 11 titula, ponovivši učinak iz prethodne godine. Sezonu je završio sa 81 pobedom i samo 4 poraza, što je jedan od najboljih sezonskih skorova u Open eri, odmah iza Džona Mekinroa (1984) i Džona Mekinroa (1984) i Džimija Konorsa (1974).

rodzer-federer-wimbldon

Federer 2006 – Najuspešnija sezona u karijeri

Sezona 2006. ostala je zabeležena kao Federerova najdominantnija sezona u karijeri. Osvojio je neverovatnih 12 titula u singlu, što je najbolji učinak nekog tenisera od 1995. godine. Učestvovao je u finalima 16 od 17 turnira na kojima je nastupio, zabeleživši skor od 92 pobede i samo 5 poraza.

Te godine, osvojio je tri od četiri Grend slema. Slavio je na Australijan openu protiv Markosa Bagdatisa, a zatim i na Vimbldonu, gde je u finalu pobedio Rafaela Nadala. Na US Openu je savladao Endija Rodika, dok je jedini Grend slem koji nije osvojio bio Rolan Garos, gde ga je u finalu zaustavio Nadal.

Bio je prvi teniser od Roda Lejvera koji je igrao finala svih četiri Grend slema u istoj sezoni.

Federer je trijumfovao i na četiri Masters turnira, dok je na dva izgubio u finalu upravo od Nadala. Njihovi dueli na šljaci u Monte Karlu i Rimu postali su legendarni – dugi iscrpljujući i često neverovatni poeni.

Uz to, Federer je osvojio ATP 500 turnir u Tokiju i treći put u karijeri podigao trofej na Zavšnom Mastersu. Izgubio je samo od dvojice igrača – Nadala i mladog Endija Marija, kome je u Sinsinatiju doživeo jedini poraz pre finala nekog turnira.

Sezonu je završio sa neverovatnim nizom od 29 uzastopnih pobeda i titulom u rodnom Bazelu, koju je čekao još od 2000. godine.

Federer 2007 – tri gren slema po treći put u jednoj sezoni

Federer je u 2007. godini nastavio svoj impresivan niz, dosegnuvši finala svih četiri Grend slema i osvojivši tri titule. Na Australijan openu postao je prvi teniser od Bjorna Borga 1980. godine koji je osvojio turnir bez izgubljenog seta, pobedivši Fernanda Gonzaleza u finalu.

Na turnirima u Indijan Velsu i Majamiju, gde je bio trostruki uzastopni šampion, doživeo je neočekivani poraz od Giljerma Kanjas, čime je okončan njegov niz od 41 uzastopne pobede.

Tokom sezone na šljaci prekinuo je Nadalov niz od 81 pobede na toj podlozi pobedivši ga u finalu Hamburga, ali nije uspeo da osvoji Rolan Garos, izgubivši od Španca u finalu.

Na Vimbldonu je ponovo igrao protiv Nadala u finalu, ovog puta u epskom meču u pet setova, pobedivši i izjednačivši rekord Bjorna Borga sa pet uzastopnih titula.

U finalu US Opena se sastao sa mladim Novakom Đokovićem, koga je savladao u tri tesna seta. Zavšio je kao broj jedan četvrtu godinu zaredom, sa skorom od 68 pobeda i 9 poraza, što ga je učinilo jedinim igračem u istoriji koji je osvojio tri Grend slema u godini po treći put.

Federer 2008 – Povrede, Olimpijsko zlato i povratak na tron US Opena

Tokom prve polovine 2008. Federer se suočavao sa problemima uzrokovanim mononukleozom, što je znatno uticalo na njegovu igru. Na Australijan openu zaustavljen je u polufinalu od Novaka Đokovića, što je označilo kraj njegovog niza od deset uzastopnih finala na Grend slem turnirima.

Na Masters turnirima u Monte Karlu i Hamburgu izgubio je od Nadala, a tokom sezone je uspeo da osvoji titule na turnirima u Eštorilu, Haleu i rodnom Bazelu.

Najveći izazov bio je Vimbldon, gde je ponovo igrao u finalu protiv Nadala. Meč je završen kao jedan od najvećih u istoriji, pri čemu je Federer nadoknadio dva seta zaostatka i uveo meč u peti set, ali je ipak izgubio u neizvesnoj završnici.

Na Olimpijskim igrama u Pekingu Rodžer je osvojio zlatnu medalju u dublu sa Stenom Vavrinkom, pobedivši braću Brajan u polufinalu i Šveđane Aspelina i Johansona u finalu.

