NBA plej of pravila - kako funkcioniše NBA plej of?

Ako si se ikada pitao šta znači "NBA plej of", kako se ekipe kvalifikuju i zašto se u poslednje vreme pominje i "plej-in turnir", onda si na pravom mestu. U ovom vodiču objasnićemo kako funkcioniše NBA plej-of, šta je zapravo plej-in, i kako se određuju timovi koji se bore za titulu šampiona NBA lige.

Ukratko, NBA plej of pravila propisuju izgled godišnjeg eliminacionog turnira kojim se određuje šampion NBA lige. Ova završna faza takmičenja počinje po završetku regularne sezone i plej-in turnira, koji prethodi glavnom doigravanju. Sam plej-of sastoji se od četiri runde, a sve serije se igraju do četiri pobede. 

Direktan plasman u plej-of ostvaruje po šest najbolje rangiranih timova iz svake konferencije na osnovu učinka u regularnoj sezoni, dok se timovi koji zauzmu pozicije od 7. do 10. bore za preostala dva mesta kroz plej-in turnir. 

Ako napravimo NBA vs FIBA poređenje, videćemo da i Evroliga ima plej-of i plej-in, koji je svake godine primaran cilj KK Partizan (pogotovu otkad crno-bele vodi Željko Obradović) i KK Crvena zvezda. 

Pre nego što razlučimo pravila NBA lige koja se tiču plej-ofa, sastavite besplatan tiket dana sa odličnim NBA kvotama ili generalno klađenjem na košarku. Ovaj besplatni tip dana za vas  sprema ekspertski tim Balkan Bet kladionice.

NBA playoff pravila i šta je plej-in?

NBA plej of (ili NBA playoff, kako se kaže na engleskom) je završna faza i najvažniji deo NBA godine u kojoj se odlučuje koji tim će postati prvak lige odnosno ko će osvojiti šampionski prsten. 

To je faza doigravanja nakon što se završi regularna sezona, u kojoj svi timovi igraju određeni broj utakmica i sakupljaju pobede i poraze. Traje četiri runde, a svaka se igra po formatu "na četiri dobijene utakmice" (tzv. best-of-seven sistem). Uzgred, trajanje košarkaške utakmice u NBA ligi je 8 minuta duže (dva po četvrtini) u odnosu na sve ostale delove sveta.

Prema pravilima plej ofa u ovaj deo završnice ulazi ukupno 16 ekipa – po 8 najboljih iz Istočne i 8 iz Zapadne konferencije. Navijačima je ovo omiljeni deo sezone jer konstantno gledaju vrhunske NBA igrače kako da delu izvode košarkašku magiju.

Počevši od sezone 2021/22, NBA liga je razdvojila ono što zovemo postsezona (celo takmičenje nakon regularne sezone) i play-off (zvanično doigravanje). Danas se samo šest najboljih timova u svakoj konferenciji automatski plasira u play-off. 

Preostala dva mesta popunjavaju se preko plej-in turnira, koji prethodi play-off-u. Zato da bismo nastavili da objašnjavamo kako funkcionišu NBA plej of pravila, moramo se pozabaviti prvo plej-in delom.

Plej-in – kvalifikacije za plej-of sezonu

Od 2021. godine, uveden je NBA plej-in turnir – mini takmičenje koje se igra pre početka plej-ofa, a u njemu učestvuju ekipe koje su sezonu završile na 7. do 10. mestu u konferenciji. Najjednostavnije rečeno, plej-in mečevi su kvalifikacije za plej-of.

Cilj plej-ina je da se od te 4 ekipe dobiju još dve koje će popuniti poslednja mesta u plej-ofu – sedmu i osmu poziciju.

Plej-in se igra po sledećem principu:

• Meč 1: Tim sa 7. mesta igra protiv tima sa 8. mesta. Pobednik ide direktno u play-off kao 7. nosilac.
  
  
• Meč 2: Tim sa 9. mesta igra protiv tima sa 10. mesta. Pobednik ide dalje, gubitnik ispada.
  
  
• Meč 3: Gubitnik meča 1 igra protiv pobednika meča 2. Ko pobedi – ide u play-off kao 8. nosilac.

