KK Crvena Zvezda trofeji i istorija kluba

KK Crvena Zvezda osnovana je 4. marta 1945. godine, istog dana kada i Sportsko društvo Crvena Zvezda. U do sada uspešnoj i istoriji dugoj 80 godina, KK Crvena Zvezda je osvojila 46 trofeja u različitim takmičenjima, od čega je od međunarodnih u vitrinama kluba i jedan evropski pehar - Kup Pobednika kupova 1973/74. godine. 

Crvena Zvezda KK danas nastupa u KLS nacionalnom prvenstvu Srbije, domaćem Kupu Radivoja Koraća, ABA Jadranskoj ligi i Evroligi.

U pitanju je košarkaški klub sa dugom istorijom i tradicijom, sa brojnim trofejima i velikim brojem legendi koje su ostvarile značajan uticaj na košarku i klub tokom zenita svojih karijera.

Balkan Bet online kladionica za vas otkriva sve uspehe i trofeje kluba tokom duge i turbulentne istorije. Takođe ćete imati prilike da po dekadama sagledate u kom periodu je klub bio koliko uspešan, kao i da vidite legende kluba sa Malog Kalemegdana.

KK Crvena Zvezda titule 

Pred vama su sve titule Košarkaškog kluba Crvena Zvezda kroz istoriju, kada su osvojene i u kojim takmičenjima. U tabeli ćete imati prilike da vidite koja su takmičenja najviše “ležala” KK Crvenoj Zvezdi.

KK Crvena Zvezda trofeji

Kada je u pitanju KK Crvena Zvezda trofeji kluba se nalaze u tabeli iznad, sa tim da moramo pomenuti i takmičenja u kojima je klub učestvovao ili učestvuje. To su takmičenja gde je klub ostvarivao zapaženi određeni plasman, ali nikada nije uspeo da osvoji titulu. 

Zvezda je kao učesnik Evrokupa dogurala do polufinala 2013/14. godine, kao i u Evroligi 1972/73. Klub je uspeo da dođe i do finala Kupa SRJ u kojem takođe nikada nije došao do titule.

Što se tiče takmičenja u kojima je bila pobednik, Crvena Zvezda KK je drugo mesto zauzela:

• 8x u Prvenstvu SFRJ;
• 2x u Prvenstvu SRJ/ SCG;
• 5x u Prvenstvu Srbije;
• 2x u Kupu SFRJ;
• 5x u Kupu Radivoja Koraća;
• 3x u Jadranskoj ABA ligi;
• 2x u Kupu Pobednika kupova;
• 2x u Kupu Radivoja Koraća.

Košarkaški klub Crvena Zvezda je i danas jedan od dominantnijih klubova u regionu, zajedno sa Partizanom. Sada kada oba kluba možemo gledati i u Evroligi, praćenje košarke u Srbiji dobija potpuno novu dimenziju. 

Ujedno uz klađenje na Evroligu i poene igrača, gledanje ovih sportskih dešavanja dodatno podiže uzbuđenje i čini da svi jedva čekamo naredno kolo.

Titule u košarci Zvezda Partizan

Košarkaško rivalstvo između Crvene zvezde i Partizana jedno je od najvažnijih sportskih okršaja u regionu, odmah iza fudbalskog večitog derbija. Prvi zvanični prvenstveni duel odigran je 25. juna 1949. godine na Malom Kalemegdanu, u vreme kada su se takmičenja igrala po turnirskom sistemu. 

Zanimljivo je da su timovi tada nastupili u nesvakidašnjim kombinacijama dresova – Crvena zvezda je igrala u potpuno beloj opremi, dok je Partizan nosio crvene majice i bele šorceve.

Kada je reč o trofejima, Crvena zvezda je do sada osvojila 24 nacionalna šampionata i 13 titula u Kupu, dok Partizan u svojim vitrinama ima 21 titulu prvaka države i 16 osvojenih kupova. Na međunarodnom planu, Zvezda je trijumfovala u Kupu pobednika kupova (1974), sedam puta je bila šampion ABA lige (2015, 2016, 2017, 2019, 2021, 2022, 2024) i jednom osvojila Superkup ABA lige (2018). 

S druge strane, Partizan se može pohvaliti titulom šampiona Evrolige (1992), trima trofejima Kupa Radivoja Koraća (1978, 1979, 1989), sedam titula u ABA ligi (2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2013, 2023) i jednim osvojenim Superkupom ABA lige (2019).

U tabeli ispod vide se poslednjih 10 međusobnih susreta Zvezde i Partizana

Oba kluba trenutno igraju svoje utakmice u Štark areni, dok su u prošlosti derbiji uglavnom igrani u Hali sportova i Hali Pionir. Tradicionalno, Grobari su zauzimali istočnu tribinu, dok su Delije bile na zapadnoj, ali zbog čestih sukoba između navijačkih grupa, u poslednje vreme je ograničen ulazak gostujućih navijača kako bi se smanjili rizici od incidenata.

