Osnivanje Partizana - Ko je osnovao Partizan i kada?

Fudbalski i košarkaški klub Partizan osnovani su u Beogradu 4. oktobra 1945, kao dva najvažnija sportska segmenta celokupnog “Jugoslovenskog sportskog društva Partizan”. Njegovo osnivanje inicirali su visoki oficiri Jugoslovenske narodne armije (JNA), među kojima su najznačajniji bili Svetozar Vukmanović Tempo, Ratko Vujović Čoče, Konstantin Koča Popović, Petar Peko Dapčević i Otmar Kreačić Kultura. 

Ime je dobio u čast partizanske vojske, koja je predstavljala jedinu organizovanu snagu protiv fašizma na prostoru Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata.

Partizan je osnovan u specifičnom posleratnom vremenu, kada je sportski život Jugoslavije trebalo ponovo uspostaviti. Sam datum osnivanja simbolično se povezuje sa pobedom nad fašizmom, odražavajući snažnu ideološku pozadinu tadašnjeg društva. Iako potekao iz takvog konteksta, Partizan je tokom godina prevazišao ideologiju svojih osnivača, postajući sportska institucija prepoznata širom Evrope.

U ovom tekstu ćemo detaljno opisati istoriju Sportskog društva Partizan, pomenućemo i legende Partizana (neki od njih su bili i najbolji srpski fudbaleri), a posebno ćemo se dotaći fudbalskog i košarkaškog kluba. Pre toga možete se zabavite uz sjajne fudbalske kvote i kvote na fudbal uživo u okviru sportskog klađenja na Balkan Betu.

SD Partizan – Kratka istorija Partizana

Sportsko društvo Partizan osnovano je sa ciljem popularizacije sporta među pripadnicima Jugoslovenske armije, ali i širim društvenim slojevima posleratne Jugoslavije. Društvo je odmah po osnivanju, 4. oktobra 1945. godine, uključilo fudbal, atletiku, košarku, odbojku i šah. Ova inicijativa došla je prvenstveno od Svetozara Vukmanovića Tempa, čiji entuzijazam je bio ključan u realizaciji ideje.

Decenijama se Sportsko društvo Partizan razvijalo u jedan od najvećih i najuspešnijih sportskih kolektiva u regionu, brojeći danas čak 27 klubova u različitim sportovima. Njegove boje – crna i bela – postale su prepoznatljive na međunarodnom nivou, simbolizujući sportski duh i pobedničku tradiciju.

U nastavku ćemo se posebno osvrnuti na formiranje dva najpoznatija kluba pod okriljem ovog sportskog društva – FK i KK Partizan.

Ko je osnovao FK Partizan

FK Partizan su osnovali visoki oficiri Jugoslovenske narodne armije neposredno nakon Drugog svetskog rata, što podrazumeva ozbiljnu tradaciju, premda nije najstariji fudbalski klub u Srbiji. 

FK Partizan je prvobitno osnovan kao Fiskulturno društvo Centralnog doma Jugoslovenske armije. Bilo je to vreme kada su se pravila u fudbalu osetno razlikovala od današnjih (čak su se i nazivi nekih pozicija u fudbalu zvali tada drugačije, recimo centarhalf ili polutka, nazivi koji su danas malo zastareli), gde postoji i VAR tehnologija. Na osnivačkom sastanku održanom 4. oktobra 1945. godine, prisustvovali su:

• Svetozar Vukmanović Tempo, najglasniji inicijator da se osnuje SD Partizan
• Ratko Vujović Čoče (prvi predsednik crno-belih)
• Konstantin Koča Popović
• Petar Peko Dapčević
• Otmar Kreačić Kultura
• Mijalko Todorović Plavi
• Božo Švarc
• Artur Takač
• Vujica Gajinović
• Vlado Mađarić
• Bogdan Vujošević
• Pavle Jovićević
• Virgil Stanislav Popesku (zapisničar na osnivanju)

Tada je doneta i odluka da se da ime „Partizan“, u čast partizanskih boraca. Pola veka kasnije Petar Peko Dapčević, nekadašnji ratni komandant i jedan od predsednika JSD Partizan, otkrio je kako je izgledalo osnivanje:

“Većina nas, mladih generala koja je igrala i volela fudbal, okupili smo se i dogovorili da osnujemo fudbalski klub. Oko imena nije bilo natezanja: bili smo partizani, bilo je i najprirodnije da se zove Partizan”, kazao je 1995. godine.

Te trenutke opisao je i Prvoslav Boba Mihajlović, bivši igrač, trener, sekretar i tehnički direktor crno-belih.