Na US Openu uspeo je da osvoji svoj jedini Grend slem te sezone, pobedivši Endija Marija u finalu. Sezonu je završio na drugom mestu ATP liste, nakon što je zbog problema sa leđima propustio Zavšni Masters u Parizu.

Federer 2009 – Karijerni Grend slem i novi rekord

Sezonu 2009. Federer je započeo porazom u finalu Australijan opena od Rafaela Nadala u maratonskom meču od pet setova. Nakon tog neuspeha, tokom sezone na šljaci nije osvojio nijednu titulu, što je podiglo sumnje u njegovu formu.

Međutim, preokret je usledio na Mastersu u Madridu, gde je pobedio Nadala na šljaci, što mu je bio tek drugi trijumf protiv španskog tenisera na toj podlozi. Nakon šokantnog poraza Nadala od Robina Soderlinga na Rolan Garosu, Federer je postao glavni favorit za osvajanje trofeja.

U osmini finala preokrenuo je zaostatak od dva seta protiv Tomija Hasa, a u polufinalu se vratio iz zaostatka 2:1 u setovima protiv Huana Martina del Potra.

U finalu je pobedio Soderlinga u tri seta i kompletirao karijerni Grend slem. Tako je postao tek šesti igrač u istoriji kojem je to pošlo za rukom, i konačno se upisao u osvajače Rolan Garosa. Prvi i jedini put.

Na Vimbldonu je osvojio 15. Grend slem titulu pobedivši Endija Rodika u epskom finalu, koje je bilo najduže po broju odigranih gemova u istoriji Grend slem finala.

Posle osvajanja Mastersa u Sinsinatiju, u finalu US Opena izgubio je od Del Potra, uprkos tome što je bio na dva poena od pobede. Sezonu je završio kao prvi teniser sveta, peti put u karijeri.

Federer 2010 – gubitak prvog mesta i nov trener

Federer je 2010. započeo kako se i očekuje – osvajanjem Otvorenog prvenstva Australije. U finalu je pao Endi Marej. Švajcarac je bio na gren slem koti 16. Ovim uspehom izjednačio je rekord Andrea Agasija po broju titula u Melburnu. Od 19 uzastopnih Grend slem turnira, Federer je stigao do 18 finala, što je neviđen podvig u Open eri.

Na Rolan Garosu obeležio je 700. pobedu na ATP turu i 150. trijumf na šljaci. Ipak, nije uspeo da stigne do polufinala, što mu se nije dogodilo od 2004. godine, jer ga je u četvrtfinalu eliminisao Robin Soderling.

Ovaj poraz značio je i gubitak prvog mesta na ATP listi, nedelju dana pre nego što je mogao da se izjednači s rekordom Pita Samprasa od 286 sedmica na vrhu.

Na Vimbldonu je doživeo još jedan rani poraz, izgubivši u četvrtfinalu od Tomaša Berdiha, što ga je prvi put posle gotovo sedam sezona pomerilo na treću poziciju na rang listi.

U nastavku sezone, Federer je angažovao Pola Anakona, nekadašnjeg trenera Pita Samprasa, kako bi povratio formu. Sezonu je završio osvajajući titule u Stokholmu, Bazelu i Zavrsnom mastersu u Londonu, gde je u finalima pobedio Novaka Đokovića i Rafaela Nadala.

federer-rolan-garos

Federer 2011 – Rekord na Zavrsnom turniru

Federerova 2011. nije bila jednako dominantna kao prethodne, ali je i dalje pokazivao visok nivo igre. Na Australijan openu zaustavljen je u polufinalu od Novaka Đokovića, koji je kasnije osvojio turnir.

Na Rolan Garosu uspeo je da prekine Đokovićev niz od 43 uzastopne pobede, ali je u finalu poražen od Rafaela Nadala.

Na Vimbldonu je doživeo neobičan poraz u četvrtfinalu protiv Žoa-Vilfreda Conge, nakon što je vodio sa 2:0 u setovima, što mu se nikada ranije nije dogodilo na Grend slem turnirima.

Na US Openu je ponovo izgubio od Djokovića u pet setova, i to nakon što je imao dve meč lopte. Prvi put od 2002. nije osvojio nijednu Grend slem titulu tokom godine.

Ipak, kraj sezone doneo je Federeru novi niz trofeja. Osvojio je turnire u Bazelu, Parizu i Zavrsni ATP turnir, gde je postavio rekord po broju osvojenih titula na tom prestižnom takmičenju.

Sezonu je završio na trećem mestu ATP liste.

