Najveći fudbalski stadioni u Evropi i na svetu - Top lista

Najveći fudbalski stadioni u Evropi su Kamp Nou u Barseloni, Vembli u Londonu, Santjago Bernabeu u Madridu, Signal Iduna park u Dortmundu i Stadion Frans u Parizu. Ako bismo listu širili dalje, tu bi se našli i San Siro u Milanu, Ataturk olimpijski stadion u Istanbulu, Old Traford u Mančesteru, Alijanc arena u Minhenu i Olimpijski stadion u Berlinu.

Sa druge strane, najveći fudbalski staidioni na svetu su Rungrado Prvi maj u Pjongjangu, Mičigen stadion u Sjedinjenim Američkim Državama i Melburn kriket graund u Australiji (na kojem se igraju i fudbalski mečevi). Ovo su Top 3 najveća, a iza njih slede FNB stadion u Johanesburgu, Estadio Asteka u Meksiko Sitiju, i tako dalje.

Na njima se okuplja rekordan broj gledalaca da isprati fudbalski meč, često veoma bitan za navijače i klub (ili nacionalni tim). Huk sa tribina ovih stadiona je najjači i na ovim terenima stvaraju se legende i prate se najveći uspesi. Ne treba, inače, pojam najvećeg fudbalskog stadiona na svetu mešati sa uopšte najvećim stadionima na svetu jer se na njima najčešće uopšte i ne igra fudbal, već kriket, američki fudbal i bejzbol, te se oni nalaze po pravilu u Indiji i Sjedinjenim Američkim Državama.

Evropa, kao kolevka modernih fudbalskih pravila, ima neke od najimpresivnijih stadiona na planeti, gde je pisana istorija sporta koji je tokom vremena menjao i svoja fudbalska pravila (odavno je uveden ofsajd), sve do danas kada imamo VAR tehnologiju u fudbalu i kada je ceo teren pokriven kamerama. Vaš omiljeni Balkan Bet se potrudio i istražio koji su to najveći fudbalski stadioni na Starom kontinentu i u svetu, kako biste uživali i saznali nešto novo.

Najveći stadion za fudbal u Evropi - Top 5 lista

#1. Kamp Nou (99.354; uskoro 105.000)

Kamp Nou je simbol Barselone, Katalonije i fudbalske kulture koja traje već više od šest decenija. Izgrađen 1957. kako bi zamenio tadašnji Camp de Les Corts, postao je dom slavnog kluba Barselona i jedno od najpoznatijih mesta u svetu sporta. 

Ime ovog stadiona na katalonskom znači “Novo polje“, što odražava duh obnove i ambicije jednog kluba koji je tada rastao, kako na terenu, tako i van njega. Ovde su se igrala finala Lige šampiona, ali i svetska prvenstva u fudbalu, tačnije ono iz 1982. godine.

Danas je Kamp Nou u procesu potpunog renoviranja, koje će, prema planovima, biti završeno do 2026. godine. Novi izgled donosi moderan krov, pametne sisteme i prošireni kapacitet od čak 105.000 mesta, čime će samo podebljati rekord najvećeg fudbalskog stadiona u Evropi na kojem će se igrati novi format Lige šampiona.

Tokom decenija, na travi Kamp Noua igrali su neki od najvećih fudbalera svih vremena – Dijego Maradona je ovde pokazivao svoj neponovljivi talenat u ranim osamdesetim, Ronaldo Nazario tokom 90-ih, a Lionel Mesi je više od petnaest godina pretvarao svaki meč u umetnost. Danas novu eru predvodi Lamine Jamal. 

"Sinoć sam se vratio na mesto koje mi duša najviše želi. Mesto gde sam bio neizmerno srećan, gde ste me učinili najsrećnijim čovekom na svetu. Nadam se da ću se jednog dana vratiti, i ne samo da se oprostim kao igrač, jer to nikada nisam mogao...", napisao je Mesi u oktobru 2025. i potvrdio koliko mu znači ovaj teren.

