NBA vs FIBA - razlike u pravilima između NBA lige i FIBA takmičenja

Razlike između NBA i evropske košarke su brojne. NBA i FIBA pravila razlikuju dimenzije terena, trajanje meča, razdaljinu linije za 3 poena, broj ličnih grešaka, zonsku odbranu. 

Razlikuje se i pravilo 3 sekunde u reketu, igra kada je lopta na obruču, tajm-auti, sat za šut i pravila o koracima.

Pre nego što detaljno analiziramo sve razlike između FIBA i NBA pravila, pogledajte sjajne online kvote za košarku i klađenje na poene igrača na Balkan Bet kladionici.

Tabela prikazuje razlike između pravila NBA lige i FIBA pravila

# 1. Dimenzije terena

Dimenzije košarkaškog terena igraju ključnu ulogu u definisanju prostora za kretanje i strategije timova. Dok su osnovna pravila slična, razlike u dimenzijama terena između NBA i FIBA standarda utiču na način na koji se igra razvija.

Dimenzije prema propisima Međunarodne košarkaške federacije

Prema pravilima FIBA (Međunarodne košarkaške federacije), košarkaški teren ima dimenzije 28 metara dužine i 15 metara širine. 

Ove mere se primenjuju na svim međunarodnim takmičenjima, kao što su Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo i EuroBasket. Generalno glManji teren stvara više kontakta između igrača i ubrzava dinamiku, čineći svaki potez ključnim.

Dimenzije terena u NBA

U NBA, teren je nešto veći, sa dužinom od 28,65 metara (94 stope) i širinom od 15,24 metara (50 stopa). Ove dimenzije omogućavaju više prostora za igrače, što često rezultira bržim napadima i širim pozicioniranjem timova. Veći teren favorizuje individualne poteze i omogućava više prostora za šut iz daljine, što je karakteristično za NBA stil igranja.

Veće dimenzije u NBA, u kombinaciji s dužim linijama za trojke i većom ulogom fizikalnosti, doprinose drugačijem tempu i taktici u poređenju s evropskim utakmicama. To je u jednom intervjuu potvrdio i čuveni Željko Obradović, trener KK Partizan.

“Lakše je poentirati u NBA zbog dimenzija terena i pravila o tri sekunde u odbrani (o kojem ćemo pisati u nastavku). O tome govore i trojica najboljih košarkaša na svetu koji su Evropljani – Nikola Jokić, Luka Dončić (inače navijač KK Crvena Zvezda) i Janis Adetokumbo“, izjavio je Obradović.

Ne treba zaboraviti ni Francuza Viktora Vembanjama, za koga se predviđa blistava NBA karijera, i koji je bio prvi pik na NBA draftu 2023. godine. Ukoliko ste ljubitelj američke košarke, pogledajte sjajne NBA kvote.

#2. Trajanje NBA utakmice i FIBA meča

Trajanje utakmica značajno se razlikuje između NBA i FIBA pravila, što utiče na strategiju i tempo. NBA utakmice traju 48 minuta, podeljenih na četiri četvrtine od po 12 minuta, dok utakmice u Evropi traju 40 minuta sa četvrtinama od po 10 minuta. 

Pauza između poluvremena u oba sistema traje 15 minuta, ali NBA omogućava sedam tajm-auta po utakmici, dok pravila Međunarodne košarkaške federacije ograničavaju taj broj na dva u prvom i tri u drugom poluvremenu. 

Produžeci u košarci, u oba formata, traju po 5 minuta, ali kraće trajanje evropske utakmica zahteva bržu igru i donošenje odluka, dok NBA omogućava više prostora za prilagođavanje taktike tokom meča.

Ako vas detaljnije zanima ovo pravilo, možete saznati više u našem blogu posvećenom temi koliko traje košarkaška utakmica.

#3. Trojka u NBA ligi i FIBA takmičenjima

Trojka u NBA ligi i FIBA takmičenjima značajno utiče na stil i strategiju timova. U NBA ligi, linija za trojku se nalazi na udaljenosti od 7,24 metra (23,75 stope), dok FIBA pravila kažu da je linija bliža – 6,75 metara (22,15 stope). 

