Pravila košarke - Koja su osnovna pravila u košarci

Osnovna pravila košarke jasno definišu kako se odvija igra na terenu između dva tima. Glavni cilj svakog jeste da postigne veći broj poena od protivničke ekipe. Da bi to ostvario, tim organizovanom i čvrstom odbranom istovremeno nastoji da spreči protivnika u ostvarivanju istog cilja. Ekipa koja na kraju utakmice ima više poena izlazi kao pobednik, a tok igre regulisan je preciznim pravilima o kretanju, driblingu, dozvoljenom kontaktu i načinu bodovanja.

Ova pravila su osmišljena tako da osiguraju ravnopravne uslove za sve igrače i očuvaju dinamičnost igre. Iako postoje izvesne razlike između profesionalnih takmičenja, poput američke NBA lige i međunarodnih turnira pod okriljem FIBA, osnovni principi igre su univerzalni i svuda primenjivi.

Dobro poznavanje kako osnovnih tako i naprednijih košarkaških pravila omogućava bolje razumevanje same igre i njeno lakše praćenje, bilo kao navijač, rekreativac ili pak neko ko želi da iskoristi to znanje odigra kvote na košarku ili klađenje uživo na košarku (obe ove varijante sportskog klađenja mogu uz malo sreće da donesu dobitak). 

A ako ne znate šta bi ste odigrali, pogledajte predloge za klađenje na tiket dana i nakon što odigrate, ne zaboravite na proveru tiketa kako biste znali da li ste se kladili uspešno.

Osnovna košarkaška pravila

Košarka, inače deveta na našoj listi najtežih sportova na svetu, propisuje da se na terenu istovremeno nalaze dva tima sa po pet igrača. Svaki od igrača igra svoje pozicije u košarci, pa samim tim ima određenu ulogu i zadatke u skladu sa mestom koje igra.

Glavni cilj svih igrača jeste postizanje poena, odnosno ubacivanje lopte kroz protivnički koš, pri čemu broj osvojenih poena zavisi od udaljenosti i pozicije sa koje se postiže pogodak.

Da bi igra (pro)tekla regularno, neophodno je da igrači poštuju jasno određena pravila košarkaške igre kojim je regulisano kretanje, kontakt, vođenje lopte i mnogi drugi aspekti igre. U nastavku teksta Balkan Bet online kladionica će vas upoznati sa osnovnim pravilima košarke koja svaki igrač mora dobro poznavati i primjenjivati tokom igre.

Trajanje košarkaške utakmice

Košarkaške utakmice u međunarodnim takmičenjima, koja se odvijaju po FIBA pravilima, traju ukupno 40 minuta efektivne igre (ne računaju se pauze i prekidi), dok je to u NBA 8 minuta više. No, detaljnije na ovu temu saznajte u blogu “Koliko traje košarkaška utakmica?” 

Pored edukativnog karaktera u ovom blogu, ako znate šta je NBA draft, ne propuštate NBA finala, volite da gledate najbolje NBA igrače, znate ko su najbolji strelci NBA i redovno pratite Srbe u NBA (od 11 najvećih ugovora u istoriji NBA lige dva prezimena su na “ić”), apsolutno je preporučljivo da se zabavite uz NBA klađenje, ali i NBA specijal jer imate ozbiljne šanse za unosne dobitke.

Četvrtine u košarci

Trajanje ovih četvrtina zavisi od pravila pod kojima se igra – u evropskoj košarci (FIBA), jedna četvrtina traje 10 minuta efektivne igre, dok su u NBA ligi nešto duže i traju po 12 minuta. Ako hoćete zabavu i dobitke, klađenje na četvrtine u košarci vam daje te mogućnosti.

Poluvreme u košarci – Koliko poluvremena ima košarka?

Iako je danas u većini profesionalnih košarkaških takmičenja utakmica podeljena na četiri četvrtine, izraz „poluvreme“ se odnosi na pauzu koja se pravi posle završetka druge četvrtine, odnosno na polovini utakmice. U prošlosti je sistem igre bio drugačiji, pa se utakmica delila samo na dva perioda od po 20 minuta igre, što se i danas primenjuje u američkoj NCAA koledž košarci.