Federer 2012 – Povratak na prvo mesto i srebro na Olimpijadi

Tokom 2012. ponovo je dominirao, osvojivši sedmu titulu na Vimbldonu, što mu je omogućilo da se vrati na prvo mesto ATP liste i obori rekord Pita Samprasa sa 286 nedelja na vrhu.

Na Australijan openu stigao je do polufinala, gde ga je zaustavio Rafael Nadal. Trijumfovao je na turnirima u Roterdamu, Dubaiju i Indijan Velsu.

Na Olimpijskim igrama u Londonu, Federer je u epskom polufinalu pobedio Huana Martina del Potra rezultatom 19:17 u trećem setu, ali je u finalu izgubio od domaćeg favorita Endija Marija i osvojio srebrnu medalju.

Kraj sezone doneo je još nekoliko uspeha, uključujući osvajanje Mastersa u Sinsinatiju. U finalu je nadigrao Novaka Đokovića. US Open završio je u četvrtfinalu, porazom od Tomaša Berdiha. Sezonu je okončao plasmanom u finale Zavrsnog turnira, gde je izgubio od Đokovića.

Federer 2013 – Povrede i pad na rang listi

Tokom 2013. suočio se sa bolom u leđima. Po prvi put posle višegodišnjeg perioda pao je na ATP listi. Na šesto mesto. Ipak, uspeo je da osvoji titulu u Haleu, pobedivši Mihaila Južnog u finalu, čime je izjednačio rekord Džona Mekinroa po broju osvojenih ATP titula u Open eri.

Na Vimbldonu je doživeo jedan od najvećih poraza u karijeri. Ispao je već u drugom kolu od Serhija Stahovskog. Niz od 36 uzastopnih učešća u Grend slem četvrtfinalima bio je gotov.

Nakon Vimbldona, povrede su nastavile da ga muče, što se odrazilo na njegove nastupe u Hamburgu i Gštadu. U oktobru se razišao sa dugogodišnjim trenerom Polom Anakonom. Sezonu je završio finalom u Bazelu, gde je izgubio od Huana Martina del Potra. Krajem decembra najavio je dolazak Stefana Edberga u trenerski tim kao savetnika uz Severina Lutija.

Federer 2014 – Trijumf u Dejvis kupu

Na Australijan openu stigao je do polufinala, gde ga je zaustavio Rafael Nadal. U Dubaiju je osvojio šestu titulu. Pobedio je Novaka Đokovića u polufinalu i Tomaša Berdriha u finalu.

Zajedno sa Stanislasom Vavrinkom predvodio je Švajcarsku do prvog trofeja u istoriji ove zemlje. U finalu protiv Francuske, Federer je pobedio Rišara Gaskea u odlučujućem meču i tako osigurao pobedu Švajcarske.

Osvojio je i titule u Haleu, Sinsinatiju i Šangaju, gde je u polufinalu pobedio Novaka Đokovića, prekinuvši njegov niz od 28 uzastopnih pobeda u Kini. Takođe, osvojio je i domaći turnir u Bazelu. Sezonu je završio povlačenjem iz finala Završnog Mastersa zbog povrede leđa.

Ovo je ipak bila dobra sezona za njega.

Federer 2015 – 1.000. pobeda i finala na Vimbldonu i US Openu

Federer je 2015. započeo trijumfalno, osvojivši titulu na turniru u Brizbejnu, gde je u finalu pobedio Miloša Raonića. Ovom pobedom postao je treći igrač u Open eri sa više od 1.000 osvojenih mečeva, pridruživši se legendama poput Džimija Konorsa i Ivana Lendla.

Takođe, postao je prvi teniser u Open eri koji je osvajao makar jednu titulu u svakoj od 15 uzastopnih sezona.

Na turniru u Dubaiju uspešno je odbranio titulu pobedivši Novaka Đokovića u finalu u dva seta. U Indijan Velsu stigao je do finala, ali mu se Srbin revanširao. U maju je osvojio titulu na Istanbul Openu, što mu je bio prvi trijumf na šljaci još od Rolan Garosa 2009. godine.

Iako je stigao do finala Mastersa u Rimu, nije uspeo da osvoji titulu, izgubivši od Đokovića. Na Rolan Garosu zaustavljen je u četvrtfinalu od strane sunarodnika Stana Vavrinke, koji je kasnije osvojio turnir.