U uglovima terena linija u NBA je na 6,7 metara (21,98 stope), dok u Međunarodnoj košarkaškoj federaciji ostaje konstantna na svih 6,75 metara. Daljina se meri od table.

NBA igrači, naviknuti na dalju liniju, često koriste prednost svoje snage i tehnike za šut sa veće udaljenosti. Zato su u reprezentativnim utakmicama između SAD i evropskih selekcija američki šuteri, navežbani do perfekcije, naviknuti da pogađaju sa većih razdaljina i da igraju više utakmica tokom sezone, koje traju 8 minuta duže, jednostavno efikasniji.

Inače, zanimljivo je pomenuti i dve stvari: pravougaonik na košarkaškoj tabli i kolika je visina koša u košarci. 

Pravougaonik na košarkapkoj tabli ima dimenzije 45 cm visine i 59 cm širine, nalazi se u nivou koša, 1,05 metara od donje ivice table, koja je ukupno široka 1,20 metara. On usmerava igrače da prilikom šuta budu precizniji, jer lopta koja pogodi njegovu unutrašnju površinu često završi u obruču, premda, na primer, najbolji strelci NBA gađaju uvek direktno obruč, pogotovu sa veće udaljenosti.

A ako se pitate kolika je visina koša u košarci, odgovor je 305 cm (3,05 m). Ista kao visina koša u NBA. A zašto baš toliko? Odgovor moramo potražiti u prošlosti. 

Ukratko, košarku je osmislio Dr. Džejms Nejsmit, kanadski profesor iz Springfilda, 1892. dok je radio na Univerzitetu YMCA. Cilj mu je bio da tokom zimskih meseci pruži svojim studentima, koji su se bavili ragbijem, aktivnost koja će im omogućiti fizičku spremnost u zatvorenom prostoru. 

Iskoristio je dve korpe za voće i postavio ih na suprotne strane školske sale. Kako su se na krajevima sale nalazili balkoni, korpe je pričvrstio na njih. Zanimljivo je da je visina balkona iznosila tačno 3,05 metara, što je postalo standardna visina koša u modernoj košarci.

Istorija šuta za 3 poena

Šut za tri poena ima fascinantnu istoriju, koja je oblikovala modernu košarku. Prvi put je uveden u American Basketball League 1961, kao deo pokušaja da se igra učini uzbudljivijom za publiku. 

Iza ove inovacije stajao je Abraham “Ejb” Saperstajn, osnivač Harlem Globetrottersa, koji je smatrao da trojka može da donese dinamiku sličnu "home run" udarcu u bejzbolu.

NBA je šut za tri poena zvanično uvela u sezoni 1979/80, što se poklopilo sa dolaskom legendarnih igrača, kao što su Leri Bird i Medžik Džonson. Prvu trojku u NBA ligi postigao je Kris Ford, igrač Boston Seltiksa. 

U Evropi, trojka je uvedena 1984, a linija je prvobitno bila na udaljenosti od 6,25 metara. Tek 2008. je liniju pomerena na 6,75 metara, približavajući se američkim standardima.

NBA takmičenje u brzom šutiranju trojki

Takmičenje u brzom šutiranju trojki postalo je deo NBA All-Star vikenda 1986. i odmah je privuklo pažnju publike. Cilj je postići što više trojki sa pet različitih pozicija na terenu u roku od 70 sekundi. Šuteri imaju ukupno 27 lopti, uključujući specijalne „money ball“ lopte vredne dodatne poene, i odnedavno „sponsor ball“ lopte koje donose čak 3 poena.

Takmičenje je kroz godine doživelo značajne izmene, uključujući povećanje broja učesnika, promenu pravila o broju poena i mogućnost izbora pozicije za dodatne „money ball“ šuteve. 

