NBA Evropa - planovi i raspored NBA mečeva u Evropi

NBA Evropa je projekat koji poslednjih godina sve ozbiljnije dobija obrise, od ideje o formiranju posebne lige do organizovanja redovnih NBA mečeva na Starom kontinentu. Cilj je da se najjača košarkaška organizacija sveta još više približi evropskoj publici i da iskoristi ogroman potencijal koji košarka ima na ovom tržištu.

Košarka je već decenijama drugi najpopularniji sport u Evropi, ali interesovanje navijača, sponzora i medija daleko prevazilazi trenutne kapacitete postojećih takmičenja. Upravo zato En-Bi-Ej razmatra model koji bi spojio američko iskustvo i poslovni sistem sa bogatom evropskom tradicijom i strašću publike.

Za ljubitelje igre ovo znači dolazak NBA zvezda na evropske parkete, spektakle u najvećim arenama i mogućnost da i klubovi iz regiona postanu deo globalnog projekta. Za klubove, s druge strane, otvaraju se pitanja o finansijama, organizaciji i očuvanju identiteta evropske košarke. 

A za navijače i kladioničare, nova liga donela bi i potpuno nove prilike, od vrhunske ponude koje uvek donose sjajne NBA kvote, preko opcija kao što su klađenje na poene igrača, pa sve do opšteg klađenja na košarku i njene brže varijante – uživo klađenja na košarku. U celoj ovoj zabavi, naravno, neizostavne su i kvote na Evroligu, kao i naš vodič za Fantasy Euroleague.

Planovi za pokretanje NBA Evropa lige

Najkonkretniji signal stigao je u martu 2025. kada su NBA i FIBA objavili zajednički projekat stvaranja nove evropske profesionalne lige. Po rečima komesara NBA Adama Silvera, cilj je da se „kombinuje poslovna oštroumnost En-Bi-Ej lige sa međunarodnom stručnošću FIBA-e“ kako bi se košarkaški proizvod na Starom kontinentu podigao na viši nivo.

Silver je naglasio da je evropska košarka već izuzetno popularna:

„Gotovo 15 odsto igrača kod nas trenutno je iz Evrope. Pet od poslednjih šest naših MVP-a dolazilo je sa Starog kontinenta. Ipak, postoji ogroman jaz između interesovanja i načina na koji je liga organizovana u SAD“.

Sa druge strane, postoje indicije da bi uz NBA i FIBA celoj priči priključila i sama Evroliga, što misle mnogi, između ostalih i Svetislav Pešić, i Andreas Zaglis, generalni sekretar Fibe.

"Imali smo produktivan sastanak 29. maja u našim prostorijama gde su bili predstavnici NBA lige iz Evrope i Njujorka. Tu su bili još predstavnici Evrolige i svih 13 klubova vlasnika A licence. To je bio jedan važan korak u smeru pronalaženja sinergije između nas. Fibina uloga je da pronađe rešenje za strukturu takmičenja, marketing, kao i kalendar. Takođe mi predstavljamo nacionalne federacije i nacionalne lige. Verujemo da je taj razvoj osnova jer evropska liga ne može sama da završi posao. Kako god se ona zvala, Evroliga ili bilo kako, nacionalna prvenstva i timovi su osnova za bilo šta. Ne znam da li će Evroliga biti uključena, jer proces i dalje traje. Atmosfera je korektna i profesionalna".

Finansijski okvir

Jedan od ključnih razloga zašto se En-Bi-Ej odlučila da zakorači na evropsko tržište jesu finansije. Košarkaški agent Minja Ilić, koji je posle neprikosnovenog Miška Ražnatovića (njegov najpoznatiji klijent je Nikola Jokić) jedan od poznatijih agenata, otkrio je da bi liga mogla da startuje već u sezoni 2026/27. i da se planira budžet između 200 i 300 miliona evra po timu, što je daleko više od onoga što evropski klubovi trenutno imaju na raspolaganju.

„Imam informacije da će ova liga biti oformljena u sezoni 2026/27. Imaće od 10 do 12 ekipa i En-Bi-Ej će ih sponzorisati sa budžetima od 200 miliona do 300 miliona evra“, rekao je Ilić.