Tokom proširene sezone na travi, Federer je trijumfovao u Haleu, gde je osvojio rekordnu osmu titulu, postavši tek treći igrač u Open eri koji je osvajao isti turnir osam puta. Na Vimbldonu je demonstrirao vrhunsku formu, savladavši Endija Mareja u polufinalu u tri seta i plasiravši se u svoje deseto finale ovog turnira. U finalu je ponovo igrao protiv Đokovića, ali je izgubio u četiri seta, isto kao i prethodne godine.

U Sinsinatiju je stigao do sedme titule, pobedivši u finalu Novaka Đokovića. Time je postao prvi igrač u istoriji koji je savladao dvojicu najbolje rangiranih tenisera na istom turniru bez izgubljenog seta.

Na US Openu je došao do prvog finala u Njujorku od 2009. pobedivši Stana Vavrinku u polufinalu. Ipak, u finalu je ponovo poražen od Đokovića, ovog puta u četiri seta.

Na domaćem terenu u Bazelu osvojio je titulu pobedivši Rafaela Nadala u finalu, dok je sezonu završio objavom da Stefan Edberg neće nastaviti da bude deo njegovog trenerskog tima.

Na njegovo mesto došao je bivši treći reket sveta, Hrvat Ivan Ljubičić, dok je Severin Lüthi ostao njegov glavni trener.

Federer 2016 – Povrede kolena, problemi s leđima i duga pauza

Sezona 2016. bila je obeležena povredama i prinudnim odsustvom s terena, što je prvi put ozbiljno ugrozilo Federerovu dominaciju u svetskom tenisu. Godinu je započeo kao branilac titule na turniru u Brizbejnu, ali je u reprizi prošlogodišnjeg finala izgubio od Miloša Raonića u dva seta.

Na Australijan openu stigao je do polufinala, ali je poražen od Novaka Đokovića u četiri seta.

Nedugo nakon tog poraza zadobio je povredu meniskusa kolena i u februaru je morao da ode na artroskopsku operaciju. Zbog toga je propustio turnire u Roterdamu, Dubaiju i Indijan Velsu. Povratak na teren bio je dodatno odložen zbog stomačnog virusa, što ga je primoralo da otkaže i učešće na Mastersu u Majamiju.

Na turniru u Monte Karlu odigrao je prvi meč nakon operacije, ali je eliminisan u četvrtfinalu od Žoa-Vilfreda Conge. Nastavio je s takmičenjem na Mastersu u Rimu, ali ga je Dominik Tim zaustavio u trećem kolu.

Odustajanjem od Rolan Garosa prekinuo je neverovatan niz od 65 uzastopnih učešća na glavnim žrebovima Grend slemova, koji je trajao još od Australijan opena 2000. godine.

Problemi s kolenom nastavili su se i tokom sezone na travi. U Štutgartu i Haleu stigao je do polufinala, ali nije uspeo da dođe do titule.

Na Vimbldonu je uspeo da nadoknadi zaostatak od dva seta u četvrtfinalu protiv Marina Čilića, čime je izjednačio rekord Džimija Konorsa od 11 vimbldonskih polufinala i 84 pobede na ovom turniru.

Ipak, u polufinalu je izgubio od Miloša Raonića u pet setova. Gore od tog poraza bila je obnova povrede kolena.

Konačan udarac za sezonu usledio je u julu, kada je Federer objavio da zbog oporavka od povrede propušta Olimpijske igre u Riju, kao i ostatak takmičarske godine. Ova odluka značila je da će, po prvi put od 2000. završiti sezonu bez osvojenog trofeja, a takođe je po prvi put nakon 14 godina ispao iz Top 10 na ATP listi.

Dugotrajna pauza izazvala je brojne spekulacije da je njegovoj karijeri došao kraj i da više neće moći da osvoji neki od velikih turnira.

Federer 2017 – Neverovatan povratak

Posle duge pauze usled povrede 2017. je napravio spektakularan povratak na vrh svetskog tenisa. Na Australijan openu je u finalu pobedio Rafaela Nadala u pet setova, osvajajući prvi Grend slem od 2012. godine i postavši najstariji osvajač tog turnira u Open eri.

Osvojio je i Masters turnire u Indijan Velsu i Majamiju, pobedivši u finalima Stena Vavrinku i Rafaela Nadala. Preskočio je kompletnu sezonu na šljaci kako bi sačuvao snagu za travu, što se isplatilo kada je na Vimbldonu stigao do osmog trofeja, pobedivši Marina Čilića u finalu bez izgubljenog seta. Time je postao rekorder po broju titula na Vimbldonu u Open eri.

Do kraja godine osvojio je Masters u Šangaju pobedivši Nadala, kao i turnir u Bazelu. Sezonu je završio kao drugi teniser sveta, potvrđujući svoj neverovatan povratak u sam vrh tenisa.