Leri Bird je prvi pobednik ovog prestižnog nadmetanja, a mnogi veliki šuteri poput Predraga Stojakovića, Stefa Karija i Klej Tompsona oduzimali su dah gledaocima svojim preciznim i brzim rukama. To znaju svi ljubitelji košarke “preko bare”. 

Ako ste i vi među njima, sigurno će vam biti zanimljivo da pogledate koji su najnoviji NBA transferi i trejdovi. A ako ste više raspoloženi za istorijske trenutke, svi NBA šampioni po godinama ili Srbi u NBA ligi će vam sigurni biti interesantne teme.

#4. Pravila za lične i tehničke greške

U košarci, pravila za lične i tehničke greške značajno utiču na dinamiku, strategije timova i ponašanje igrača. Razlike između NBA i pravila Međunarodne košarkaške federacije posebno su vidljive u broju dozvoljenih grešaka, načinu dosuđivanja i posledicama koje greške nose.

Lične greške i bonus

U NBA igrači imaju pravo na 6 ličnih grešaka pre nego što budu isključeni. Međunarodna košarkaška federacija propisuje maksumum 5 ličnih grešaka, a tu se računaju i tehničke greške. 

Lična greška se dosuđuje kada igrač svojim telesnim kontaktom ometa protivnika na način koji je suprotan propisima. 

U zavisnosti od težine prekršaja i situacije, igrač može dobiti upozorenje, slobodna bacanja ili čak biti isključen. Ako ekipa premaši određeni broj timskih grešaka (4 u FIBA pravilima i 5 u NBA), odnosno bonus, protivničkom timu se dodeljuju slobodna bacanja za svaku narednu grešku jer više nije u bonusu.

Tehnička greška u košarci po NBA i FIBA pravilima

Tehnička greška u košarci dobija se za nesportsko ponašanje, odnosno prigovore sudijama, agresivno ponašanje prema igračima ili sudijama, izlazak trenera van svog prostora i pritisak na sudiju, kao i ostale nesportske gestove.

• Amerika – tehnička greška se kažnjava jednim slobodnim bacanjem, a igra se nastavlja sa mesta gde je prekinuta.
• Evropa – tehnička greška se sankcioniše jednim slobodnim bacanjem i posedom lopte na centru terena.

Nesportski faulovi i bonus

Nesportski faul u Evropi se sudi kada igrač namerno pravi prekršaj koji nije u skladu sa fer igrom, dok se u NBA sličan prekršaj naziva flagrantnom greškom. Flagrantne greške u NBA imaju dve kategorije:

• Flagrant 1 – protivnički tim dobija dva slobodna bacanja, a igra se nastavlja sa posedom lopte.
• Flagrant 2 – pored dva slobodna bacanja i poseda lopte, igrač koji je napravio grešku biva isključen.

#5. Zonska odbrana i pravilo 3 sekunde u reketu

Zonska odbrana je dozvoljena u oba sistema, ali pravila o ograničenju vremena provedenog u reketu značajno se razlikuju. U NBA, defanzivni igrači ne smeju provesti više od 3 sekunde u reketu ako aktivno ne čuvaju protivničkog igrača. FIBA pravila ne ograničavaju defanzivce u reketu, što znači da mogu konstantno blokirati prostor ispod koša.

Ova razlika omogućava timovima van amerike da koriste zonsku odbranu na mnogo višem nivou, dok NBA pravila favorizuju otvoreniji stil sa više prostora za prodore, ai daje prednost individualnim duelima i kreativnosti igrača u situacijama "jedan na jedan".

Nekom je to lepo za oko, ali ima i onih koji ovakav stil kritikuju. Jedan od njih je i Svetislav Pešić (osvajač srebra sa Srbijom na Svetskom prvenstvu u košarci 2023.), kao i neki najtrofejniji treneri Evrolige.

“U košarci, ako želite da promenite ritam, da igrate u tranziciji ili poziciono, to se čini u odbrani, ne u napadu. Onda se preuzima inicijativa u kontri, kontroliše se igra na način na koji želite. Tako je u Evropi, a nije tako u NBA, koja nije košarka“, rekao je Pešić.