Znači: timovi 7. i 8. imaju "drugu šansu", dok timovi 9. i 10. moraju pobediti dva puta zaredom.

Da li je moguće da tim iz plej-in turnira stigne daleko?

Apsolutno! Miami Heat 2023. godine su ušli u plej-of kao 8. nosilac nakon plej-ina, i stigli sve do NBA finala! To pokazuje da i timovi koji su jedva "upali" mogu da iznenade sve.

NBA play-off nije samo "nagrada" za dobru sezonu – to je potpuno novo takmičenje u kojem se sve briše i kreće od nule. Bilo da tim ulazi kao prvi ili osmi, svako ima šansu za titulu.

Ako si početnik, najvažnije je da razumeš sledeće:

• play-off = glavno doigravanje
  
  
• play-in = kvalifikacije za plej-of
  
  
• Najbolji timovi su povlašćeni, ali iznenađenja su uvek moguća

Ko direktno ulazi u NBA plej of?

Timovi koji sezonu završe na 1. do 6. mestu u svojoj konferenciji automatski se plasiraju u plej-of. Kada im se pridruže još dva tima iz plej-in turnira (7. i 8. nosilac), dobijamo klasičan format sa 8 timova po konferenciji.

Kako izgleda plej-of format?

NBA play-off se igra u četiri runde:

1. Prva runda (četvrtfinale konferencije)
   
   
2. Polufinale konferencije
   
   
3. Finale konferencije
   
   
4. NBA finale (borba za titulu)

Sve serije se igraju na četiri dobijene utakmice (best-of-7).

Redosled domaćinstva:

Format je 2–2–1–1–1, što znači da tim sa boljim učinkom igra prvu, drugu, petu i eventualnu sedmu utakmicu kod kuće.

Kako se formiraju parovi u NBA plej-ofu?

U svakoj konferenciji parovi se određuju po plasmanu:

1. vs 8.
   
   
2. vs 7.
   
   
3. vs 6.
   
   
4. vs 5.

Nema dodatnih promena tokom plej-ofa – ne postoji "reseeding". Put svakog tima je fiksiran i zna se protiv koga igra u svakoj potencijalnoj fazi.

Kako se određuje redosled timova ako imaju isti broj pobeda?

NBA liga koristi jasno definisana pravila za određivanje plasmana kad timovi imaju isti broj pobeda i poraza.

Za dva tima:

1. Rezultat međusobnih utakmica
   
   
2. Da li je jedan tim šampion svoje divizije
   
   
3. Rezultat protiv timova iz iste divizije
   
   
4. Rezultat protiv timova iz iste konferencije
   
   
5. Rezultat protiv play-off timova iz svoje konferencije
   
   
6. Rezultat protiv play-off timova iz druge konferencije
   
   
7. Koš-razlika (razlika datih i primljenih poena)

Za tri tima: Primenjuju se slična pravila, uz dodatna pravila rotacije tiebreakera ako se jedan tim eliminiše iz kalkulacije.

NBA plej of 2025 – raspored

Evo najvažnijih datuma za ovu sezonu:

• 13. april: Kraj regularne sezone
• 15–18. april: SoFi NBA Play-In turnir
• 19. april: Početak NBA plej-ofa
• maj: Polufinala i konferencijska finala
• 5. jun: Početak NBA finala

Ako želiš da pratiš NBA plej of 2025, vidi rasporede, tabele i analize – i uživaj u najuzbudljivijem delu NBA sezone, a mi ćemo sada, kada smo odgovorili na sve potencijalne nedoumice, pogledati kako izgleda istorija plej-of pravila.

Istorija NBA plej-of formata po periodima

Plej-of u NBA ligi, kako ga danas poznajemo, prošao je kroz brojne transformacije od samog osnivanja lige. 

Njegovi temelji postavljeni su još tokom BAA ere (Basketball Association of America) između 1947. i 1949, kada su prvaci istočne i zapadne divizije igrali direktno međusobno, dok su drugoplasirani i trećeplasirani timovi kroz dodatne serije pokušavali da se domognu finala. U tom periodu, postojale su serije na dve ili tri pobede, ali i finala u formatu best-of-7.