Interesantno je napomenuti da su u ranoj istoriji ovog sporta korišćeni različiti načini deljenja vremena, pa je bilo slučajeva kada se utakmica sastojala čak i od tri perioda. Danas je standard u profesionalnoj košarci upravo sistem od četiri četvrtine, između kojih se pravi duža pauza od 15 minuta na polovini meča.

Ako vas zanimaju košarkaške pikanterije, pogledajte ko su najniži košarkaši u NBA i u Evropi, ali i ko je najviši košarkaš na svetu. A za sve one koji vole biografiju Nikole Jokića, kralja tripl dabla u košarci, i dive se visini Nikole Jokića, biće sigurno interesantno da saznaju više o tome ko su braća Nikole Jokića jer ovi momci apsolutno privlače medijsku pažnju.

Produžeci u košarci

U slučaju da je rezultat neodlučen po završetku četvrte četvrtine, utakmica prelazi u produžetke. Svaki produžetak traje pet minuta efektivne igre, a pravila su ista, bez obzira da li se utakmica igra po pravilima FIBA-e ili NBA lige. Ako i nakon prvog produžetka rezultat ostane izjednačen, slede novi produžeci u trajanju od po pet minuta, sve dok jedan od timova ne ostvari prednost i pobedu.

Posebno su zanimljivi produžeci u Evropi jer se igra sa puno taktike, uz jaku odbranu i puno tajm-autova. Ukoliko volite najjače klupsko koparkaško takmičenje, u kojem su KK Partizan (vodi ga jedan od najboljih košarkaša iz Čačka, Željko Obradović) i KK Crvena zvezda (u oba kluba igrali su neki od najboljih srpskih košarkaša svih vremena) dobili višegodišnje licence, proučite koje sve zanimljivosti ima Evroliga specijal, ali i kako funkcioniše Evroliga plej in i plej of sistem takmičenja, i ko su najplaćeniji igrači Evrolige.

Za dodatnu zabavu možete se kladiti i na igrače u košarci, ali videti i kvote za osvajanje Evrolige.

Time out košarka – prekid zbog instrukcija

Tajm-aut je kratkotrajni prekid igre koji trener može da zatraži kako bi igračima dao važne savete i instrukcije. Broj i trajanje ovih pauza razlikuju se u zavisnosti od pravila pod kojima se utakmica igra. 

Po pravilima međunarodne FIBA košarke, svaki trener može pozvati ukupno pet tajm-autova tokom utakmice – dva u prve dve četvrtine, odnosno tri u drugom delu meča, pri čemu svaki traje jedan minut.

U NBA ligi pravila su nešto drugačija, a o NBA vs FIBA razlikama smo već pisali. Trener svakog tima ima pravo na ukupno sedam tajm-autova u toku utakmice, od kojih svaki traje 75 sekundi. Ova kratka pauza je važna prilika za trenere da prenesu strategiju timu i da pokušaju da utiču na tok utakmice.

Poeni u košarci – dvojka i trojka u košarci

Svaki koš donosi određen broj poena, koji zavisi od mesta sa kog je igrač uputio šut i od okolnosti u kojima je došao do pogotka:

• Jedan poen – kada igrač pogodi slobodno bacanje nakon faula ili tehničke greške.

• Dva poena (dvojka) – kada igrač postigne koš iz prostora unutar linije za tri poena.
• Tri poena (trojka) – kada je pogodak ostvaren šutem iza linije za tri poena.

Danas popularan i izuzetno važan šut za tri poena nije postojao od samog nastanka ovog sporta. Recimo, kada je proslavljeni srpski selektor Svetislav Pešić igrao, bila je samo dvojka.

Linija za tri poena je relativno kasna inovacija, uvedena kako bi se igra učinila dinamičnijom i kako bi se dodatno istakli igrači sa odličnim šuterskim sposobnostima. Prvo profesionalno takmičenje koje je koristilo liniju za tri poena bila je američka ABL liga (American Basketball League) u sezoni 1961/1962, ali ova novina u početku nije široko prihvaćena.

Tek nekoliko godina kasnije, 1967, ABA liga (“American Basketball Association”) uvela je trojku kao standard, što je privuklo veliku pažnju publike i podstaklo brži razvoj igre. Ipak, NBA liga je tek 1979. godine zvanično prihvatila šut za tri poena, čime je zauvek promenila način na koji se igra košarka na najvišem nivou. 