Za sve ljubitelje španskog fudbala pogledajte i sjajne La liga kvote.

#2. Vembli stadion (90.000)

Vembli stadion je nacionalni fudbalski hram Engleske i jedno od najprepoznatljivijih sportskih mesta na svetu. Otvoren 2007. na lokaciji starog stadiona (1923–2003), u vlasništvu je Fudbalske asocijacije (FA) i prima 90.000 gledalaca, što ga čini najvećim u Ujedinjenom Kraljevstvu. 

Arhitektonski potpis čine Populous i Foster + Partners, a zaštitni znak je čelični luk visok 134 m koji nosi većinu krova. UEF-ina je kategorija 4, s delimično uvlačivim krovnim panelima i modernom infrastrukturom; izgradnju je vodio Multiplex, uz trošak od oko £798 miliona. Komercijalno je brendiran kao “Wembley Stadium connected by EE”.

Na Vembliju se igraju ključne utakmice engleskog fudbala: mečevi reprezentacije, finale FA kupa, Komjuniti šild, plej-of finala EFL, kao i finala Lige šampiona 2011, 2013. i 2024. Bio je centralna scena EURO 2020 (polufinala i finale) i finala EURO 2022 (ž), domaćin NFL London Games, velikih koncerata i privremeni dom Totenhema tokom izgradnje novog stadiona. 

Ukratko: Vembli je podjednako inženjersko čudo i mesto na kome se odlučivalo kome će pripasti trofej Lige šampiona. Ako pratite fudbalske klubove iz Londona i englesku ligu, definitivno će vas interesovati i vodič za Fantasy Premier Ligu. Ne zaboravite i klađenje na Premijer ligu.

#3. Santjago Bernabeu (83.186)

Santjago Bernabeu je dom FK Real Madrid od 1947. i jedan od najčuvenijih fudbalskih stadiona na svetu. Nakon velike rekonstrukcije završene krajem 2024, stadion ima 83.186 sedišta, pokretni krov i savremenu multimedijalnu fasadu, čime je postao tehnološki najnaprednija fudbalska arena u Španiji. Po kapacitetu je drugi u zemlji, odmah iza Kamp Noua.

Na Bernabeuu su igrana četiri finala Kupa šampiona/Lige šampiona (1957, 1969, 1980, 2010), a kao kuriozitet – ugostio je i revanš finala Kopa Libertadores 2018, pa je jedini stadion koji je bio domaćin finala oba kontinentalna klupska takmičenja. Tu su odigrani i finale Evropskog prvenstva 1964. i finale Mundijala 1982., što Bernabeu svrstava u retka mesta koja su ispisivala istoriju reprezentativnog i klupskog fudbala.

"Santiago Bernabéu je vrhunski stadion s najboljim navijačima. To je stadion koji ima dugogodišnju istoriju na kojoj igra najveći klub na svetu", kazao je svojevremeno Zidan (inače, iako najveći, Real ne spada u Top 5 najtrofejnijih fudbalskih klubova na svetu).

Dakle, Santjago Bernabeu je stadion na kome su igrale najveće zvezde, tu mislimo Kristijana Ronalda, mnoge najbolje brazilske fudbalere ikada, ali i na našeg Predraga Mijatovića, osvajani najveći trofeji i koji je danas spreman za spektakle 21. veka.

#4. Signal Iduna park (81.365)

Signal Iduna park (Vestfalenštadion) je dom Borusije Dortmund i kultno mesto evropskog fudbala. Sa kapacitetom 81.365 za Bundesligu (stajanje + sedenje) i 65.829 za međunarodne mečeve (samo sedenje), najveći je stadion u Nemačkoj i jedan od najvećih na kontinentu. Srce tribina čini čuvena južna terasa „Žuti zid“ sa oko 24.454 mesta za stajanje – najveća takva tribina u Evropi – koja svakom meču daje intenzitet jedinstven u svetu. U sklopu zdanja nalazi se i klupski muzej Boruseum.