Spajanjem BAA i NBL 1949. i nastankom NBA lige, play-off je dobio nešto jasniju strukturu. Učestvovala su četiri tima iz svake divizije, a mečevi su se igrali kroz dve runde po sistemu best-of-3, dok je veliko finale zadržalo format na četiri dobijene utakmice. 

Tokom ranih pedesetih godina NBA liga je eksperimentisala sa brojem timova i formama takmičenja – uključujući i jedinstveni sistem „round-robin“ iz 1954, kada su tri tima iz svake divizije igrala međusobno po četiri utakmice da bi se odlučilo ko ide dalje.

U periodu između 1955. i 1966, broj timova u plej-ofu bio je ograničen na šest. Prvoplasirani timovi iz svake divizije su automatski išli u finale divizije, dok su drugoplasirani i trećeplasirani igrali međusobno u kraćim serijama, prvo na dve, a zatim na tri pobede. 

U tom periodu finale divizije je produženo na sedam utakmica, a kasnije i prvi krug na pet. Nagrađivani su najbolji timovi sa dodatnim danima odmora, što je često imalo veliki uticaj na ishod kasnijih rundi jer su najbolji igrači svojim timova, recimo Nikola Jokić (koji spada u najbolje srpske košarkaše svih vremena, a verovatno je i najbolji), Luka Dončić, Lebron Džejms, Viktor Vembanjama i mnogi drugi (spomenimo i Bogdana Bogdanovića) odigrali, po pravilu, veliki broj minuta i odmor im je i te kako potreban.

Upravo je odmor, kako igračima, bitan i agentima, koji vode njihove karijere – na primer, Miško Ražnatović, koji brine o karijeri Nikole Jokića, ne želi da mu igrač premoren ulazi u meč.

Širenjem lige krajem šezdesetih godina dolazi do značajnih promena – broj učesnika u plej-ofu raste na osam, a ukidaju se direktni plasmani u kasnije faze. Sve ekipe kreću iz prve runde, a već od 1968. sve serije se igraju u formatu best-of-7. 

Početkom sedamdesetih NBA prelazi sa divizijskog na konferencijski sistem i uvodi termin „konferencijsko polufinale“, dok šampioni divizija i dalje zadržavaju prednost domaćeg terena bez obzira na ukupan broj pobeda.

U sezoni 1973, liga se dodatno otvara – osim šampiona divizija, u plej-of ulaze i timovi sa boljim učinkom, bez obzira kojoj diviziji pripadaju. U prvoj rundi takvi timovi se rangiraju isključivo po skoru. Tokom druge polovine sedamdesetih broj timova u plej-ofu se povećava sa osam na deset, a zatim na dvanaest, uvodeći dodatni prvi krug između niže rangiranih timova koji se igrao na dve pobede.

Godine 1984. dolazi do najvažnije reforme do tada – broj učesnika se povećava na 16, po osam iz svake konferencije, čime se stvara format koji u osnovi i danas postoji. Prvi krug se tada igrao na tri pobede, dok su ostale runde bile na četiri. 

Taj format zadržao se sve do 2003, kada je odlučeno da i prvi krug postane best-of-7, čime je cela struktura doigravanja ujednačena i vremenski produžena, uz manju mogućnost za iznenađenja i veći naglasak na konstantnost.

Već 2004. dolazi do nove promene – NBA se reorganizuje u tri divizije po konferenciji, pa su šampioni divizija automatski dobijali mesta među prva tri nosioca bez obzira na ukupan učinak. 

Ovo NBA play-off pravilo izazvalo je brojne kritike, naročito nakon situacije iz 2006, kada su dva najuspešnija tima na Zapadu, San Antonio i Dallas, igrala međusobno već u drugoj rundi. Ubrzo zatim, NBA menja pravila – šampioni divizija dobijaju najviše četvrti nosilački položaj, a plasman zavisi pre svega od broja pobeda.

