Rekordi Evrolige - Neverovatni evroligaški rekordi

Rekordi Evrolige nisu samo puka statistika i brojke koje pamte fanatično samo najveći fanovi košarke. Evroligini rekordi, kao i svaki rekord, jesu trenuci kada je neko prevazišao granice mogućeg i ispisao istoriju ovog takmičenja, a samim tim i košarke, pa čak na izvestan način i istoriju sporta. 

Evroliga je oduvek bila pozornica na kojoj se sudaraju različiti stilovi klupske evropske košarke: španska tranzicija i kreativnost, srpska disciplina, odbrana i timska hemija, turska energija i fanatična podrška publike. To se, ruku na srce, promenilo jer transferi Evrolige danas utiču da se sve te razlike prilično izjednačne dolaskom stranih igrača.

U dugoj istoriji ovog elitnog takmičenja, od FIBA ere do savremenog formata pod okriljem kompanije EuroLeague Basketball, viđeni su nastupi koji su postali legendarni.

Recimo, nezaboravnih 99 poena Radivoja Koraća davne 1965. kada su se pravila košarke donekle razlikovala od današnjih. Korać je za OKK Beograd postigao 99 poena protiv švedskog Alviksa. Ili 50 poena Nigela Hejsa-Dejvisa u modernoj verziji takmičenja, 20 asistencija Kodija Miler-Mekintajera… Svaka generacija imala je svoje junake, a svaka nova sezona dokaz je da su stari rekordi tu da budu oboreni.

Balkan Bet donosi sveobuhvatan pregled najvećih individualnih i timskih rekorda Evrolige: od onih ispisanih pre pola veka do svežih dostignuća. Nećemo se zadržati samo na brojkama, već ćemo pružiti i kontekst koji pokazuje kako su nastali najimpresivniji momenti evropske košarke i zašto ih je i danas teško oboriti. Neki će reći da su NBA rekordi atraktivniji. 

Mi ne ulazimo u poređenja, već smatramo da se zbog rekorda i prati ovaj sport, gledaju utakmice sa strašću, slave osvajači Evrolige, i igraju košarkaške kvote, kao i uživo klađenje na košarku, ali i Evroliga Fantasy.

Pojedinačni rekordi Evrolige

Evroliga pamti večeri kada je jedan igrač preuzeo potpunu kontrolu nad parketom i pretvorio utakmicu u lični šou. To su večeri kada ste mogli da imate lepe dobitke kladeći se na Evroligu.

Neki od tih trenutaka ušli su u istoriju ne samo po brojkama, već i po težini protivnika i značaju meča. Kada igrač pređe 40 poena, uhvati 20 skokova ili zabeleži dvocifren broj asistencija, to nije samo statistički rekord već trenutak kada cela dvorana zapravo prisustvuje pisanju istorije.

U ovom delu donosimo pregled najboljih pojedinačnih učinaka u jednoj utakmici Eurolige: od poena i skokova, do asistencija, blokada i ukupne efikasnosti (PIR - Performance Index Rating).

Poeni u utakmici

Postizanje 30 poena u Evroligi je ozbiljan podvig, ali da bi se stiglo do rekorda – potrebno je nadmašiti sebe i kontekst. Najviše poena u modernoj eri postigao je Amerikanac Nigel Hejs-Dejvis, koji je 29. marta 2024. u dresu Fenerbahčea ubacio 50 poena protiv Albe iz Berlina. Time je prestigao čak i legendarnog Šejna Larkina, koji je 2019. stao na 49.

Ipak, apsolutni istorijski rekord i dalje drži Radivoj Korać, koji je davne 1965. postigao neverovatnih 99 poena protiv švedskog Alviksa – rezultat koji verovatno nikada neće biti oboren.

Top 10 rekorda po poenima u jednoj utakmici (EuroLeague era 2000–2025):

(Napomena: rekord Radivoja Koraća od 99 poena iz 1965. ostaje neprikosnoven kada se posmatra ukupna istorija takmičenja.)