Otvoren 1974. za potrebe Svetskog prvenstva, stadion je bio domaćin mečeva Mundijala 1974. i 2006., finala UEFA Kupa 2001. godine (Liverpul – Alaves), kao i niza reprezentativnih utakmica. Tokom EURO 2024 ugostio je šest mečeva, uključujući polufinale. Višestruke nadogradnje popunile su uglove, podigle komfor i zadržale prepoznatljivu siluetu sa žutim spoljnim pylonskim nosačima. 

Pod komercijalnim imenom Signal Iduna park (ugovor produžen do 2031), ali sa dušom Vestfalenštadiona, ovaj stadion je gotovo uvek pun, a pritisak koji gostujući navijači osećaju često utiče povoljno na rezultat za Borusiju.

Inače, opšte je poznato da se fudbal u Nemačkoj prati i u nižim ligama. Setimo se samo primera Dinama iz Drezdena, čije tribine u Cvajti zasenjuju i najjače lige sveta po pitanju brojnosti navijača. Ako vas zanimaju niži rangovi, kladite se na nemački amaterski fudbal.

#5. Stade de France (80.698)

Stad de Frans je nacionalni stadion Francuske i ponos zemlje šampiona sveta. Smešten u Sen Deniju, severno od Pariza, ima kapacitet od 80.698 mesta, što ga čini najvećim stadionom u Francuskoj i jednim od najimpozantnijih u Evropi. Izgrađen je za Svetsko prvenstvo 1998. godine, kada je Francuska trijumfovala nad Brazilom (3:0) i osvojila svoj prvi naslov svetskog prvaka. 

Njegova arhitektura, inspirisana aerodromskim terminalom Pan Am kompanije u Njujorku, odlikuje se masivnim eliptičnim krovom i pomerljivim tribinama koje otkrivaju atletske staze, što ga čini najvećim modularnim stadionom na svetu.

Od tada, Stad de Frans je bio domaćin finala Lige šampiona (2000, 2006, 2022), Svetskog prvenstva u ragbiju, Evropskog prvenstva 2016, kao i Svetskog prvenstva u atletici 2003. Na njemu se održavaju i finala Kupa Francuske u fudbalu i ragbiju, ali i veliki koncerti svetskih zvezda. Stadion je postao simbol francuskog sportskog ponosa i jedno od ključnih mesta za Olimpijske igre 2024, gde će ugostiti atletiku i ceremonije zatvaranja.

Sa krovom površine šest hektara i težinom od 13.000 tona, Stad de Frans je inženjersko čudo i dokaz da funkcionalnost i elegancija mogu da idu ruku pod ruku. U njegovim zidovima odzvanja istorija: od trijumfa Zidana 1998, do spektakularnih finala i emotivnih trenutaka francuskih reprezentacija.

Najveći fudbalski stadion na svetu – Top 3 lista

Top 3 najveća stadiona na svetu jesu severnokorejski Rungrado Prvi maj stadion (Rungrado 1st of May Stadium), severnoamerički Mičigen stadion (Michigan Stadium) i australijski Melburn kriket graund (MCG).

#1. Rungrado Prvi maj stadion (114.000, proširenje do 150.000)

Rungrado Prvi maj stadion u Pjongjangu je najveći stadion na svetu, i ima kapacitet oko 114.000 gledalaca (proširivim do 150.000). Smešten na ostrvu Rungra, otvoren je 1. maja 1989. godine, a ime nosi po međunarodnom prazniku rada. Ovaj monumentalni objekat zauzima površinu od 20,7 hektara i prepoznatljiv je po svom krovu u obliku cveta magnolije, sastavljenom od 16 lukova koji se uzdižu više od 60 metara iznad tla.

