Olimpijski krugovi značenje - šta simbolizuju olimpijski krugovi?

Olimpijski krugovi su zvaničan simbol Olimpijskih igara i nalaze se na zastavi Međunarodnog olimpijskog komiteta, a predstavljaju 5 kontinenata, odnosno regiona sveta.

U nastavku teksta ćemo se detaljnije pozabaviti istorijatom, simoblikom i drugim segmentima zvaničnog loga međunarodnog olimpijskog pokreta. Ujedno ćete uz Balkan Bet online kladionice saznati i koji su to drugi simboli i elementi važni za najprestižnije sportsko takmičenje koje se održava svake 4 godine.

Kod nas imate priliku i da testirate svoju sreću i poznavanje sporta uz najbolje kvote za sportsko klađenje.

Šta označavaju olimpijski krugovi pored kontinenata?

Olimpijski krugovi su zvaničan logo Međunarodnog komiteta i predstavljaju 5 kontinenata, ali i mnogo više od toga.

Oni su simbol univerzalnosti i jedinstva svih zemalja i sportista sveta. Kada se pogledaju olimpijski krugovi značenje jasno ukazuje na jedinstvo prikazano kroz 5 spojenih i isprepletanih krugova.

Krugovi ne samo da simbolizuju geografske regije, već nose i dublju poruku o olimpijskim vrednostima, kao što su obrazovanje, sport i zajedništvo. Ovaj olimpijski znak kao bezvremenski logo ostao je trajni simbol olimpijskog duha, inspirativan i inkluzivan, koji povezuje ljude širom sveta u težnji za postizanjem najboljih rezultata.

Oni predstavljaju kontinuiranu saradnju i partnerstvo među narodima, bez obzira na kulturne, političke ili jezične razlike. Ova simbolika naglašava važnost zajedničkog delovanja prema postizanju mira, fer pleja i sportskog duha.

Takođe, odražavaju ideju trajnosti, budući da se ne prekidaju, što sugeriše da olimpijski ideal nema vremenskih ni prostornih granica, već teži stalnom napretku kroz sport i zajedničke vrijednosti. Kroz ove simbole, olimpijski krugovi postaju univerzalni znak mira, prijateljstva i međusobnog poštovanja.

Nadamo se da je sada kada su u pitanju Olimpijski krugovi značenje istih mnogo jasnije, ali pogledajte i koje su boje krugova, kao i kraći istorijat njihovog nastanka.

Olimpijski krugovi boje kontinenti

Svaki od krugova obojen je određenom bojom kao simbolom kontinenta koji predstavlja. 

Boje olimpijskih krugova:

• plavi krug je Evropa;

• crni krug je Afrika;

• crveni krug je Amerika;

• žuti krug je Azija;

• zeleni krug je Australija.

Ovih 5 krugova nalazi se na beloj pozadini i zajedno sa njom su zvanična olimpijska zastava, dok ovaj simbol predstavlja sve nacije sveta. Zanimljivo je da svaka država učesnica Igara na svojoj zastavi mora imati jednu od boja službene zastave.

Kada su nastali olimpijski krugovi?

Olimpijske krugove je 1913. godine dizajnirao Šarl Pjer de Fredi, baron de Kuberten, osnivač modernih Igara i jedan od utemeljivača Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK). 

Po prvi put su olimpijski krugovi predstavljeni u Parizu 1914. godine. Ideja je bila da olimpijska zastava sa njima bude zvanično podignuta na igrama u Berlinu 1916. godine, koje zbog rata nisu održane.

Prvi put su podignuti na Olimpijskim igrama 1920. godine u Antverpenu, kao simbol nade i snage nakon razarajućeg Prvog svetskog rata. 

Tek 1931. godine Pjer de Kuberten objašnjava značenje pet olimpijskih krugova. Kako je rekao, logo Igara sa krugovima nastaje nakon 5. održanih Igara i na 20. godišnjicu osnivanja moderne Olimpijade. Krugovi označavaju kontinuitet i celovitost. 

Više o celokupnoj istoriji Olimpijskih igara saznajte klikom na još jedan od naših blogova.