Ako i vi volite više evropsku košarku, predlažemo da proučite pravila za Evroliga Fantasy igru, kao i najbolje kvote za Evroligu. Tu je i vrhunska ponuda za učinak košarkaša, kao i favoriti za osvajanje Evrolige ili Evroliga specijal. A ako biste više čitali biografije, biografija Duška Ivanovića je naš izbor ovoga puta.

Uvođenje zonske odbrane u NBA i njen uticaj

Pre uvođenja zonske odbrane 2001. NBA je insistirala na igri "čovek na čoveka", što je omogućavalo igračima poput Shaquillea O'Neala i Allena Iversona da dominiraju na terenu zahvaljujući svom individualnom talentu. 

Međutim, odluka da se dozvoli zonska odbrana promenila je način na koji se igra NBA košarka danas.

Mnogi stručnjaci su tvrdili da će zonska odbrana usporiti igru i smanjiti broj postignutih poena, jer je za razbijanje zone često potrebna veština šutiranja sa distance. Šuteri poput Dirka Nowitzkog, Reggieja Millera i Predraga Stojakovića brzo su se prilagodili, koristeći svoje veštine da kažnjavaju protivničke odbrane.

S druge strane, pravilo 3 sekunde u reketu u NBA značilo je da zonska odbrana ne može potpuno dominirati igrom, čime su individualne zvezde i dalje imale priliku da ispolje svoj talenat.

#5. Lopta na obruču i pravilo cilindra

Pravila o interferenciji na košu takođe se značajno razlikuju. U NBA, lopta koja je u zamišljenom cilindru iznad obruča ne sme se dirati, bilo da je u pitanju odbrambeni ili ofanzivni igrač. 

FIBA pravilo nalaže da lopta postaje "živa" čim dodirne obruč, što znači da igrači mogu da je sklone ili uguraju u koš.

Ova pravila dodaju element fizikalnosti i dinamike ispod koša, dok američka pravila štite precizne šuteve i otvaraju prostor za strateške napade.

#6. Tajm aut u košarci po NBA i FIBA propisima

U NBA, timovi trenutno imaju pravo na ukupno 7 tajm-auta tokom utakmice, uz dodatna dva tajm-auta u produžetku. Svaki tajm-aut traje 75 sekundi, ali tokom televizijskih prenosa može trajati i duže, u zavisnosti od programa. 

Ove promene uvedene su kako bi se smanjili prekidi i ubrzao tok igranja, jer je prethodno bilo dozvoljeno čak 18 tajm-autova po utakmici, sa različitim trajanjem od 20 do 90 sekundi.

FIBA pravila, takođe, predviđaju manji broj tajm-auta – dva u prvom i tri u drugom poluvremenu, što ukupno iznosi pet tajm-auta po utakmici. Svaki od njih traje 60 sekundi, a manji broj i kraće trajanje tajm-auta značajno ubrzavaju tempo meča. 

Ova razlika između NBA i evropske košarke posebno utiče na strategiju trenera, koji u evropskim utakmicama moraju donositi odluke znatno brže.

Promene u NBA formatu tajm-auta uvedene 2017. dodatno su optimizovale pravila. Smanjen je broj tajm-auta u poslednja tri minuta utakmice sa tri na dva prekida, dok su uvedena dva obavezna tajm-auta po četvrtini, koja se aktiviraju kod prvog prekida kada ostane sedam i tri minuta do kraja. 

Ovo pravilo ima za cilj da očuva tempo i minimizira zastoje, posebno u ključnim trenucima utakmice.

Novi sistem tajm-auta omogućava ekipama fleksibilnost u upravljanju pauzama tokom utakmice, dok istovremeno poboljšava iskustvo za gledaoce. Manji broj prekida smanjuje trajanje utakmica i omogućava da se završnice odvijaju sa većom dinamikom i manje zastoja, što podjednako koristi i igračima i publici.