Međutim, to nije jedina brojka koja se pominje. Prema pisanju „La Gazzetta dello Sport“ i „Sports Business Journal“, ulaznica za novu ligu biće znatno skuplja nego što se prvobitno mislilo. Naime, od svakog tima bi se očekivala početna investicija od najmanje 500 miliona dolara, a u nekim slučajevima cifra bi mogla dostići i do milijardu.

Drugim rečima, ovo takmičenje nije zamišljeno za „obične“ klubove, već za one koje stoje rame uz rame sa najbogatijim evropskim fudbalskim gigantima i koje podržavaju investicioni fondovi.

Upravo zato NBA već vodi razgovore sa klubovima kao što su Real Madrid, Galatasaray i Alba Berlin, ali i sa fondovima poput Qatar Sports Investments (koji je vlasnik PSG-a). U Londonu su se održali i sastanci sa investicionim kućama CVC, RedBird Capital (vlasnik Milana), Bridgepoint i KKR. Sve ove kompanije imaju iskustvo u sportskim ulaganjima.

Ova strategija jasno pokazuje da je ova liga projektovana kao elita nad elitama, gde bi učestvovali samo najbogatiji i najorganizovaniji klubovi. Istovremeno, ovakav potez ima i širu svrhu u smislu prihoda od evropske lige mogao bi da olakša kasnije širenje En-Bi-Ej u SAD (potencijalne franšize u Las Vegasu i Sijetlu), bez ugrožavanja postojećih prihoda od TV prava i američkog tržišta.

Za evropske navijače, ovo znači da bi Stari kontinent prvi put dobio takmičenje u kojem se vrti novac na nivou američke NBA lige, dok za klubove to predstavlja barijeru koju mogu preskočiti samo oni sa najdubljim džepom ili jakim partnerima u pozadini.

Struktura takmičenja

Prema trenutnim planovima, NBA Evropa liga bi trebalo da ima 12 stalnih članova sa garantovanom licencom, dok bi dodatna četiri kluba svake godine ulazila kroz kvalifikacije. Na taj način, liga bi spojila stabilnost – kroz stalne učesnike – i takmičarski izazov, jer bi manji klubovi imali šansu da se izbore za učešće kroz sportsku borbu.

Velika novina za evropsku košarku bio bi uvođenje salary cap sistema. To je pravilo koje postoji u En-Bi-Ej-u već decenijama, a podrazumeva ograničenje ukupnog budžeta za plate igrača. Drugim rečima, svaki klub sme da potroši određeni maksimalni iznos na plate, bez obzira na to koliko bogatog sponzora ima iza sebe.

To je važno iz tri razloga:

1. U Evroligi i domaćim ligama nema ograničenja – bogati klubovi mogu da potroše daleko više i tako lako dominiraju.
   
   
2. Salary cap stvara ravnopravnije uslove jer i manji klubovi imaju slične mogućnosti da sklope konkurentan tim.
   
   
3. Sistem sprečava prevelike finansijske razlike i omogućava da kvalitet igrača bude ravnomernije raspoređen među ekipama.

U praksi, to znači da bi klubovi iz manjih tržišta, recimo Atine ili Beograda, mogli da konkurišu klubovima iz Pariza ili Londona, jer bi svi imali isti limit za ulaganje u tim. Upravo to je jedan od razloga zašto je En-Bi-Ej u SAD toliko takmičarski izjednačena. Tamo svaka sezona donosi iznenađujuće rezultate i istovremeno pruža šansu i manjim gradovima da izgrade šampionski tim jer u rosteru mogu imati najbolje NBA igrače.

Ako bi se ovakav sistem uveo i na evropskom nivou, to bi moglo da promeni čitav pejzaž košarke. Bilo bi upitno i tumačenje nekih košarkaških pravila jer postoje razlike u pravilima između NBA lige i FIBA takmičenja. Klubovi više ne bi bili ograničeni samo finansijskom snagom sponzora, već bi njihova sportska politika, rad sa mladim igračima i pametno vođenje postali ključni faktori uspeha.

Evropski gradovi u igri

Jedanaest gradova zapadne i četiri istočne Evrope su u igri (tri plus Tel Aviv). Na zapadu Evrope, koje je veće tržište i samim tim ima prioritet, spominju se:

• Pariz, Lion i Marsej (Francuska)
• London i Mančester (Velika Britanija)
• Madrid i Barselona (Španija)
• Milano i Rim (Itlaija)
• Berlin i Minhen (Nemačka)

Osim pomenutih tržišnih giganata, En-Bi-Ej planira da uključi i gradove sa bogatom košarkaškom tradicijom: Atinu, Beograd, Istanbul i Tel Aviv. Upravo ovakva kombinacija – modernih tržišta i istorijskih centara košarke trebalo bi da obezbedi balans između komercijalne vrednosti i sportske tradicije.