Od 2016. nadalje prestaje svaka prednost za šampione divizija. Jedini kriterijum za ulazak u play-off postaje skor u regularnoj sezoni. Timovi se rangiraju od 1 do 8 na osnovu pobeda i poraza, bez obzira na kojoj se diviziji nalaze. Takođe, tada se dodatno pojednostavljuje sistem za rešavanje situacija kada više timova ima isti učinak, koristeći jasan redosled tiebreak kriterijuma – od međusobnih susreta do koš-razlike.

Konačno, 2020. donosi veliku novinu – pojavljuje se koncept plej-in turnira. U prvobitnoj verziji, uveden zbog pandemijskih okolnosti, tim sa devetog mesta imao bi priliku da izazove osmoplasiranog ako ima manji zaostatak od četiri pobede. 

Ova ideja je brzo prihvaćena, pa od 2021. NBA uspostavlja zvaničan plej-in format (o kojem je već bilo reči): timovi od sedmog do desetog mesta se međusobno bore za poslednja dva mesta u plej-ofu. 

Oni sa boljim plasmanom imaju prednost – 7. i 8. mesto igraju međusobno, a pobednik ulazi direktno u plej-of. Gubitnik dobija još jednu šansu u duelu protiv pobednika meča 9. protiv 10. mesta.

Od 2023. ovaj format postaje trajan deo NBA sezone. Danas, plej-of uključuje šest najbolje plasiranih timova iz svake konferencije koji se direktno kvalifikuju, plus još dva tima iz plej-in turnira. 

Sve serije – od prve runde do velikog finala – igraju se po sistemu na četiri dobijene utakmice. Tok mečeva je unapred poznat, bez reseedinga, a najbolji timovi imaju prednost domaćeg terena u ključnim mečevima.

Plej-of rekordi i zanimljiva statistika

plej of NBA je mesto gde se ispisuju legende – gde se favoriti potvrđuju, a autsajderi ponekad šokiraju svet. Tokom decenija, zabeleženo je mnogo nezaboravnih trenutaka i nesvakidašnjih uspeha, a pojedini timovi i sezonski rezultati ostavili su dubok trag u istoriji lige.

Do sada je samo šest ekipa koje su u plej-of ušle kao osmi nosioci uspelo da eliminiše tim sa prvog mesta svoje konferencije. Prvi put se to dogodilo 1994, kada su Denver Nuggetsi šokirali Seattle SuperSonics, a pet godina kasnije i New York Knicksi su izbacili Miami. 

Najveći presedan u formatu na četiri dobijene utakmice zabeležili su Golden State Warriorsi 2007, savladavši Dallas kao prvi osmi tim koji je pobedio prvog nosioca u best-of-7 seriji. 

Slični preokreti dogodili su se 2011. (Memphis protiv San Antonija) i 2012. (Philadelphia protiv Chicaga nakon povrede Derricka Rosea). Najnoviji i možda najimpresivniji primer dolazi iz 2023. godine, kada je Miami Heat – tim koji je kroz plej-in turnir došao do osmog mesta – savladao Milwaukee Buckse ubedljivo, 4:1. 

Ujedno su postali i prva ekipa koja je osvojila svoju diviziju, ali morala u plej-in, i na kraju stigla sve do NBA finala.

Samo dva tima sa osmog mesta su ikada stigla do velikog finala – pomenuti Heat iz 2023. i New York Knicksi iz skraćene sezone 1998/99. Ipak, nijedna od tih ekipa nije osvojila titulu.

Ni sedmi nosioci nisu često slavili nad timovima sa druge pozicije – ali ni to nije nemoguće. Ukupno šest puta sedmi tim iz konferencije eliminisao je drugoplasiranog, uključujući Seattle 1987, dva puta Golden State krajem osamdesetih i početkom devedesetih, zatim New York 1998, San Antonio 2010, kao i Los Angeles Lakersi 2023. 

Iz te grupe, jedino su Lakersi i Seattle uspeli da stignu do finala konferencije, ali nijedna sedma ekipa nikada nije igrala NBA finale.

Zanimljivo je da su upravo 2022/23 Miami Heat i Los Angeles Lakers postali prve dve ekipe koje su nakon plej-ina uspele da prođu prvu rundu plej-ofa, i to u istoj sezoni – što se ranije nikada nije dogodilo. Takođe, te iste godine po prvi put su dva tima rangirana kao 7. ili niže istovremeno ušla u finale konferencije.