#7. Vreme za napad i vreme nakon ofanzivnog skoka

U košarci sat za šut predstavlja osnovni element za upravljanje tempom. Oba sistema, američki i evropski, postavljaju vremensko ograničenje od 24 sekunde za svaki napad, ali postoji značajna razlika u resetovanju vremena nakon ofanzivnog skoka.

NBA pravila omogućavaju timu da zadrži svih 24 sekunde nakon što osvoji loptu na ofanzivnom skoku, pružajući više prostora za taktiziranje i organizovanje napada. 

S druge strane, FIBA pravila resetuju sat za šut na 14 sekundi. Ovo znatno ubrzava tempo igre i povećava ukupan broj napada tokom utakmice, dok tim mora brže da se organizuje kako bi stvorio što bolju poziciju za šut. 

Ova razlika čini evropske utakmice dinamičnijim, dok NBA pravila favorizuju detaljnije planiranje i prilagođavanje strategije.

#8. Greška u koracima – „Gather step“ i „Zero step“

Koraci u košarci razlikuju se između NBA i Evrope. NBA pravila dozvoljavaju dodatni korak poznat kao „Gather step“, koji igraču omogućava više fleksibilnosti pri skupljanju lopte. To olakšava prodor ka košu. 

Međunarodna košarkaška federacija koristi koncept „Zero step“, koji strogo definiše dozvoljena kretanja i zahteva da igrač, nakon sticanja kontrole lopte, napravi samo dva koraka pre šuta, dodavanja ili driblinga.

Pravilo pivot-noge i dvokorak

U NBA pivot-noga može se podići pre nego što igrač započne dribling, dok evropska pravila nalažu da pivot-noga mora ostati u kontaktu s podom dok lopta ne napusti ruku. 

Dvokorak je zajednički za oba sistema i omogućava igraču da napravi dva koraka nakon završetka driblinga ili hvatanja lopte. 

Međutim, trokorak FIBA vidi kao grešku u koracima, dok je u NBA često tolerisan, posebno kod izvođenja poteza poput „Euro step“. Euro step podrazumeva dva spora koraka u različitim pravcima kako bi se igrač oslobodio čuvara. Često ga, na primer, koristi Luka Dončić.

Koraci u košarci - euro step tumačenja

Upravo je euro step često tema diskusija da li su to koraci ili ne. Po evropskim pravilima ovaj potez mora biti precizno izveden, bez dodatnog pomeranja pivot-noge. U suprotnom, sudija svira grešku u koracima.

Razlike u pravilima između američke i evropske košarke značajno utiču na stil igranja, premda se evropska pravila donekle približavaju američkim u poslednje vreme, što je jedan od faktora zbog kojeg evrospki košarkaši brže napreduju od američkih.

To tvrdi i legendarni Lebron Džejms, jedan od najboljih NBA igrača svih vremena koji, zanimljivo je pomenuti, pokriva centarske pozicije u košarci, a po potrebi i druge, što smo dobro videli na Olimpijskim igrama 2024.

Ipak, NBA pravila favorizuju individualnu kreativnost i ofanzivnu fleksibilnost, dok FIBA pravila promovišu više timsku igru, strategiju i defanzivnu odgovornost. U tom smislu, evropska pravila su više odgovarala nekim od najboljih srpskih košarkaša svih vremena, iako su se mnogi od njih odlično adaptirali na američki stil igre pod obručima. Setimo se samo 2002. i Divca, Stojakovića, Radmanovića, Drobnjaka, Jarića…

Prelazak NBA igrača na evropske propise tokom internacionalnih turnira zahteva brzo prilagođavanje. Čest je slučaj da Amerikanci koji nisu igrali evropsku košarku u početku češće prave korake kada dođu na Stari kontinent. 

Uprkos razlikama, oba sistema doprinose raznovrsnosti košarke i bogatstvu koje ovaj sport poseduje. S obzirom da smo zaokružili temu, predlažemo da pratite Balkan Bet blog sekciju kako bi ste uživali i u mnogim drugim tekstovima koje redovno objavljujemo za vas.