Sa druge strane, FIBA, međunarodna košarkaška federacija, ovu promenu usvojila je još kasnije, 1984, posle čega je igra dosta izmenjena i na međunarodnoj sceni. Zanimljiv primer jeste titula KK Bosne, koja je 1979. godine postala prvak Evrope, u periodu kada trojke još uvek nisu postojale.

Od tog vremena, šut za tri poena se etablirao kao ključni element strategije svake ekipe, dajući mogućnost da se napravi velika razlika u kratkom vremenu ili čak ostvari potpuni preokret rezultata u završnim minutima utakmice. Danas igrači koji su precizni šuteri predstavljaju jedan od najvažnijih faktora uspeha u modernoj košarci.

Kako se prenosi lopta?

U košarci postoje dva ključna načina za prenošenje lopte na terenu – dodavanje i vođenje (dribling). Kada igrač prestane da vodi loptu, dozvoljeno mu je da napravi najviše dva koraka (tzv. dvokorak), nakon čega mora ili da šutira ili da je prosledi saigraču.

Vođenje lopte u košarci (dribling u košarci)

Vođenje lopte, poznato i kao dribling, podrazumeva odbijanje lopte od poda jednom rukom dok se igrač kreće po terenu. Kada igrač prestane da vodi loptu, sme da napravi najviše dva koraka (dvokorak), nakon čega mora ili da uputi šut ka košu ili da je doda svom saigraču.

Iako je dribling u košarci danas jedan od osnovnih elemenata košarke, interesantno je da nije oduvek bio dozvoljen. U početku, kada je uveden 1901. godine, igračima je bilo omogućeno da loptu od poda odbiju samo jednom. Nakon tog jednog odbijanja morali su da je predaju drugom igraču i nije bilo moguće šutirati nakon vođenja. Tek je 1909. godine pravilo promenjeno tako da je igračima omogućeno kontinuirano odbijanje lopte od poda, čime je dribling postao mnogo značajniji segment igre.

Takođe, zanimljivo je da se trčanje sa loptom prvobitno smatralo ozbiljnim prekršajem. Međutim, od 1922. godine, pravila su ublažena, te je prekršaj sveden na običan gubitak poseda. Udariti loptu pesnicom, ipak, ostalo je zabranjeno od početka košarke, a ova radnja i danas rezultira gubitkom poseda lopte.

Dodavanje Lopte

Dodavanje lopte predstavlja drugi osnovni način njenog prenosa u košarci. Igrač šalje loptu saigraču kroz vazduh ili od poda, omogućavajući timu da zauzme bolju poziciju za postizanje koša ili da lakše kontroliše posed lopte u igri.

Dodavanje je neophodno za efikasnu timsku igru, jer omogućava brzo kretanje lopte i stvaranje prostora za šut. Postoji više vrsta dodavanja, poput direktnog dodavanja kroz vazduh, dodavanja od poda (pas od parketa) ili dodavanja preko glave. Odabir određenog tipa dodavanja zavisi od situacije na terenu, položaja protivnika i pozicija saigrača, kao i toga da li igrač želi da izgleda atraktivno.

Razvojem košarkaške igre, pravila koja regulišu posed lopte dodatno su evoluirala. Na primer, od 1931. uvedeno je pravilo od pet sekundi koje sprečava igrača da predugo drži loptu bez vođenja, ukoliko je pod bliskom odbranom protivnika. U početku se u takvim situacijama posed određivao podbacivanjem, ali je kasnije uvedeno da tim koji prekrši ovo pravilo automatski gubi posed lopte.

Pravila o blokiranju (1944.) i ofanzivnom faulu (1958.) dodatno su regulisala situacije u kojima se može koristiti fizički kontakt radi osvajanja prostora na terenu, čime je jasno postavljen okvir za sigurnu i pravednu košarkašku igru.

Košarka pravila kod prekršaja

Pravila u košarci postoje kako bi obezbedila bezbednost igrača, očuvala pravičnost meča i sprečila situacije koje bi mogle narušiti njen tok, poput nepravilnog kretanja, preteranog kontakta ili neprimerenog zadržavanja lopte.