Treba imati na umu osetnu razlika između današnjih i nekadašnjih rekorda u kontekstu igre. Savremeni sistem sa više rotacija, jačim odbranama i fokusom na timski napad retko dozvoljava igračima da pređu 40 poena. Upravo zato su nastupi poput Hejs-Dejvisovog 2024. izuzetno vredni, jer su ostvareni u eri u kojoj dominira kolektiv, a ne individualac.

Ako i vi pratite Evroligu, kladite se na broj koševa igrača i redovno pratite Evroligin Specijal.

Skokovi u utakmici

Skok je često nevidljiv heroj svake utakmice. Nije spektakularan kao trojka sa devet metara ili zakucavanje, ali bez skokova nema ritma, nema druge šanse i nema kontrole igre. U Evroligi, gde su dueli u reketu posebno žestoki, rekordi u ovoj kategoriji imaju ogromnu težinu, pogotovo kada igrač dominira i ofanzivno i defanzivno.

Najviše skokova u jednoj utakmici u modernoj eri ima Antonis Fotsis, koji je 21. marta 2007. u dresu Dinamo Moskve uhvatio čak 24 lopte protiv Benetona iz Treviza. Taj rekord i danas deluje gotovo nestvarno, jer ni najdominantniji centri nisu uspeli da mu se ozbiljno približe.

Jedan od simbola borbe pod obručima svakako je i Mirsad Turkčan, čovek koji je u više navrata imao 20+ skokova i koji je svojom energijom i pozicioniranjem redefinisao pojam “rebounding mašine”. Zanimljivo, Turkčan je jedini igrač koji je u tri različita kluba beležio po više od 20 skokova na meču.

Top 10 rekorda po skokovima u jednoj utakmici (EuroLeague era 2000–2025):

Posebno ćemo se osvrnuti na ofanzivne i defanzivne skokove.

Ofanzivni skokovi – drugi život napada

Ofanzivni skok je najteži i najcenjeniji, jer dolazi nakon promašaja i pokazuje odlučnost igrača da produži posed.

Apsolutni rekord u ofanzivnim skokovima drži Nikola Milutinov, koji je 30. decembra 2020. u dresu CSKA Moskve uhvatio čak 16 ofanzivnih lopti protiv Olimpije iz Milana. To je brojka koju je teško i zamisliti u modernom evroligaškom ritmu, gde dominira brza tranzicija i preciznost šuta.

Taj rekord je dokaz koliko je Milutinov moćan u reketu i koliko zna da čita odbitke lopte — što ga i čini jednim od najboljih evropskih centara današnjice.

Top 5 rekorda po ofanzivnim skokovima (2000–2025):

Defanzivni skokovi – snaga pozicioniranja i anticipacije

Dok ofanzivni skok meri agresivnost, defanzivni meri kontrolu i pozicioniranje. Najviše defanzivnih skokova u jednoj utakmici imao je Donatas Motiejunas (18), dok je Mirsad Turkčan više puta bio blizu te granice, pokazujući konstantnost i neverovatno čitanje igre.

Kod defanzivnog skoka nije presudan atleticizam, već osećaj — gde će lopta pasti, kada ući u duel i kako zadržati poziciju. Zbog toga su upravo najiskusniji igrači često i najbolji defanzivni skakači.

Top 5 rekorda po defanzivnim skokovima (2000–2025):

Statistika skokova često otkriva ko je zapravo kontrolisao ritam meča. Ekipe koje su imale dominantne skakače obično su diktirale tempo i broj napada. U tom smislu, rekordi Fotsisa, Turkčana i Milutinova predstavljaju potpunu dominaciju nad prostorom pod košem, što u Evroligi često znači i kontrolu rezultata.

Rekord u asistencijama

Najviše asistencija u istoriji jedne evroligaške utakmice ima Kodi Miler-Mekintajer, koji je 8. februara 2024. u dresu Baskonije (predvodio ih Duško Ivanović) zabeležio čak 20 asistencija protiv ASVEL-a, a meč je završio sa tripl dabl učinkom. Ta partija je odjeknula Evropom jer je u savremenoj eri (uz agresivne odbrane i kraće posede) gotovo nemoguće održati takav ritam i preciznost tokom svih 40 minuta.