Beograd i uloga srpskih klubova u NBA Evropi

Po prvi put Beograd je zvanično pomenut prilikom priče o planovima za ovo takmičenje. Misli se na KK Partizan i KK Crvenu zvezdu. Džordž Ajvazoglu, prvi čovek En-Bi-Ej Evrope, izjavio je da je srpska prestonica „više nego dobrodošla“ u buduću ligu. Međutim, ostalo je nejasno da li bi to značilo uključivanje Partizana, Crvene zvezde ili potpuno novog kluba osnovanog specijalno za ovo takmičenje.

Ulazak Beograda u ovo takmičenje doneo bi bar četiri benefita:

1. mogućnost da domaći igrači ostanu u regionu uz visoke ugovore
2. ogromna vidljivost na globalnom nivou
3. priliv sponzora i investicija
4. dodatna motivacija za mlađe talente

Kako je naglasio Minja Ilić: “Moći će iz NBA da dovedu nekog da igra za 10 miliona evra u Parizu ili Beogradu. Stari kontinent nema snage da se bori protiv takve finansijske moći”. 

Bitno je da se ima na umu da bi se vrata otvorila i nekim klubovima koji inače nisu u epicentru košarkaških zbivanja na Starom kontinentu.

“Košarku ne igra samo desetak klubova u Evropi, već na stotine njih širom kontinenta. Naša misija je da stvorimo ekosistem koji zadovoljava potrebe istih, da svako dobije šansu da se takmiči na najvišem nivou, da bude nagrađen za igranje na najvišem nivou, ali i da ponudi svojim navijačima zabavu koju garantuje evropska košarka“, rekao je direktor FIBA Lige šampiona, Patrik Komninos, i dodao da je cilj da se košarka i dalje razvija i raste:

“Liga šampiona nastavlja da živi. To je ono što mogu da kažem sa sigurnošću. Liga šampiona će nastaviti razvoj i imaće ključnu ulogu u novom ekostistemu. To je ono što radimo u poslednjih devet godina. Radimo konstantno na rastu, razvoju, adaptaciji i prilagođavanju. I nastavićemo to da radimo narednih godina u novom ekosistemu. Bez obzira na to šta se desi u budućnosti, Liga šampiona će nastaviti da živi, naš ekosistem nastaviće dalji rast. Medijsko i komercijalno interesovanje biće još veće. Verujem da nas čeka blistava budućnost”, zaključio je Komninos.

NBA Europe – izazovi i dileme

Tri izazova se izdvajaju kao logična sumnja. Očuvanje evropskog identiteta, problematičan odnos sa Evroligom i neujednačenost bogatijih i oskudnijih tržišta.

Očuvanje evropskog identiteta

Jedan od najvećih izazova jeste da se ne izgubi takmičarski duh evropske košarke. Trener Israel Gonzalez upozorava:

„Moramo da se zapitamo – da li želimo da imamo kvalitet taktičke pripreme i svaku utakmicu kao da je pitanje života i smrti, ili želimo da ličimo na En-Bi-Ej i postanemo drugorazredna kopija?“

U En-Bi-Ej ligi broj mečeva je ogroman, pa svaka utakmica nema isti značaj. U Evropi je upravo obrnuto – svaki susret ima veliku težinu.