Legende KK Crvena zvezda

Košarkaški klub Crvena zvezda kroz svoju bogatu istoriju iznedrio je mnoge legendarne igrače i trenere koji su ostavili neizbrisiv trag u domaćoj i međunarodnoj košarci. Njihova posvećenost, talent i uspeh učinili su klub jednim od najtrofejnijih i najcenjenijih u regionu. Od pionira košarke do modernih šampiona, svaka generacija donosila je nešto novo i doprinosila stvaranju bogate tradicije crveno-belih.

Branko Lazić, najtrofejniji igrač u istoriji kluba i njegov dugogodišnji kapiten, ostavio je neizbrisiv trag ne samo zbog broja osvojenih trofeja, već i zbog svoje beskompromisne igre u odbrani. Smatran najboljim defanzivcem u istoriji srpske košarke, Lazić je sa Crvenom zvezdom osvojio preko 20 trofeja, uključujući titule u ABA ligi, Superligi Srbije i Kupu Radivoja Koraća. 

Njegova borbenost, liderstvo i sposobnost da u ključnim trenucima podigne ekipu učinili su ga ikonom kluba.

Ognjen Dobrić se upisao među legende Crvene zvezde ulaskom na listu deset najboljih strelaca u istoriji kluba, a njegov dugogodišnji doprinos ekipi učvrstio ga je kao jednog od simbola modernog Zvezdinog tima. 

Sa osvojenih 15 trofeja, uključujući ABA ligu, nacionalne titule i Kup Radivoja Koraća, Dobrić je pokazao posvećenost i kvalitet na oba kraja terena. Osim klupskih uspeha, bio je i deo reprezentacije Srbije koja je osvojila srebro na Svetskom prvenstvu i bronzu na Olimpijskim igrama.

Aleksandar Gec bio je jedan od prvih velikih igrača Crvene zvezde i predvodio ekipu u njenim formativnim godinama, doprinoseći razvoju košarke u Jugoslaviji. Aleksandar Nikolić, poznat kao "Profesor", bio je stub jugoslovenske i svetske košarke, a njegovo znanje i vizija postavili su temelje moderne igre. 

Zoran Radović bio je pouzdan igrač u svojoj eri i deo ekipe koja je ostavila dubok trag na jugoslovenskoj sceni. Saša Obradović je kroz karijeru u Zvezdi i kasnije u trenerskim vodama ostao sinonim za borbenost i požrtvovanost.

Ljubodrag Simonović bio je jedan od najoriginalnijih igrača svoje generacije, poznat po svojoj inteligenciji na terenu i van njega. Zufer Avdija ostavio je snažan trag u jugoslovenskoj košarci, dok je Vladimir Radmanović bio deo novije generacije igrača koji su se dokazali i u NBA ligi. 

Milenko Topić bio je jedan od ključnih igrača Zvezde krajem 90-ih, dok je Milan Gurović svojom poenterskom sposobnošću obeležio period u kojem je igrao.

Nemanja Bjelica dokazao se i u Evropi i u NBA ligi, a njegovo prisustvo u crveno-belom dresu bilo je ključno u jačanju ekipe. Vladimir Kuzmanović bio je jedan od igrača koji su u svom periodu doneli stabilnost timu. Aleksandar Trifunović bio je važan deo Zvezdine istorije, dok je Nebojša Ilić ostao upamćen po impresivnim košgeterskim sposobnostima. 

Radomir Šaper bio je deo generacije koja je gradila jugoslovensku košarku, dok je Dražen Dalipagić, iako poznatiji po igrama u Partizanu, kratko nosio i crveno-beli dres. Pero Antić, kao jedan od najiskusnijih evropskih igrača, doneo je Zvezdi pobednički mentalitet i dodatnu čvrstinu u ključnim mečevima.

Vlade Divac, iako je u Zvezdi odigrao samo nekoliko utakmica, kasnije je postao jedna od najvećih figura u svetskoj košarci. Njegov talenat i vizija igre obeležili su generacije, a njegov doprinos košarci prevazilazi granice regiona.

Svetislav Pešić, kao igrač i trener, ostavio je neizbrisiv trag u košarci, dok je Ranko Žeravica bio jedan od najvažnijih stručnjaka jugoslovenske košarke. Vlade Đurović i Vladislav Lučić bili su među trenerima koji su oblikovali generacije igrača, dok je Zmago Sagadin bio ključan u transformaciji Zvezde početkom 2000-ih. Dragan Šakota i Dragan Radonjić doneli su timu stabilnost i uspehe, vodeći ga kroz brojne izazove i trofejne sezone.