Ispod njega su legendarna imena poput Stefana Jovića, Fakunda Kampaca i Nika Kalatesa – plejmejkeri koji su poznati po svojoj lucidnosti, kontroli tempa i sposobnosti da “otvore” saigrača tamo gde niko ne očekuje.

Top 10 rekorda po asistencijama u jednoj utakmici (EuroLeague era 2000–2025):

Zanimljivo je da se Miloš Teodosić nije našao na ovoj listi, a čuveni je asistent. On je stigao do 14 asistencija u meču.

Triple-double rekordi

Za razliku od NBA lige, gde se triple-double učinci dešavaju često, u Evroligi su oni prava retkost. Razlog je jednostavan: manji broj minuta, čvršće odbrane i više kontrolisan ritam igre.

Zato se svaki igrač koji je ostvario triple-double upisuje u knjigu večnih legendi.

Prvi koji je to uradio bio je Vasilij Karasjev 1994. godine za CSKA Moskvu (21 poen, 10 skokova, 10 asistencija).

U savremenoj eri, ime koje se najviše pamti jeste Nikola Vujičić – hrvatski centar koji je uspeo da ostvari čak dva triple-double učinka za Makabi Tel Aviv, 2006. i 2007. godine.

Poslednji koji je to postigao je Kodi Miler-Mekintajer 2024. za Baskoniju – 11 poena, 11 skokova i 20 asistencija u meču protiv ASVEL-a, čime je spojio retkost i apsolutnu dominaciju u jednoj utakmici.

Svi triple-double učinci u istoriji Eurolige (1992–2025):

Rekord po ukradenim loptama

Najveći broj ukradenih lopti u istoriji modernog formata Eurolige iznosi 11, a taj rekord postavio je Amerikanac Džef Trepanje još 2006. godine, igrajući za turski Ülker protiv beogradskog KK Partizan, koji je u to vreme predvodio Duško Vujošević. U eri kada su posedi znatno brži, dvocifren broj ukradenih lopti gotovo je nestvaran, pa se Trepanjeova partija i danas navodi kao primer besprekornog čitanja igre i eksplozivnosti.

Iza njega se nalaze igrači koji su svojim defanzivnim instinktom često menjali tok mečeva – poput Italijana Stefana Mančinelija i Argentinca Pabla Pridžonija, čije su partije obeležile početak dvehiljaditih, kada su odbrane imale dominantnu ulogu u evropskoj košarci.

Top 10 rekorda po ukradenim loptama u jednoj utakmici (EuroLeague era 2000–2025):

Rekord u blokadama

Ako ukradene lopte simbolizuju brzinu i refleks, blokade su demonstracija moći i pravovremenosti. U Evroligi, gde se igra na telesni kontakt i gde svaki centimetar pod košem ima cenu, uspešan bloker je često razlika između pobede i poraza.

Apsolutni rekord u blokadama drži Stojko Vranković, koji je 8. februara 2001. u dresu italijanskog Fortituda iz Bolonje zabeležio čak 10 blokada protiv Cibone. Njegova dominacija pod obručem te večeri bila je totalna: odbijao je pokušaje iz reketa, zatvarao prilaze i praktično izbrisao protivničku unutrašnju igru.

Na listi se nalaze i imena kao što su Mustafo Fal, Grigorij Hižnjak i Ekpe Judo, igrači koji su odbranu podigli na nivo umetnosti i obeležili deceniju defanzivne košarke.

Top 10 rekorda po blokadama u jednoj utakmici (EuroLeague era 2000–2025):

Postići 40 poena znači dominirati u napadu, ali ukrasti 10 lopti ili blokirati 7 šuteva znači ukrotiti utakmicu. Takvi rekordi često se ne vide na naslovnicama, ali svaki trener zna da oni predstavljaju pravu razliku između velikih i šampionskih timova.