Zanimljivosti i kontroverze u vezi sa olimpijskim krugovima

Kroz istoriju, olimpijski krugovi su se povremeno prilagođavali, ali su zadržali svoju osnovnu formu. Na primer, u 1986. godini uveden je standard gde su prstenovi međusobno odvojeni, ali je 2010. godine Međunarodni olimpijski komitet (MOK) odlučio da se vrati na originalni dizajn, gde su prstenovi potpuno isprepleteni.

Osim što predstavljaju jedinstvo i povezanost, olimpijski krugovi su postali i inspiracija za različite umetničke interpretacije širom sveta. Brojni umetnici, kao što su Endi Vorhol i Viktor Vasareli, koristili su ovaj simbol u svojim delima, ukazujući na univerzalnu moć sporta i globalno jedinstvo.

Tokom godina, dizajn olimpijskih krugova je prilagođavan kulturi i tradiciji zemalja domaćina. Na primer, logo za Tokio 1964. inkorporirao je simbol izlazećeg sunca, dok je logo za Meksiko Siti 1968. reflektovao dinamičnost i kulturu Latinske Amerike. Svaka Olimpijada donosi novi pogled na ovaj bezvremenski simbol, prilagođavajući ga savremenim vrednostima i kulturnim specifičnostima zemlje domaćina.

Međutim, pet olimpijskih krugova nisu imuni na kontroverze. Pitanja poput inkluzivnosti polova, ljudskih prava u zemljama domaćinima, političkih bojkota i učešća transrodnih sportista često postavljaju izazove pred ideale koje olimpijski krugovi predstavljaju. Sličan problem javio se i tokom održavanja poslednji Olimpijskih igara 2024. u Parizu.

Koji su to ostali olimpijski simboli?

Pored krugova kao najpoznatijeg simbola Igara, ništa manje važni nisu olimpijski plamen, olimpijska baklja, olimpijski moto, olimpijska maskota i olimpijska himna, pa ćemo u nastavku svakom od njih posvetiti nekoliko redova.

Olimpijska baklja i olimpijski plamen

Olimpijski plamen, jedan od najpoznatijih simbola Olimpijade predstavlja vezu između antičkih i modernih Igara, kao i univerzalne vrednosti mira i prijateljstva. Plamen se pali nekoliko meseci pre početka Igara na mestu gde su se održavale drevne Olimpijske igre, u Olimpiji, u Grčkoj. Odatle se plamen prenosi do grada domaćina Igara, uglavnom trčeći, ali i drugim prevoznim sredstvima.

Ovaj ritual, poznat kao štafeta sa bakljom, nema prethodnika u antičkoj tradiciji, iako je vatra u hramu Here u Olimpiji bila stalno održavana. Prvi put je olimpijski plamen uveden na Igrama 1928. godine u Amsterdamu, dok je ideja o štafeti sa bakljom potekla od Karla Dijema, organizatora 1936. godine u Berlinu, gde je štafeta prvi put i održana.

Od tada je štafeta sa olimpijskim plamenom postala jedan od najvažnijih rituala, a simbolizuje međunarodni karakter modernih igara i povezuje narode širom sveta. Štafeta se proširila na sve kontinente, kao što je bio slučaj sa štafetom 2004. godine, koja je prošla kroz sve kontinente na putu od Olimpije do Atine.

Završetak štafete se odvija na otvaranju Igara, kada poslednji trkač ulazi na stadion i pali kazan u kome se nalazi olimpijski plamen, čime se zvanično otvaraju igre. Ovaj čin simbolizuje ne samo početak sportskih takmičenja, već i globalnu poruku mira i jedinstva, koju plamen nosi sa sobom tokom svog puta.

Olimpijski moto

Olimpijski moto, poznat kao "Citius, Altius, Fortius" što u prevodu znači "Brže, Više, Jače", odigrao je ključnu ulogu u inspirisanju generacija sportista i predstavljanju osnovnih vrednosti Olimpijade. Ovaj moto, koji je prvi put izgovoren 1881. godine od strane dominikanskog sveštenika Anrija Didona na školskom sportskom događaju, prihvatio je Pjer de Kuberten, osnivač modernih Olimpijskih igara, i uveo ga kao zvanični moto Olimpijskog pokreta 1894. godine.