Federer 2018 – 20. Grend slem titula i najstariji broj 1

Federer je sezonu 2018. započeo trijumfom na Hopman kupu, gde je igrao u paru sa Belindom Benčić. Ovaj uspeh podsetio je na njegovu raniju titulu iz 2001. kada je igrao sa Martinom Hingis. Švajcarski par je bez poraza osvojio turnir, pobedivši nemački tim u finalu.

Na Australijan openu je odbranio titulu bez izgubljenog seta do finala, gde je u pet setova pobedio Marina Čilića. Ovim trijumfom stigao je do 20. Grend slem titule, čime je dodatno učvrstio svoju poziciju kao jednog od najvećih igrača u istoriji tenisa. Takođe, postao je prvi teniser koji je šest puta osvojio Australijan open, izjednačivši se sa rekordima Roja Emersona i Novaka Đokovića.

Već u februaru pobedom u finalu Roterdama nad Grigorom Dimitrovim, Federer se vratio na prvo mesto ATP liste. Time je, sa 36 godina i 195 dana, postao najstariji broj 1 u istoriji tenisa, nadmašivši prethodni rekord koji je držao Andre Agasi.

Takođe, oborio je rekord za najduži period između dve vladavine na vrhu liste, jer se na čelnu poziciju vratio posle više od pet godina.

Na Mastersu u Indijan Velsu stigao je do finala nakon što je ostvario najbolji start sezone sa 17 uzastopnih pobeda. Međutim, u finalu je izgubio od Huana Martina del Potra u napetom meču, propustivši tri meč lopte. Potom je neočekivano ispao u drugom kolu Majamija od Tanasija Kokinakisa, nakon čega je odlučio da preskoči sezonu na šljaci i tako prepustio prvo mesto Nadalu.

Federer se vratio na teren u junu trijumfom na turniru u Štutgartu, gde je pobedom u finalu nad Milošem Raonićem još jednom preuzeo prvo mesto na ATP listi. Ipak, već sledeće nedelje je ponovo izgubio lidersku poziciju nakon poraza u finalu Halea od Borne Ćorića.

Na Vimbldonu je bio prvi nosilac, ali je u četvrtfinalu ispao od Kevina Andersona, iako je imao dva seta prednosti i meč loptu u trećem setu. Ovaj poraz značio je kraj Federerovih velikih ambicija za tu sezonu, premda je stigao do fiana na Mastersu u Sinsinatiju (u dva seta poražen od Novaka Đokovića, koji je tako kompletirao Zlatni Masters).

Na US openu Federer je u osmini finala izgubio od Džona Milmana, a loši vremenski uslovi i velika vlažnost su dodatno uticali na njegovu igru, tako da su US open osvajači za tu godinu u singlu bili Novak Đoković za muškarce, odnosno Naomi Osaka u konkurenciji žena.

Na Laver kupu je pomogao timu Evrope da odbrani titulu. Pored toga, trijumfovao je na turniru u Bazelu, osvojivši devetu titulu na tom turniru i 99. ATP titulu u karijeri.

Na Mastersu u Parizu je stigao do polufinala, gde je izgubio od Đokovića, a na Završnom turniru ATP-a je zaustavljen u polufinalu od Aleksandera Zvereva.

Sezonu je završio kao treći teniser sveta, potvrdivši da je i u 37. godini i dalje jedan od najboljih igrača u svetu tenisa.

federer-i-nadal

Federer 2019 – Treći Hopman kup, 100. titula i 12. finale Vimbldona

Federer je sezonu 2019. započeo osvajanjem trećeg Hopman kupa u karijeri, igrajući u paru sa Belindom Benčić. Švajcarski duo je u finalu pobedio nemački tim, predvođen Aleksandrom Zverevom i Anželikom Kerber, a trijumf je osiguran u odlučujućem taj-brejku.

Na Australijan openu je u četiri seta eliminisan od Stefanosa Cicipasa u osmini finala. Nakon turnira, najavio je povratak na šljaku posle tri godine pauze. U februaru je trijumfovao na turniru u Dubaiju, gde je u finalu savladao Cicipasa, čime je stigao do svoje 100. titule u karijeri, postavši tek drugi teniser u Open eri sa trocifrenim brojem titula, uz Džimija Konorsa.