Zato su imena poput Fred Hausa (rekord je napravio protiv Barselone koju je u to vreme vodio Svetislav Pešić), Stojka Vrankovića, Ekpea Juda i Mustafo Fala zauvek upisana u istoriju takmičenja kao defanzivci koji su pretvorili odbranu u spektakl.

Trojke – kada preciznost dotiče savršenstvo

Odavno je trojka osnovno oružje svakog tima. U takvom kontekstu, igrači koji uspevaju da pogode 8, 9 ili 10 trojki u jednoj utakmici postaju deo ekskluzivnog kluba šuterskih genijalaca.

Apsolutni rekord u broju pogođenih trojki u jednoj utakmici drži Andreas Obst, koji je 22. novembra 2024. u dresu Bajerna iz Minhena pogodio čak 11 trojki protiv Barselone. Njegov učinak (11/16) bio je kombinacija savršenog balansa između samopouzdanja i timskog momentuma, jer je Bayern tada nadigrao Barselonu u utakmici koja je ušla u legendu.

Pre njega, rekorderi su bili Šejn Larkin i Endru Gudelok, obojica poznata po eksplozivnim partijama i šuterskom instinktu koji graniči sa nestvarnim.

Top 10 rekorda po pogođenim trojkama u jednoj utakmici (EuroLeague era 2000–2025):

Slobodna bacanja – psihološki test pod pritiskom

Nema težeg šuta u košarci od onog koji dolazi posle zvižduka. Dok publika viče, semafor odbrojava, a rezultat visi u vazduhu, linija slobodnih bacanja postaje granica između šampiona i gubitnika.

Evroliga pamti mnoge sjajne izvođače, ali apsolutni rekord u jednom meču drži Nikola Mirotić, koji je 17. marta 2013. u dresu Real Madrida pogodio 18 slobodnih bacanja bez promašaja (18/18) protiv Žalgirisa. Taj učinak, uz hladnokrvnost i tehničku savršenost, ostao je simbol savršenstva pod pritiskom.

U stopu ga prate igrači poput Davra Kuša i Nanda de Koloa, koji su svojim konstantnim preciznostima dokazali da je psihološka stabilnost jednako važna kao i mehanika šuta.

Top 5 rekorda po slobodnim bacanjima u jednoj utakmici (2000–2025):

Dvojke – dominacija pod košem

Ako su trojke simbol moderne Evrolige, šut za dva poena ostaje osnova igre.
Najviše pogodaka iz igre za dva poena ima Kaspars Kambala, koji je još 2002. godine u dresu Efes Pilsena pogodio 18 dvojki iz 28 pokušaja protiv Barselone. Takva efikasnost danas gotovo da nije moguća, jer su rekordi pod košem postali redak prizor u eri “spacing” košarke i visokog tempa igre.

PIR i minutaža – Tanoka Berd

Apsolutni rekorder po PIR-u u istoriji Eurolige je Tanoka Berd, američki centar koji je 22. januara 2004. godine u dresu Žalgirisa iz Kaunasa zabeležio neverovatnih 63 PIR poena protiv Fortituda iz Bolonje.

Te večeri Berd je imao 35 poena, 19 skokova, 4 asistencije i 2 blokade – učinak koji se i danas smatra merilom savršenstva u evropskoj košarci. Niko pre ni posle njega nije uspeo da dođe do takve kombinacije snage, tehnike i košarkaške inteligencije.

Iza njega su legendarni učinci Dejana Milojevića (Partizan, 55 PIR) i Saše Vezenkova (Olimpijakos, 52 PIR), koji su svojim partijama pokazali da dominacija nije privilegija samo američkih igrača – već i evropskih virtuoza.

Top 10 rekorda po PIR-u u jednoj utakmici (EuroLeague era 2000–2025):

Rekord po broju provedenih minuta na jednom meču

U Evroligi, gde su mečevi fizički zahtevni, retko ko danas provodi više od 35 minuta u igri. Međutim, istorija pamti susrete u kojima su igrači na parketu proveli čitavu večnost, bukvalno i figurativno. Najviše minuta u jednoj utakmici odigrao je Tibor Plais, koji je 5. januara 2024. u maratonskom duelu između Anadolu Efesa i Real Madrida proveo neverovatnih 53 minuta u igri. Utakmica je trajala četiri produžetka i završila se rezultatom 130:126.