“Meni je ostalo u sećanju prvo stvaranje. Bilo nas je više igrača po raznim jedinicama, koje su se vraćale u Beograd, pred konačnim oslobođenjem zemlje. Odmah se organizovalo i državno prvenstvo na kojem su učestvovale republičke reprezentacije i reprezentacija JNA. Hajduk je bio zvanični predstavnik partizanske vojske u ratu i njegovi igrači su došli, da se bore za prestiž Armije s civilima. Ali, mi ostali smo se usprotivili. Zbog toga je odlučeno da se Hajduk sastane s jednom našom selekcijom, pa da se onda od najboljih igrača sastavi zvanična reprezentacija JNA. I započeli smo jednu takvu utakmicu. Odmah posle desetak minuta mi smo poveli sa 4-0 pa su se hajdukovci pobunili, igra je prekinuta… ipak, sastavili smo jednu „kombinovanu“ reprezentaciju”, rekao je svojevremeno.

O samim počecima govorio je i Svetozar Vukmanović Tempo.

“Sjećam se tako jedne utakmice u kojoj je Partizan izgubio od Crvene zvezde. U Partizanu je igrao i Jezerkić, koji je tek bio prešao iz Zvezde. Ljuti na svog bivšeg ljubimca,  Zvezdini navijači su vikali „Ua Partizan!“, što mi je veoma teško palo. Sjećam se da smo nas nekoliko drugova, odmah posle utakmice, otišli na jedan sastanak kod druga Tita, i da smo se tamo malo pokoškali oko Zvezde i Partizana. Titu je, naravno, to bilo smešno, a neko je čak predložio da članovi rukovodstva više ne idu na fudbalske utakmice…”

Vlado Mađarić, takođe jedan od osnivača, opisao je to onako:

“Znam da se u kabinetu druga Tempa, uoči osnivačke skupštine, govorilo kako treba nastaviti tradiciju naših jedinica koje su i u ratu imale fudbalske ekipe koje su igrale pod imenom „Partizana“. Da li sam to sugerisao ja ili neko drugi, stvarno se ne sećam. Znam da je takvih timova bilo i  nekim našim krajevima, možda Slavoniji, Podravini, ali ni tu ne mogu da budem potpuno precizan. Partizan je dobio ime na osnivačkoj skupštini. Jedan vojnik, još s bombama oko pojasa, se digao i rekao: „Svi smo mi partizani, pa neka se onda zove – Partizan!“ Mi, koji smo kasnije došli ovdje, zvanično slavimo samo to kumstvo”.

FK Partizan je poslednjih godina daleko iza najvećeg rivala Crvene zvezde, koja redovno igra novi format Lige šampiona pod trenerskom palicom Vladana Milojevića, koji se vratio u klub nakon Dejana Stankovića i neuspele epizode Baraka Bahara. Čak je i Večiti derbi izgubio malo na značaju jer su crno-beli generalno u lošoj situaciji da im čak i pobeda podovno često uopšte nije značila. To boli “Grobare”, kako se zovu navijači, koji je najveći uspeh napravio 1966. kada je postao vicešampion Evrope (izgubio od FK Real Madrid, koji je i danas jedan od najskupljih timova na svetu).

Dolaskom Predraga Peđe Mijatovića svi se nadaju da će se situacija popraviti, a za to je potrebno da “Parni valjak” ostvari opet neke od najvećih transfera u srpskom fudbalu, kako bi prihodovao.

Inače, sve ljubitelje ženskog fudbala u Srbiji obradovaće najava da se 2025. osniva i ŽFK Partizan. 

Ko je osnovao KK Partizan

KK Partizan osnovan je, kako smo već rekli, istog dana kao i fudbalski. Iako je glavna inicijativa potekla od Svetozara Vukmanovića Tempa, među ključnim osnivačima KK Partizan bili su i:

• Ratko Vujović Čoče
• Otmar Kreačić Kultura
• Peko Dapčević
• Koča Popović

I košarkaški klub Partizan, kao i fudbalski, ponikao je iz redova vojske, ali je vremenom razvio snažnu sopstvenu tradiciju, postajući jedan od najuspešnijih evropskih košarkaških kolektiva. O osnivanju KK Partizana smo već pisali u blog sekciji Balkan Beta, i tamo možete mnogo više saznati. Takođe, za ljubitelje košarke biće zanimljivo da pročitaju ko su čuvani košarkaši iz Čačka jer je među njima i Željko Obradović.

Tuđman i Partizan – Mitovi o osnivanju Partizana

U javnosti su se često pojavljivale glasine o navodnoj ulozi Franje Tuđmana, bivšeg predsednika Hrvatske, u osnivanju FK Partizan i određivanju njegovih klupskih boja. Međutim, zvanična dokumenta iz perioda osnivanja jasno navode ljude koji su osnovali klub, među kojima nema Tuđmanovog imena.