“U En-Bi-Ej igraju bolji košarkaši na svim pozicijama u košarci (čak i od najplaćenijih evroligaških košarkaša koji se neretko nisu snalazi preko “bare” kada su to pokušali, npr. Miloš Teodosić, Vasa Micić), ali u Evropi smo uvek imali više vremena za pripremu utakmica, isto tako i više značajnijih okršaja, svaki je kao da je pitanje života i smrti. Svaki put ideš na pobedu i moraš da dobiješ. To je ono što nas je oduvek karakterisalo, to je ono što evropsku košarku čini atraktivnom. Ako budemo nastavili da podižemo broj utakmica, sve više ćemo početi da ličimo na En-Bi-Ej jer neće svaka biti toliko važna (sve do Evroliga plej in i plej of sistema). Osim toga, u Evropi igraju slabiji košarkaši nego u NBA, što ceo produkt čini gorim. Finansijski, napor koji imaš u Evroligi je izuzetno veliki. Takođe, ponekad osećam da nije fer. Veliki klubovi, sa najvećim budžetima, igraju takmičenje besplatno, dok svi mi ostali, timovi sa ne tako visokim budžetima, moramo još da platimo kako bismo probali da dostignemo nivo onih najboljih. Po meni, to nema smisla i nije održivo. Da, treba da nastavimo ekonomski rast, ali takođe i da budemo fer prema svima. En-Bi-Ej liga zna to savršeno da balansira, svi imaju isti budžet i iste šanse da dobiju pojačanja, da grade timove i budu konkurentni za titulu. Postoji sistem, draftovi, trejdovi, sve je osmišljeno kako bi takmičenje bilo jako dobro. Poslednjih godina, Alba je baš mnogo patila i nije dobila mnogo zauzvrat kako bi nastavila dalji put u Evroligi”, rekao je bivši strateg berlinske Albe.

Održivost vidi u tome da svi imaju iste uslove.

“Ako En-Bi-Ej dođe u Evropu i klubovi budu igrali samo to takmičenje, gde bi svi imali iste finansijske uslove i sistem kakav je u SAD, sa oporezivanjem, kompenzacijama i ostalim stvarima, te ako bi evropski klubovi imali priliku da igraju u SAD, da En-Bi-Ej timovi dolaze u Evropu, to bi bilo već nešto drugačije. Opet, u ovom trenutku ne znam kako bi oni sve to organizovali i zato kažem da je veliki znak pitanja oko svega toga“.

Odnos sa Evroligom

Pitanje odnosa sa Evroligom ostaje otvoreno. Dok En-Bi-Ej pregovara sa Evroligom i FIBA-om, pojedini klubovi već prave strateške poteze. Primer je Alba Berlin, koja je napustila Evroligu i priključila se FIBA Ligi šampiona, što se tumači kao priprema za ulazak u novi NBA projekat.

Tržišni balans

Pozitivna strana je što bi uvođenje salary capa i jednakih finansijskih uslova moglo da izjednači konkurenciju. Ipak, postoji rizik od raslojavanja – bogati gradovi poput Pariza ili Londona bi imali prednost, dok bi manja tržišta teško mogla da pariraju.

NBA mečevi u Evropi – raspored i buduće utakmice

Pariz se posle rekordne posećenosti 2025. godine, nametnuo kao glavni centar En-Bi-Ej aktivnosti u Evropi, a potvrđeno je da će se regularni NBA mečevi igrati u Accor Areni i 2027. i 2028. godine. Pored Francuske, kandidati za domaćinstvo En-Bi-Ej utakmica su i London i Berlin. Iako datumi još nisu potvrđeni, izvesno je da će se spektakli širiti i na druga evropska tržišta.

Dosadašnje i najavljene evropske destinacije En-Bi-Ej mečeva:

• Pariz (potvrđeno za 2027. i 2028.)
• London (u pregovorima)
• Berlin (razmatranje)

Iako je komesar Adam Silver naglasio da je pokretanje projekta “još godinama daleko“, jasno je da je neminovno. Pregovori sa FIBA-om, Evroligom, investitorima i sponzorima već su u toku, a gradovi kandidati se spremaju za istorijsku priliku.

Za sve navijače dobra vest jeste da ovo znači da je En-Bi-Ej spektakl bliži nego ikad. Za klubove, donosi finansijski pritisak, ali i šansu da postanu deo globalne elite.

Kako će izgledati konačan dogovor i da li će Beograd dobiti mesto u toj priči – ostaje da vidimo. Jedno je sigurno: NBA Evropa promeniće lice evropske košarke zauvek.

Ako želite da saznate nešto više o najjačoj američkoj klupskoj košarci, podsetite se kako funkcionišu NBA plej of pravila, koliko traje košarkaška utakmica u NBA i Evropi, koji su 11 najvećih ugovora u istoriji NBA lige, itd. Ove, ali i mnoge druge teme, recimo klađenje na sistem četvrtina u košarci, naći ćete u blog rubrici Balkan Bet online kladionice.