U martu je stigao do finala Mastersa u Indijan Velsu, ali je poražen od Dominika Tima, dok je na Mastersu u Majamiju osvojio titulu pobedivši Džona Iznera. U Madridu je odigrao svoj prvi turnir na šljaci od 2016, gde je u osmini finala ostvario 1.200. pobedu u karijeri, ali je u četvrtfinalu ispustio dve meč lopte protiv Tima i izgubio.

Na Rolan Garosu je stigao do polufinala, gde ga je porazio Rafael Nadal, dok je u sezoni na travi osvojio svoju desetu titulu u Haleu, pobedivši Davida Gofana. Ovim je Federer postao prvi teniser koji je osvojio isti turnir deset puta u singlu.

Na Vimbldonu je Federer odigrao istorijski turnir. U polufinalu je pobedio Nadala u njihovom 40. i poslednjem međusobnom duelu. Bio je to njihov prvi susret na Vimbldonu od legendarnog finala 2008. godine.

Ovim plasmanom postao je najstariji teniser koji je stigao do finala nekog Grend slema od Kena Rouzvola 1974. godine.

U finalu ga je čekao Novak Đoković.

Đokovic Federer Wimbledon 2019. godine

Ovo bilo jedno od najdramatičnijih finala u istoriji Vimbldona. Meč, koji je trajao rekordnih 4 sata i 57 minuta, bio je najduži finalni duel u istoriji ovog turnira. Federer je imao dve meč lopte na svoj servis u petom setu, ali nije uspeo da ih iskoristi.

Đoković je pobedio u taj-brejku pri rezultatu 12:12, osvojivši svoj peti Vimbldon. Federer je završio meč sa više osvojenih poena, vinera i brejkova, ali su ključni momenti pripali srpskom teniseru.

Ovaj poraz ostao je jedan od najtežih u Federerovoj karijeri i ujedno poslednje Grend slem finale koje je odigrao. Ipak, neosporna činjenica jeste da je Švajcarac rekorder kada su osvajači Vimbldona u pitanju sa čak osam pehara.

Najbrži poraz i solidan završetak godine

Nakon Vimbldona, Federer je na Mastersu u Sinsinatiju ispao u trećem kolu od Andreja Rubljova, što mu je bio najbrži poraz u poslednjih 16 godina, trajao je samo 62 minuta. Na US openu je stigao do četvrtfinala, gde ga je eliminisao Grigor Dimitrov u pet setova.

U septembru je ponovo nastupio na Laver kupu, gde je pobedio Nika Kirjosa i Džona Iznera, pomažući timu Evrope da osvoji treću uzastopnu titulu. Na Mastersu u Šangaju je poražen u četvrtfinalu od Zvereva.

U oktobru je Federer na turniru u Bazelu odigrao svoj 1.500. meč u karijeri i pobedio Petera Gojovčika za manje od sat vremena. U finalu je savladao Aleksa de Minora i osvojio desetu titulu u rodnom gradu, što je bio njegov 103. trofej u karijeri.

Na Završnom turniru ATP-a, Federer je u grupnoj fazi pobedio Matea Beretinija i Novaka Đokovića, što mu je bila prva pobeda nad Đokovićem od 2015. godine.

Ipak, u polufinalu je izgubio od Cicipasa u dva seta, završivši sezonu u vrhu svetskog tenisa.

Federer 2020 – Povrede i duža pauza

Federer je sezonu 2020. započeo na Australijan openu, gde je stigao do polufinala nakon epske pobede nad Tenisom Sandgrenom u četvrtfinalu. U tom meču, Federer je spasao čak sedam meč lopti i uspeo da preokrene susret u svoju korist.

Ipak, u polufinalu nije imao snage da parira Novaku Đokoviću i izgubio je u tri seta, pri čemu je bilo očigledno da se muči s povredom prepona.

U februaru je podvrgnut artroskopskoj operaciji desnog kolena, zbog čega je otkazao nastupe na turnirima u Dubaiju, Indijan Velsu, Majamiju i Rolan Garosu, s planom da se vrati u sezoni na travi.

Međutim, 10. juna Federer je objavio da je došlo do komplikacija u procesu oporavka, zbog čega je morao na još jednu hiruršku intervenciju. Usled ovih problema odlučio je da završi sezonu i fokusira se na povratak u 2021. godini.

Ovo je bila tek druga godina u Federerovoj profesionalnoj karijeri u kojoj nije uspeo da osvoji nijednu titulu, što je dodatno otvorilo pitanje da li će uspeti da se vrati na najviši nivo nakon duže pauze.

Federer 2021 – Povratak na teren i nova povreda

Na početku 2021. Federer je odlučio da preskoči Australijan open jer se još uvek oporavljao od operacije kolena, a dodatni izazov predstavljale su i stroge mere karantina u Australiji.