Koraci u košarci

Pravilo o koracima spada među osnovna pravila košarke, a odnosi se na maksimalan broj koraka koji igrač sme da napravi bez vođenja lopte. Ukoliko igrač prekine dribling, dozvoljeno mu je da napravi najviše dva koraka pre nego što mora da šutne ili prosledi loptu saigraču. 

Ako pak košarkaš napravi treći korak ili više bez vođenja, sudija odmah signalizira prekršaj „koraci“, čime lopta automatski pripada protivničkoj ekipi.

3 sekunde u reketu

Pravilo tri sekunde reguliše koliko dugo košarkaša u napadu sme da se zadrži ispod koša (u reketu). Napadač ne sme nepomično ili pasivno da stoji duže od tri sekunde unutar reketa, osim ako u međuvremenu aktivno pokušava da šutira ka košu, doda loptu ili se kreće da bi izašao iz reketa. Kršenje ovoga dovodi do sudijske odluke da se lopta da suparničkog ekipi.

Defanzivne tri sekunde (NBA pravilo)

U NBA ligi postoji i za igrače koji brane reket i koš pravilo o tri sekunde u reketu. Defanzivni igrač ne sme da ostane unutar reketa duže od tri sekunde ukoliko ne čuva aktivno protivničkog igrača. 

Ovo pravilo učinilo je da NBA bude još atraktivniji. Ukoliko igrač ostane u reketu duže od dozvoljenog bez aktivne odbrane, protivnički tim dobija slobodno bacanje i zadržava posed lopte.

Pravilo 8 sekundi i pravilo 24 sekunde

Da bi košarka ostala dinamičan sport i kako bi se sprečilo zadržavanje lopte bez potrebe, uvedena su vremenska ograničenja poznata kao pravilo 8 i 24 sekunde:

• Pravilo 8 sekundi: tim koji ima posed mora da prenese loptu preko centra terena na protivničku polovinu u roku od maksimalno 8 sekundi. Ukoliko ovo ne učini, posed lopte prelazi protivničkoj ekipi.
• Pravilo 24 sekunde: od trenutka kada tim preuzme posed lopte, mora da uputi šut ka košu u roku od najviše 24 sekunde. Ukoliko šut ne bude upućen u okviru tog vremena, sudija zaustavlja igru i lopta se dodeljuje protivničkoj ekipi.

Pravilo 5 sekundi za ubacivanje lopte u igru

Kada igrač izvodi loptu iz auta, mora da je vrati u teren u roku od pet sekundi. Ukoliko igrač koji izvodi aut ne ubaci loptu na vreme, tim gubi posed, a lopta se dodeljuje protivničkoj ekipi. Ovo pravilo sprečava odugovlačenje i održava dinamiku utakmice.

Pravilo o vraćanju lopte u odbrambeno polje (pola terena)

Kada tim uspešno prebaci loptu preko centra terena u protivničko polje, nije mu dozvoljeno da je vrati nazad preko srednje linije na sopstvenu polovinu terena. Ukoliko se lopta vrati nazad preko te linije (osim ako je to rezultat odbrambenog kontakta), sledi gubitak poseda i protivnički tim preuzima loptu.

Mrtva lopta i alternativni posjed

Do situacije poznate kao „mrtva lopta“ dolazi kada sudija nije u mogućnosti da jasno ustanovi kojem timu treba pripasti posed. Najčešći primer je situacija kada dvojica protivničkih igrača istovremeno čvrsto drže loptu.

 U NBA ligi, ova situacija se rešava takozvanom skok-loptom, gde sudija podbacuje loptu između igrača. No, po pravilima FIBA-e, u ovakvim situacijama koristi se sistem alternativnog poseda, u kom strelica na zapisničkom stolu naizmenično dodeljuje loptu ekipama pri svakoj sledećoj mrtvoj lopti.

Pravila košarkaške igre kod faulova (ličnih grešaka)

Faulovi u košarci predstavljaju prekršaje koji nastaju zbog nedozvoljenog fizičkog kontakta između igrača tokom igre. Cilj ovih pravila jeste očuvanje bezbednosti, kao i osiguranje pravične i korektne igre. Faulovi su posebno izraženi kada igrači pokušavaju da zaustave izuzetno efikasne napadače ili prilikom agresivne borbe za poziciju. 