Istog dana, sličnu minutažu imali su i Šejn Larkin, Dario Tompson i Valter Tavareš, koji su zajedno sa Plaisom upisali svoje ime u knjigu večnih rekorda – ne samo zbog trajanja meča, već i zbog mentalne izdržljivosti i fizičke snage potrebne za takav podvig.

Top 10 rekorda po minutaži u jednoj utakmici (EuroLeague era 2000–2025):

Timski rekordi Evrolige

Ako su pojedinačni rekordi odraz genijalnosti jednog igrača, timski rekordi Evrolige predstavljaju sinergiju, trenutke kada je čitav tim disao kao jedno. Kada svaka akcija ima smisao, kada je protok lopte savršen, a energija zarazna. U Evroligi, poznatoj po taktičkoj dubini i čeličnoj odbrani, ovakvi timski podvizi imaju gotovo mitološku težinu.

Neki od njih su produkt napadačke perfekcije, dok drugi svedoče o neprobojnim odbranama. Ono što im je zajedničko jeste činjenica da su promenili percepciju evropske košarke i pokazali koliko daleko može da ode kolektiv koji igra bez greške.

Najefikasniji timski nastupi

Evroliga je tokom decenija videla razne stilove igre – od usporenih, defanzivnih duela do ofanzivnih eksplozija koje su ličile na NBA tempo. Ali nijedan meč nije ostavio takav trag kao onaj iz januara 2024., kada je Real Madrid u maratonskoj utakmici posle četiri produžetka savladao Anadolu Efes rezultatom 130:126.

Ta utakmica, osim što je trajala gotovo dva i po sata, donela je i nekoliko timskih rekorda: najviše postignutih poena u produžetku, najviše kombinovanih poena dva tima i najveći zbir poena u modernoj eri takmičenja.

Ako je Real Madrid bio simbol izdržljivosti, onda je Makabi Tel Aviv sinonim za ofanzivni spektakl – njihov učinak od 123 poena protiv Skavolinija iz Pezara 2004. i dalje stoji kao rekord najviše poena u regularnom delu meča. Isti broj poena dao je Panatinaikos u vreme kada je šef stručnog štaba bio Željko Obradović, najslavniji trener takmičenja (ako vas zanima pogledajte i ko su najtrofejniji treneri Evrolige posle Željka Obradovića).

Top 10 timskih napadačkih rekorda (2000–2025):

Najveće pobede i najteži porazi

Evroliga pamti i neke večeri koje su se pretvorile u jednostranu dominaciju. Najveća razlika ikada zabeležena u modernoj eri iznosi 63 poena, kada je Montepaski Sijena savladala Budućnost iz Podgorice rezultatom 112:49 u februaru 2003. godine.

Taj meč je ušao u anale kao primer totalne kontrole – italijanski tim je pogodio 46 šuteva iz igre i imao čak 30 asistencija. Sa druge strane, Montepaški je zabeležio i drugi ekstremni rekord – samo osam godina kasnije, izgubio je meč od Olimpijakosa sa svega 35 postignutih poena, što je najniži ofanzivni učinak u istoriji Evrolige.

Najveće pobede i ujedno poraze u istoriji Evrolige prikazali smo u tabeli ispod:

Timski šuterski rekordi

Šuterski rekordi timova u Evroligi nisu samo stvar individualne forme, već i sinergije – kako se lopta kreće, koliko se pasova napravi pre šuta i koliko se tim oslanja na zajednički ritam.

Najviše pogođenih trojki u istoriji Evrolige ostvario je Fenerbahče, koji je 14. marta 2024. protiv Valensije pogodio 24 trojke (od 40 pokušaja) – procenat šuta od neverovatnih 60%.
S druge strane, rekord po procentu šuta iz igre i dalje drži Barselona – 77,8% protiv Cibone iz Zagreba 2003. godine.