Stadion se koristi za fudbalske i atletske događaje, ali je poznat po spektakularnim masovnim manifestacijama poput Arirang festivala, gde nastupa i preko 100.000 izvođača, što ga čini najvećim koreografskim događajem na svetu (upisan u Ginisovu knjigu rekorda 2007). 

Bio je domaćin i istorijskih događaja poput Svetskog festivala omladine 1989, borilačkog spektakla Collision in Korea (1995) i međukorejskog samita 2018, kada je predsednik Južne Koreje Mun Džae In govorio pred 150.000 gledalaca uz Kim Džong Una.

Nakon obimne rekonstrukcije završene 2015. godine, Rungrado Prvi maj stadion zadržao je svoj status simbola severnokorejske moći i monumentalne arhitekture. Njegova veličina, neobičan dizajn i istorijska uloga učinili su ga jednim od najimpozantnijih sportskih objekata ikada izgrađenih.

#2. Mičigen stadion (107.601)

Mičigen stadion, poznat pod nadimkom „The Big House“, najveći je stadion u Sjedinjenim Američkim Državama i čitavoj zapadnoj hemisferi, sa kapacitetom od 107.601 mesta i rekordnim posetama koje su premašile 115.000 gledalaca. Nalazi se u gradu En Arbor i dom je univerzitetskog tima Michigan Wolverines, jednog od najpoznatijih kolektivâ u američkom fudbalu.

Otvoren 1927, stadion je od svog nastanka projektovan s temeljima za proširenje, jer je vizionar Fielding Yost verovao da će jednog dana biti potreban prostor za 150.000 navijača. Od 1975. godine, svaki domaći meč privukao je više od 100.000 gledalaca – niz koji traje gotovo pola veka. Zbog toga je „Big House“ postao simbol američke sportske kulture i univerzitetskog duha.

Osim američkog fudbala, Mičigen stadion je bio domaćin istorijskih događaja poput rekordnog fudbalskog meča između Real Madrida i Mančester junajteda (2014) sa 109.318 gledalaca, hokejaških spektakala i koncerata koji su obarali rekorde posete. Danas, sa modernizovanim video-zidovima, luksuznim ložama i LED osvetljenjem, ovaj stadion nije samo sportska arena, već pravi američki spomenik sportu i zajedništvu.

#3. Melburn kriket graund (100.024)

Melburn kriket graund (MCG) je sportsko srce Australije i najveći stadion na južnoj hemisferi. Smešten u Jara parku, na korak od centra Melburna, prima oko 100.024 posetilaca (oko 95.000 sedišta + 5.000 stajanja) i dom je Australijskog sportskog muzeja. 

Ovde su odigrani istorijski kriket mečevi – prvi test (1877) i prvi ODI (1971) – a stadion je bio glavno borilište Olimpijskih igara 1956 i Komonveltskih igara 2006. U kriketu je ugostio finala Svetskog kupa 1992. i 2015., a u australijskom fudbalu važi za katedralu AFL-a, sa tradicionalnim AFL Grand Final koji redovno puni tribine do poslednjeg mesta.

I pored toga što nosi ime kriketa, MCG je multifunkcionalna arena: kvalifikacije za FIFA takmičenja, ragbi (union i league), međunarodne mečeve „International Rules“, kao i spektakularne koncerte i masovne događaje (istorijski rekord iz 1959. sa 143.750 posetilaca). 

Nakon brojnih rekonstrukcija, stadion danas spaja nasleđe i modernu infrastrukturu: LED osvetljenje, ogromne video-zidove i „drop-in“ trave koje obezbeđuju stabilne uslove za sportove tokom cele godine.

Na kraju možemo da zaključimo da se u Evropi fudbalski stadioni uglavnom koriste za igranje fudbala, dok je van Evrope situacija drugačija i fudbal deli stadion sa kriketom, bejzbolom, američkim fudbalom…