Sportska monografija „Četvrt veka istorije Partizana“ izdata 1970. detaljno opisuje osnivanje kluba, isključujući bilo kakvu ulogu Tuđmana. Ove informacije potvrđuju istoričari i novinari, naglašavajući da je priča o Tuđmanovom učešću zapravo nastala kao deo sportskog rivaliteta i političkih manipulacija. Jedan od njih je i poznati novinar Željko Pantić.

“Obzirom da je ova knjiga izdata 1970. godine, "hrvatsko proleće" i MASPOK tada nisu bili pokrenuti, tako da nije bilo potrebe da se ova knjiga cenzuriše. Ovde je detaljno opisano kako je napravljen Partizan. Koliko je Franjo Tuđman prenaglašen u istoriji crno-belih pokazuje i to da ga uopšte nema među onima kojima su dodeljene zlatne i srebrne plakete ili zahvalnice. Ako je on stvario Partizan i dao mu crno-bele boje, a tada je bio visoki komunistički funkcioner, nije bilo razloga da i on ne dobije tu zahvalnicu i to pokazuje koliko je on bio nebitan. Koliko smo mi skloni da od jednog sportskog rivaliteta napravimo međunacionalnu mržnju među ljudima iz istog naroda. Gde su ti Hrvati, vidim da ih nema”, rekao je svojevremeno Željko Pantić.

Ukratko, činjenice jasno govore da je Partizan osnovan od strane jugoslovenskih partizanskih oficira, bez ikakve uloge Franje Tuđmana ili drugih osoba van navedenog kruga osnivača. 

Ipak, iako Franjo Tuđman nije bio među prvobitnim osnivačima crno-belih, njegova veza sa Sportskim društvom Partizan nesporno je postojala i bila vrlo značajna, ali tek od ranih pedesetih godina. On je 1952. postao predsednik Teniskog kluba Partizan, zatim član Upravnog odbora, sekretar i na kraju predsednik celog Jugoslovenskog sportskog društva Partizan (od 1958. do 1961). Ovo su činjenice.

Mitovi su, dakle, da je:

• Tuđman bio jedan od osnivača
• od početka bio član najvišeg rukovodstva kluba.
• bio idejni tvorac Partizanovih boja

I sam Tuđman je opisao svoju ulogu među crno-belima.

“Za predsjednika osobno me postavio savezni sekretar za narodnu obranu, Ivan Gošnjak! “Partizan” je tada bio poprište teških sukoba i međusobne utrke za prevlast između snaga koje su, s jedne strane, pripadale Armiji, odnosno Kontraobavještajnoj službi, a s druge udbaškim, odnosno policijskim strukturama. Stanje je postalo neizdrživo. I, jednoga dana Gošnjak mi reče: “Hajde, idi tamo i sredi situaciju!” Sportsko društvo “Partizan” tada je objedinjavalo dvadesetak klubova, među kojima je daleko najpopularniji bio nogometni. Moj je glavni zadatak bio da, sa što više hrvatskih kadrova, vodim jednu - da tako kažem - titoističku politiku. Osobno nisam pripadao ni Udbi ni KOS-u. Jedan od mojih najbližih suradnika bio je general-pukovnik Martin Dasović, Hrvat po nacionalnosti, inače načelnik Gošnjakova kabineta”, kazao je svojevremeno.

Kontekst u kojem je uloga Tuđmana prenaglašena potekao je od “Delija”, navijača FK Crvena zvezda, koji su smislili pesmu:

Svaki grobar pravi Tuđmana Franju slavi,

da nije bilo njega bili bi crveno-plavi.

Ajmo crno-beli umro je Tuđman Franja,

ćutaćemo jedan minut predsedniku Partizana.

Naravno, u pitanju je navijačka provokacija.

Poznavanje tačnih istorijskih činjenica o osnivanju Partizana važno je zbog očuvanja tradicije i identiteta “Parnog valjka”, kao i zbog razumevanja njegovog značaja u širem sportskom i društvenom kontekstu. Partizan je bio i ostao simbol otpora fašizmu, ali i institucija koja je prevazišla sve ideološke granice i postala sinonim za uspeh na Balkanu.

Ukoliko biste se dodatno zabavili i naučili kako se pametno kladiti, kako se igra tiket za fudbal, uopšte kako se kladiti uživo ili kako se računa sistemski tiket, kao i sve kladioničarske termine, sigurno biste uz malo sreće ostvarili lepe dobitke. Ako nemate vremena da se dovoljno u sve udubljujete, tu je i realni besplatni tiket dana koji sastavljamo za sve koji se još upoznaju sa klađenjem za početnike, i koji ne znaju šta da rade u slučaju, recimo, odložene utakmice na tiketu, već samo najosnovnije stvari, tipa provera tiketa.