Pre nego što detaljno objasnimo vrste faulova, važno je razumeti osnovni pojam lične greške u košarci.

Šta je lična greška?

Lična greška ili faul predstavlja svaki nedozvoljen fizički kontakt između igrača kojim se protivnik ometa ili onemogućava da slobodno izvodi radnju na terenu. Faul se može dogoditi tokom različitih situacija, kao što su pokušaj šuta, vođenje lopte, dodavanje ili čak u borbi za poziciju bez lopte. Cilj kažnjavanja faulova je održavanje poštene igre i sprečavanje prekomerne grubosti.

Svaki igrač ima ograničen broj ličnih grešaka nakon kojih mora da napusti teren i ne može nastaviti utakmicu. Po međunarodnim (FIBA) pravilima igrač je diskvalifikovan nakon pete lične greške, dok u NBA ligi diskvalifikacija nastupa nakon šeste greške.

Kazna za faul zavisi od različitih faktora: da li je faul napravljen tokom šuta ili van akcije šutiranja, koliko tim već ima napravljenih faulova u određenom periodu igre i specifičnih pravila određenih liga i takmičenja.

Evo detaljnog pregleda različitih situacija i posledica ličnih grešaka:

• Ukoliko igrač postigne koš i pri tome je fauliran, koš mu se priznaje i dobija dodatno slobodno bacanje.
• Ukoliko igrač pokuša šut za dva poena i ne postigne koš zbog faula, dobija dva slobodna bacanja.
• Ukoliko igrač pokuša šut za tri poena i promaši zbog faula, dobija tri slobodna.

Ako se faul ne napravi u situaciji šutiranja, pravila variraju zavisno od lige:

NCAA pravila kod ličnih grešaka za muškarce

• Kada ekipa ima do šest timskih faulova u jednom poluvremenu, protivnik nakon običnog faula dobija posed lopte.
• Ukoliko tim ima između sedam i devet timskih faulova, protivnik izvodi slobodna bacanja po sistemu „jedan plus jedan“: ako igrač pogodi prvo slobodno bacanje, dobija i drugo; ukoliko promaši prvo, igra se odmah nastavlja.
• Sa deset i više timskih faulova („dupli bonus“), protivnik automatski izvodi dva slobodna bacanja.

NCAA pravila kod ličnih grešaka za žene i srednjoškolce (NFHS):

Svaka četvrtina se posebno posmatra. Nakon četvrtog timskog faula u jednoj četvrtini, svaki sledeći faul rezultira automatskim izvođenjem dva slobodna bacanja za protivnika (sistem „jedan plus jedan“ ne postoji).

NBA i WNBA Liga

• Svaki tim u jednoj četvrtini sme da napravi četiri timske greške bez automatskog kažnjavanja slobodnim bacanjima. Od petog faula u četvrtini nadalje svaki faul znači dva slobodna bacanja za protivnički tim.
• Tokom produžetka, granica za ulazak u bonus situaciju spušta se na tri timska faula. Dakle, već četvrti faul u produžetku donosi protivniku dva slobodna bacanja.
• U poslednja dva minuta svake četvrtine, ako tim još nije u bonusu, prvi naredni faul ne donosi automatski slobodna bacanja već posed lopte protivniku. Svaki sledeći faul u tom periodu automatski donosi dva slobodna bacanja.

FIBA pravila (Pun teren)

• Svaka četvrtina dopušta četiri timske greške pre nego što se uđe u bonus situaciju. Od pete timske greške nadalje, protivnik za svaki novi faul automatski izvodi dva slobodna bacanja.
• Tokom produžetaka nema resetovanja faulova, već se produžetak tretira kao nastavak četvrte četvrtine u pogledu faulova.

FIBA 3x3 pravila (Pola terena)

• Ako je igrač fauliran tokom neuspešnog pokušaja za koš unutar linije za tri poena, dobija jedno slobodno bacanje. Ukoliko je fauliran tokom neuspešnog pokušaja za dva poena (van linije), dobija dva slobodna bacanja.
• Za timove koji imaju do šest timskih grešaka, faulovi napravljeni bez pokušaja šuta donose samo posed lopte protivniku.
• Kada tim napravi sedam grešaka, svaki sledeći faul rezultuje dodelom dva slobodna bacanja protivničkom timu, nezavisno od toga da li je faul izvršen tokom šuta ili ne.
• Kada ekipa dostigne desetu timsku grešku, protivnički tim za svaki naredni faul dobija dva slobodna bacanja i dodatno pravo na posed lopte.