Dana 8. marta Novak Đoković je oborio Federerov rekord po broju nedelja provedenih na prvom mestu ATP liste, pretekavši njegovih 310 sedmica. Federer se vratio takmičenju 10. marta na turniru u Dohi, gde je posle 14 meseci pauze zabeležio pobedu nad Danom Evansom.

Međutim, u četvrtfinalu je poražen od Nikoloza Basilašvilija.

Na Rolan Garosu, Federer je stigao do osmine finala, ali je odlučio da se povuče pre meča sa Mateom Beretinijem, navodeći potrebu da zaštiti koleno. Na turniru u Haleu doživeo je neočekivan poraz u drugom kolu od Feliksa Ože-Alijasima, pri čemu je razlika u godinama između njih dvojice bila čak 19 godina – najveća u Federerovoj profesionalnoj karijeri.

Na Vimbldonu je Federer postao najstariji četvrtfinalista u Open eri, oborivši rekord Kena Rouzvola. Međutim, u četvrtfinalu je pretrpeo težak poraz od Huberta Hurkača u tri seta, uključujući i retku situaciju da izgubi set 6:0, što mu se na Vimbldonu nije dogodilo u prethodnih 19 godina.

Nakon turnira na travi, Federer je objavio da je ponovo povredio koleno, zbog čega je odlučio da se podvrgne još jednoj operaciji. Ova povreda ga je primorala da se povuče sa US Opena, a najavio je da će pokušati da se vrati na teren tokom 2022. godine.

Federer 2022 – poslednji meč i oproštaj od profesionalne karijere

Federer nije igrao nijedan singl meč nakon Vimbldona 2021. što je dovelo do njegovog ispadanja iz prvih 50 tenisera na ATP listi 13. juna 2022. Samo mesec dana kasnije, 11. jula, ostao je bez ATP rankinga po prvi put od početka profesionalne karijere.

Iako su postojale nade za njegov povratak, Federer je 15. septembra 2022. zvanično objavio da se povlači iz profesionalnog tenisa. Kao svoj poslednji turnir izabrao je Lejver kup, koji je sam pomogao da se osnuje.

U oproštajnom meču nastupio je u dublu sa dugogodišnjim rivalom i prijateljem Rafaelom Nadalom, ali su izgubili u tri seta od para Džek Sok i Frensis Tijafo.

Taj meč bio je 1750. u Federerovoj profesionalnoj karijeri i predstavljao je emotivan oproštaj od sporta u kojem je ostavio neizbrisiv trag.

“Bilo je to prijateljsko rivalstvo. U pojedinim trenucima nije bilo lako, jer smo igrali za tako važne stvari u našim teniskim karijerama. U isto vreme smo umeli da prepoznamo da su lični odnosi važniji i bolji od profesionalnih uspeha”, istakao je Nadal posle meča.

Ostaje žal što mlade teniske zvezde, a među njima su Janik Siner i Karlos Alkaraz, nisu uspele da odigraju mečeve sa švajcarskom legendom.

Rodžer Federer – porodica i odrastanje

Njegov otac, Robert Federer, poreklom je iz Berneka (u severnoj Francuskoj), dok mu je majka, Lynette Federer (devojački Durand), rodom iz Južnoafričke Republike.

Ima stariju sestru Dianu, koja je majka blizanaca. Federer poseduje i švajcarsko i južnoafričko državljanstvo.

Još kao mali, on i njegova sestra su pratili roditelje na privatne teniske terene kompanije Ciba-Geigy, gde je već sa tri godine počeo da drži reket u ruci. Sa šest godina počinje redovno da trenira i ubrzo se izdvaja kao jedan od najboljih u svojoj starosnoj grupi.

“Bio sam tvrdoglavo dete, ali sam znao da disciplinom i odricanjem, kao i napornim treniranjem, mogu da uspem. U meni se rodio taj inat koji mi je najveća vrlina u životu. Čini mi se da bih kada bi mi neko u šali rekao kako ne mogu da se popnem na Maunt Everest to uradio istog dana", otkrio je svojevremeno Švajcarac.

Majka ga je upisala u juniorski program kluba Old Boys u Bazelu, gde mu je prvi trener bio Adolf Kacovski. Od najranijih dana Federer je koristio jednoručni bekhend, jer su mu idoli bili Stefan Edberg, Boris Beker i Pit Sampras.