U play-off-u se ponekad dešavalo i da timovi sa negativnim skorom u regularnoj sezoni dođu do samog kraja. St. Louis Hawks (1957), Minneapolis Lakers (1959) i Houston Rockets (1981) ušli su u finale iako su sezonu završili sa više poraza nego pobeda. Rakete su tada igrale protiv Kansas City Kingsa, koji su takođe imali gubitnički skor – što je jedini takav slučaj u istoriji konferencijskog finala.

Kada govorimo o autsajderima koji su stigli do titule, jedan tim se izdvaja. Houston Rockets 1995. godine, kao šesti nosilac, uspeli su da osvoje NBA prvenstvo. I to bez ikakve prednosti domaćeg terena u bilo kojoj seriji – što se nikada ranije, a ni kasnije nije dogodilo. Na tom putu eliminisali su četiri ekipe koje su imale 50+ pobeda u sezoni, uključujući Utah, Phoenix, San Antonio i na kraju Orlando u finalu.

Što se tiče serija bez poraza, Golden State Warriorsi su u sezoni 2017. postavili rekord sa 15 uzastopnih pobeda u jednom plej-ofu, izgubivši tek četvrti meč finala protiv Clevelanda. Te godine, zajedno sa Cavaliersima, ušli su u finale sa kombinovanim skorom od 24–1.

Kada se osvrnemo na najuspešnije timove u istoriji, Boston Celticsi drže rekord po broju osvojenih NBA finala – 18, iz 23 finalna nastupa. Chicago Bulls su jedini tim koji nikada nije izgubio finale – šest od šest u eri Michaela Jordana.

U pogledu kontinuiteta, San Antonio Spursi i Philadelphia 76ers (nekada Syracuse Nationals) dele rekord za najduži niz uzastopnih sezona u plej-ofu – 22, dok su Boston Celticsi trenutno najkonstantniji sa deset uzastopnih pojavljivanja (od 2015. godine). 

Na drugom kraju spektra su Charlotte Hornetsi, koji nisu igrali play-off još od sezone 2015/16, dok Sacramento Kingsi drže rekord za najduži period bez plej-ofa – neverovatnih 16 sezona (2006–2022).

Pogledamo li savršene skorove u plej-ofu, Philadelphia 76ers iz 1983. godine završili su doigravanje sa 12–1, dok su Los Angeles Lakersi 2001. godine ostvarili 15–1 skor, izgubivši samo jedno finale. Ipak, apsolutnu dominaciju prikazali su Warriorsi 2017. sa skorom 16–1.

Naposletku, važno je pomenuti još jednu zanimljivost – 2023. godina je bila prva sezona u kojoj su timovi sa svakog nosilačkog mesta od 1 do 8 prošli bar jednu rundu play-off-a. Takođe, svih četiri najbolje rangirane ekipe prošle su prvu rundu u samo osam sezona: 1980, 1986, 1997, 2002, 2004, 2008, 2019. i 2022. 

Zato je američka košarka toliko zanimljiva – nikad se ne zna, svako ima kvalitet da pokaže “zube” onom, na papiru jačem protivniku. Mada ima i onih koji se ne slažu, a spadaju u velika imena.

“Svake večeri ili jutra vidite NBA rezultate, 129:119 ili 122:120, 120.15 itd. Svi slave, svi su srećni. Bilo kako bilo, najbolja košarka je u Evroligi. U Evroligi možete videti sve. Vidite odbranu, vidite napad, trojke, zakucavanja, kreaciju… Sve. Ono što do sada nismo imali u Evropi je to što nismo dobro “prodavali” košarku kao NBA. Nismo naučili kako da prodamo naš proizvod u Evropi“, izjavio je svojevremeno Svetislav Pešić.

Na kraju, nakon što smo NBA plej of pravila objasnili, preostaje nam da vam predložimo da prelistate Balkan Bet blog sekciju, i uz registrovan nalog možete se na mnoge načine zabaviti – recimo, veliki izbor slot igara raznih provajdera sigurno će vas oduševiti, a tu je i stari dobri grčki kino – evergreen zabava za ljubitelje brojeva.