Za detalje pročitajte basket 3x3 pravila.

Šta je tehnička greška?

Tehnička greška predstavlja specifičan vid sankcionisanja nesportskog ponašanja u košarkaškoj utakmici. Ako vas zanimaju detalji, pročitajte šta je tehnička greška u košarci.

Bonus u košarci

Bonus pravilo u košarci uvedeno je kako bi se sprečila preterano agresivna igra u fazi odbrane. Ono stupa na snagu kada tim prekorači unapred definisan limit timskih faulova tokom jedne četvrtine utakmice. Po međunarodnim FIBA pravilima, bonus situacija nastaje nakon četvrtog timskog faula u četvrtini, dok je u NBA ligi ovaj prag postavljen na pet timskih grešaka.

Od momenta ulaska u bonus, svaki naredni faul ekipe—bez obzira na to da li je faul bio prilikom pokušaja šuta ili u nekoj drugoj situaciji —rezultira automatskim izvođenjem dva slobodna bacanja za protivnički tim. Na početku svake četvrtine broj timskih grešaka se poništava, odnosno timovi kreću od nule. U slučaju produžetaka primenjuje se isto pravilo kao i u završnoj četvrtini regularnog dela, tako da se broj faulova ne resetuje.

Slobodna bacanja

Slobodna bacanja su jedan od ključnih aspekata košarke jer predstavljaju priliku da ekipa koja je pretrpela faul dođe do dodatnih poena bez protivničkog ometanja. Upravo zato se ova bacanja često smatraju važnim faktorom koji može odlučiti neizvesne utakmice, posebno u završnici kada svaki poen ima veliku težinu.

Zanimljivo je da linija slobodnih bacanja nije oduvek bila postavljena na današnju udaljenost. Kada su slobodna bacanja uvedena krajem 19. veka, pojedine škole u SAD-u postavljale su ovu liniju čak na udaljenosti od oko 6,1 metar od koša. Ipak, već 1895. zvanično je određeno da se linija slobodnog bacanja postavi na 15 stopa, odnosno oko 4,57 metara od table, što odgovara današnjem standardu.

Od 1924. godine uvedeno je pravilo da slobodna bacanja mora izvoditi upravo igrač nad kojim je načinjen prekršaj, čime se dodatno istakla važnost njegove lične koncentracije i preciznosti.

Situacije u kojima se izvode slobodna bacanja jasno su definisane:

Tokom izvođenja slobodnih bacanja, ostali igrači zauzimaju tačno propisane pozicije oko reketa i ne smeju ulaziti u taj prostor niti ometati šutera sve dok lopta ne napusti njegovu ruku. Ukoliko se dogodi bilo kakav prekršaj ovog pravila, slobodno bacanje se ponavlja. Takođe, izvođač ima maksimalno deset sekundi da uputi šut.

Budući da slobodna bacanja često odlučuju pobednika, igrači posvećuju posebnu pažnju vežbanju ovog elementa kako bi ostali smireni i precizni čak i pod najvećim pritiskom.

Čelendž (Pravo pregleda sudijske odluke)

U najvećim svetskim košarkaškim ligama poput NBA i Evrolige, trenerima je omogućeno posebno pravo koje se naziva „čelendž“ (slično VAR tehnologiji u fudbalu). Ovim pravom trener može jednom u toku utakmice zatražiti od sudija dodatnu proveru prethodno donete odluke pomoću video-snimka. Obično se proveravaju situacije poput nejasnog faula, odluke o tome kome pripada lopta nakon izlaska u aut, ili neke druge sporne situacije.

Ako trener uspešno ospori sudijsku odluku, prvobitna presuda se poništava ili izmenjuje, a u nekim takmičenjima treneru se omogućava da ponovo iskoristi čelendž u nastavku utakmice. Međutim, ukoliko sudijska odluka ostane nepromenjena nakon pregleda snimka, tim gubi pravo na dalje korišćenje ovog instrumenta tokom te utakmice.