Između osme i desete godine trenirao je kod Kacovskog, da bi kasnije njegov razvoj preuzeo bivši australijski teniser Piter Karter, kome Federer duguje veliki deo svog tehničkog usavršavanja.

Osim tenisa, u detinjstvu se bavio fudbalom, badmintonom, košarkom i plivanjem, ali je na kraju izabrao tenis jer je smatrao da u tom sportu najviše zavisi od sopstvenih sposobnosti.

Sa 12 godina osvaja Švajcarsko nacionalno prvenstvo za juniore, što je dodatno uticalo na njegovu odluku da se potpuno posveti tenisu. Kao dete, bio je skupljač loptica na turniru Swiss Indoors u Bazelu 1992. i 1993. gde je imao priliku da vidi vrhunske tenisere u akciji.

Od 1995. do 1997. trenirao je u Nacionalnom teniskom centru u Eklublensu, gde je takođe naučio francuski jezik. Obrazovanje je završio u srednjoj školi La Planta u Chavannes-près-Renensu, gde je diplomirao 1997. godine.

Mirka Federer – ko je Federerova žena

Miroslava "Mirka" Federer (rođ. Vavrinec) je bivša profesionalna teniserka slovačkog porekla. Žena jednog od najboljih sama ne spada u najbolje teniserke sveta svih vremena, a povrede su je omele da uopšte bude na visokom nivou, premda je bila učesnik olimpijade, što nije mala stvar.

Sa Rodžerom se upoznala tokom Olimpijskih igara u Sidneju 2000. gde su oboje nastupali za Švajcarsku. Nisu tada osvojili medalje, ali jesu srca jednom drugom. Pao je i prvi poljubac.

“To je bilo više od pukog poljupca. To je bilo nešto što je dovelo do nečega izuzetnog za nas. I dalje smo veoma srećni“, rekao je Rodžer za CNN 2019. godine.

Mirka i Rodžer su se venčali 2009, a zajedno imaju dvoje blizanaca - ćerke Šarlin i Majlu, rođene iste godine, i sinove Lenija i Lea, rođene 2014. godine. Koliko voli svoju porodicu otkrio je jednom prilikom pričajući o Mirki.

Ne znam kako bih opisao trenutak kada smo se prvi put poljubili, kao i to kako sam se tada osećao, ali probaću ovako: da je pesma "I am a woman in love" od Vitni Hjuston otpevana u muškom rodu, bila bi to moja biografija.

“Mirkin pogled i njene usne bile su nešto najlepše što sam ikada video. I sada, posle toliko godina kad god začujem njen glas moje srce zatreperi kao krila lastavice koja poleće na jug. Možda sada nekom zvučim malo patetično, ali ono što osećam prema njoj ne mogu da izrazim rečima, jer nisam pesnik, pa ne znam toliko lepih stihova. Mirka je moja ljubav, moja svetlost na kraju puta, moj izvor snage, moja podrška, moja ruža u rano proleće i osoba zbog koje bih odleteo na Mesec, pokupio prašinu sa njega i posuo njome put kojim ona hoda", rekao je teniser.

Rodžer Federer deca - ko su Federerova deca

Rodžer i Mirka Federer imaju četvoro dece - dve ćerke i dva sina. Bliznakinje Šarlin i Majla rođene su 2009, dok su sinovi Leni i Leo došli na svet 2014. godine.

“Kada mi je Mirka saopštila da ćemo postati roditelji pomislio sam u sebi: Bože, hvala ti što si uz mene i što me čuvaš od svega. Takođe sam ga zamolio da sve bude kako treba. Prvo smo mislili da Mirka nosi dečaka, a onda nam je doktor saopštio da ćemo dobiti dve devojčice. Zaplakao sam kao malo dete, dok me je Mirka nežno zagrlila, ja sam se pretvorio u najsrećnijeg čoveka”, otkrio je švajcarski teniser.

Federer je više puta istakao da mu porodica daje dodatnu motivaciju i da su deca obogatila njegovu karijeru.

“Moji uspesi su sada još veći, jer imam i decu, otac sam, oženjen sam, sve ima još veću težinu”, rekao 2010. je za ESPN posle osvajanja svog četvrtog Australijan opena.

Na kraju biografije preostaje nam da vam preporučimo temu kako odabrati reket za tenis, posebno bitnu ako redovno rekreativno igrate tenis ili pak sanjata da postanete profesionalac.

Možete u Balkan Bet blog sekciji čitati i druge teniske teme:

Naravno, možete videti i mnoge druge zanimljive sportske teme mimo tenisa, kao i da se zabavite uz virtuelne igre ili slot igre.