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je 1921. odlučio da proširi ovaj moto dodatkom jedne ključne reči — "zajedno" (engleski: "together", latinski: "communiter"). Novi moto sada glasi "Citius, Altius, Fortius – Communiter" ili "Brže, Više, Jače – Zajedno", čime se naglašava jedinstvo i solidarnost kroz sport, posebno u svetlu izazova poput pandemije COVID-19.

Ova promena je odrazila globalnu potrebu za zajedništvom u teškim vremenima. Zbog pandemije, Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine nisu održane tada već 2021., a postale su simbol nade i otpornosti čovečanstva.

Ovaj obnovljeni moto je podsetnik da sport nije samo takmičenje već i sredstvo za povezivanje ljudi i naroda, jačanje međusobnog poštovanja i promovisanje globalnog mira.

Olimpijski moto sada nosi dublju poruku, koja odražava savremene izazove i naglašava važnost zajedničkog napora u postizanju ciljeva, ne samo u sportu već i u životu uopšte.

Olimpijska himna

Olimpijska himna je jedno od najstarijih obeležja modernih Olimpijskih igara, komponovana 1896. godine od strane grčkog kompozitora Spirosa Samarasa, dok je tekst napisao pesnik Kostis Palamas. 

Himna je stvorena za prve moderne Olimpijske igre u Atini, koje su se održale dve godine nakon osnivanja Međunarodnog komiteta (MOK) od strane Pjera de Kubertena.

Samaras je već bio renomirani kompozitor u Evropi kada je preuzeo zadatak stvaranja ove himne. Njegova opera "Flora Mirabilis" bila je već uveliko poznata širom Evrope, čime je stekao reputaciju ravnu italijanskim majstorima poput Pučinija. Olimpijska himna je izvedena prvi put na ceremoniji otvaranja Igara 6. aprila 1896. godine, kada je i osvojila srca publike.

Iako je himna bila deo prve ceremonije otvaranja, tokom narednih decenija nije redovno korišćena na Olimpijskim igrama. Umesto toga, korišćene su različite kompozicije ili čak nacionalne himne domaćina. Međutim, na 55. sednici MOK-a u Tokiju 1958. godine, odlučeno je da se Samarasova kompozicija vrati kao stalni deo protokola. Ovaj potez je bio motivisan željom da se zadrži originalna pesma, koja je mnoge članove MOK-a oduševila svojom lepotom.

Od tada, olimpijska himna se izvodi na svakoj ceremoniji otvaranja i zatvaranja igara. Tokom godina je teks često prevođen na jezike domaćina, ali originalna grčka verzija ostaje najprepoznatljivija. Na primer, na poslednjim igrama u Tokiju 2020. godine, himna je izvedena na ceremoniji zatvaranja u klasičnom stilu, kroz snažan glas japanske sopranistkinje Tomotake Okamoto.

Olimpijska himna ne samo da obeležava početak i kraj takmičenja, već takođe simbolizuje most između drevnih i modernih igara.

Olimpijska maskota

Olimpijske maskote su postale sastavni deo igara od 1968. godine, kada su organizatori Zimskih olimpijskih igara u Grenoblu u Francuskoj predstavili crtani lik skijaša nazvanog Šus. 

Prva zvanična maskota pojavila se u Minhenu 1972. godine, kada je uveden takson Valdi.

Od tada, svaka Olimpijada ima svoju jedinstvenu maskotu, koja obično predstavlja karakterističnu životinju ili lik vezan za zemlju domaćina. Na primer, Moskva je izabrala medveda, Norveška je predstavila likove iz svoje mitologije, dok je Sidnej koristio tri životinje autohtone za Australiju. 

To bi bilo sve kada su u pitanju olimpijski simboli i olimpijski krugovi kao glavni među njima. Nadamo se da vam je tekst bio zabavan i inspirativan, te da ćete nastaviti sa praćenjem naše blog sekcije.

Ne zaboravite i da se kod nas uvek možete kladiti na najbolje kvote. Bilo da preferirate klađenje uživo ili pre mečeva, očekujte najbolju ponudu.

Registrujte nalog na Balkan Betu i kvalitetno se zabavite, dok uz malo sreće možete osvojiti i lepe sume novca!