Ovakvo pravilo uvedeno je kako bi se povećala objektivnost sudijskih odluka i smanjio uticaj grešaka koje mogu imati ključnu ulogu u neizvesnim momentima meča.

Košarkaška oprema i rekviziti

Kada su u pitanju košarkaška pravila, jednako važna kao i sama pravila jeste oprema potrebna za odigravanje košarkaške utakmice. Da bi igra bila regularna i bezbedna, određeni rekviziti i dodatna oprema moraju biti prisutni na svakom meču.

Šta je potrebno za košarkašku utakmicu?

Za odigravanje bilo koje košarkaške utakmice potrebni su sledeći osnovni elementi:

• Košarkaška lopta: mora biti standardizovane veličine; muškarci koriste veličinu broj 7, a žene broj 6.
• Koševi: koš mora imati odgovarajuću tablu, metalni obruč i mrežicu koja jasno označava prolazak lopte kroz koš.
• Košarkaški teren: standardne dimenzije terena, prema propisima Međunarodne košarkaške federacije (FIBA).

Košarkaški dres i patike za košarku

Košarkaške ekipe moraju biti jasno prepoznatljive, te svaki igrač mora nositi dresove iste boje sa jasno vidljivim brojevima i na prednjoj i na zadnjoj strani. Brojevi omogućavaju sudijama, zapisničarima i publici da lako identifikuju svakog igrača.

Posebno važna u košarci je obuća, jer su brze promene pravca, skokovi i nagli pokreti vrlo česti. Košarkaške patike su zato specijalno dizajnirane, obično dubljeg profila, kako bi pružile maksimalnu zaštitu za zglobove i obezbedile stabilnost stopala tokom igre.

Oprema sudija i zapisničkog stola

Sudije i zapisničari koriste specifičnu dodatnu opremu, neophodnu za efikasno praćenje i upravljanje utakmicom. Ova oprema uključuje:

• Semafor za merenje vremena – za precizno praćenje trajanja utakmice, četvrtina, tajm-autova i ostalih pauza.
• Semafor za rezultate i faulove – pokazuje aktuelni rezultat, broj ličnih grešaka igrača, kao i ukupan broj timskih faulova.
• Sirenu ili zvučni signal – oglašava kraj četvrtine, istek vremena za napad ili druge prekide.
• Uređaj za alternativni posed – označava koji tim ima pravo na posed lopte u situacijama kada sudija ne može odmah da utvrdi kome pripada lopta.

Dimenzije košarkaškog terena

Košarka se igra na terenu čije su dimenzije jasno definisane pravilima. Mada se u osnovi radi o istom sportu, postoje manje razlike između terena u međunarodnoj košarci prema FIBA standardima i terena u NBA ligi, što utiče na određene aspekte igre, pre svega na udaljenost linije za tri poena.

Osnovne dimenzije košarkaškog terena su sledeće:

• Dužina terena: 28 metara po FIBA standardu; 29 metara po NBA pravilima.
• Širina terena: univerzalna širina od 15 metara važi za oba sistema.
• Visina koša (obruča): iznosi tačno 3,05 metara.
• Udaljenost linije za tri poena: prema FIBA pravilima ova linija je postavljena na 6,75 metara, dok je u NBA udaljenost nešto veća i iznosi 7,24 metra.
• Linija slobodnih bacanja: standardizovana na istoj udaljenosti u oba sistema, 4,57 metara od table koša.

Razumevanje ovih dimenzija omogućava igračima lakše prilagođavanje različitim takmičenjima, ali i pomaže gledaocima da bolje shvate razlike u igri na međunarodnom nivou i NBA ligi. Jasno propisane dimenzije obezbeđuju regularnost igre i jednake uslove za sve timove i igrače širom sveta.

Ukoliko želite da u blog sekciji Balkan Beta pročitate još zanimljivih košarkaških tema, pogotovu biografija, predlažemo:

• Dražen Petrović biografija
• Dejan Bodiroga biografija
• Miloš Teodosić biografija
• Miško Ražnatović biografija
• Bogdan Bogdanović biografija 
• Saša Obradović biografija
• LeBron James biografija
• Dimitris Janakopulos biografija

Ovo su samo neke od brojnih sportskih tema, koje redovno dopunjujemo. A za dodatno zabavu, pročitajte vodič za Evroliga Fantasy i uživajte u ovoj igri.