Timski šuterski rekordi Evrolige (2000–2025):

Najbolje sezone u istoriji Eurolige

Najbolji timski učinak u istoriji savremene Evrolige ostvarila je Barselona u sezoni 2009–10., sa skorom 20–2. Taj tim, predvođen Huanom Karlosom Navarom i trenerom Ćavijem Paskvalom, bio je sinonim za kontrolisanu ofanzivu i disciplinovanu odbranu. Barselona je te sezone imala najbolji ofanzivni rejting i najviši prosečni PIR po meču – 111,9.

Ipak, kada se govori o dominaciji kroz duži period, CSKA Moskva i Makabi Tel Aviv ostaju večiti simboli kontinuiteta. CSKA je između 2005. i 2012. čak sedam puta završavao regularni deo sezone kao najbolji tim po broju pobeda, dok je Makabi više puta držao titulu najefikasnijeg napada u Evropi.

Najbolji sezonski učinci (2000–2025):

Najgore sezone u Euroligi

Evroliga ne prašta nesklad, a istorija pamti i one sezone koje su postale simbol potpunog kraha.
Najgori skor ikada zabeležen u savremenom formatu imala je ekipa London Towers, koja je sezonu 2001–02. završila bez ijedne pobede – 0–14.

Blizu su bili i Ovarense iz Portugala i Union Olimpija, koji su u pojedinim sezonama beležili istorijski niske proseke poena – ispod 60 po utakmici. U Evroligi, gde je svaki protivnik taktički disciplinovan, takvi rezultati znače da ekipa jednostavno nije imala širinu da se nosi sa evropskom elitom.

Najgori sezonski učinci (2000–2025):

Najduži nizovi pobeda i poraza

U ligi u kojoj se igra protiv najboljih klubova Evrope, nizovi pobeda predstavljaju mentalni test i dokaz kontinuiteta.
CSKA Moskva drži rekord za najduži niz pobeda u jednoj sezoni – 18 uzastopnih trijumfa (2006–07), dok je Himki upisao neslavni rekord od 17 uzastopnih poraza u sezoni 2020–21.

Slični nizovi retko se viđaju u savremenoj Evroligi jer je takmičenje izuzetno ujednačeno, a rotacije i tempo igre ne dozvoljavaju dominaciju tokom dužeg perioda.

Najduži nizovi u evroligaškoj istoriji:

Statistički rekordi evroligaških sezona

U sezonskoj statistici Eurolige krije se pravi pokazatelj ravnoteže između ofanzive i odbrane. Najviše poena po meču prosečno je beležio Makabi Tel Aviv u sezoni 2004–05. (92,0), dok je Union Olimpija 2011–12. bila najneefikasnija (58,9).

Sa druge strane, najviši timski prosek PIR-a po meču iznosio je 111,9 (takođe Makabi 2004–05), što je i dan-danas nedostižno.

Videli smo fascinantne liste, brojke, procente koji je ovaj sport i ovo takmičenje iznedrilo. Shvatili smo da rekordi Evrolige predstavljaju više od same statistike, da su dokaz da strast, talentan, i sreća pretvaraju košarku u umetnost. Svaka generacija donosi nova dostignuća, ali i podseća na legendarne večeri koje su zauvek obeležile evropsku scenu. 

Iza svake brojke krije se priča o upornosti, emociji i granicama koje su pomerene, ali ne treba zaboraviti ni vrhunsku organizaciju lige na čelu sa Dejanom Bodirogom. I biće pomerane, videćemo već u novom formatu Evrolige. Upravo zato, rekordi Evrolige ostaju simbol večne inspiracije i snage igre koja nikada ne prestaje da oduševljava, ali i cilj za postavljanje novih evroligaških rekorda. Do tada, ako ste savladali osnove klađenja, zabavite se uz klađenje na četvrtine u košarci i možda ćete i sami oboriti neki rekord, recimo najveći dobitak na kladionici u Srbiji.