Dragan Kapičić bio je jedan od najboljih strelaca u istoriji kluba, dok je Vladimir Cvetković bio lider svoje generacije. Slobodan Nikolić bio je neizostavan deo istorije kluba, dok je Nebojša Ilić upamćen kao jedan od najboljih šutera. 

Dragiša Vučinić i Predrag Bogosavljev doneli su stabilnost ekipi, dok je Zoran Moka Slavnić bio jedan od najinteligentnijih plejmejkera koje je jugoslovenska košarka ikada imala.

Igor Rakočević je bio jedan od najboljih poentera u novijoj istoriji kluba i deo idealne petorke Zvezde u ABA ligi. Boban Marjanović, iako relativno kratko u crveno-belom dresu, ostavio je ogroman trag i postavio rekorde u Evroligi, a kasnije se priključio koloniji Srba u NBA ligi. Kvinsi Miler je bio jedan od najdinamičnijih stranaca koji su igrali za klub, imao je pouzdan šut za tri poena, dok je Skuni Pen uneo energiju i atraktivnu igru u Zvezdin napad. Čarls Dženkins "Đenka" postao je sinonim za vrhunsku odbranu i omiljeni stranac među navijačima.

Lista velikana Crvene zvezde kroz decenije ne samo da pokazuje bogatstvo talenta koje je prošlo kroz klub, već i kontinuitet u stvaranju vrhunskih igrača. Ova imena ostavila su zaista dubok trag u klupskoj istoriji i obeležila epohe u kojima su igrali, dok su svojom posvećenošću, borbenošću i ljubavlju prema crveno-belom dresu postali deo večne košarkaške legende.

KK Crvena Zvezda istorija po dekadama

U narednim redovima se osvrćemo na istoriju kluba po svim dekadama od momenta osnivanja, do danas. Uživajte.

KK Crvena zvezda osnivanje i prva dekada 50-ih godina

Istorija Košarkaškog kluba Crvena zvezda počela 4. marta 1945. Tada je klub osnovan kao deo Sportskog društva Crvena zvezda. Prvi period klubom je rukovodila Mira Petrović, ali ubrzo vođenje ekipe preuzeo Mirko Aksentijević-Bata. 

Zbog posledica ranjavanja tokom Drugog svetskog rata, nije mogao da igra, ali je uložio sav trud i energiju da organizuje sve na respektabilnom nivou. Njemu je u pomoć pritekao Nebojša Popović, čije će ime postati sinonim za razvoj košarke u Jugoslaviji. Zajedno sa Borom Stankovićem, Acom Nikolićem i braćom Šaper, Popović je postavio temelje jugoslovenske košarke na legendarnom terenu Malog Kalemegdana. Tu se okupila prva Zvezdina ekipa.

Ovi pioniri jugoslovenske košarke kasnije su stekli priznanje širom sveta– svi su primljeni u FIBA Kuću slavnih, dok su Stanković i Nikolić uvršteni i u prestižnu Naismitovu Kuću slavnih u Springfildu, što Crvenu zvezdu čini jedinstvenim klubom u svetu sa četiri osnivača u najvećim košarkaškim institucijama. 

Teren na Malom Kalemegdanu, prvobitno teniski, brzo je postao epicentar košarke u Jugoslaviji. Tokom prvih meseci akcenat je bio na logistici – popravljanju terena, nabavci koševa, šivenju dresova i organizaciji utakmica. Prvu loptu klub je dobio od fudbalske sekcije, dok su sami igrači i volonteri ručno gradili infrastrukturu.

Već tokom 1946. Crvena zvezda je pokazala svoju snagu u domaćim okvirima. Klub je na Prvenstvu Beograda ostvario pet pobeda, uključujući rekordnu pobedu protiv Kosmaja rezultatom 118:4. Nakon toga tim se plasirao na završni turnir održan na Malom Kalemegdanu, pošto je pobedio tri puta u prvenstvenim mečevima.

Glavni konkurenti bili su Zadar i KK Partizan. Crveno-beli su pobedili Zadar i osvojili prvu titulu u istoriji. Upamćeno je da su navijači nosili igrače na rukama. Uspeh iz 1946. bio je samo početak – već naredne godine ekipu su pojačali igrači koji su se vratili iz Partizana – Aca Nikolić i Strahinja Alagić, dok su iz omladinskog pogona stigli talentovani Milan Bjegojević i Dragan Godžić. 

Iz Metalca je došao Milorad Sokolović, specijalista za defanzivne zadatke. Te sezone, u kvalifikacionom delu Prvenstva Srbije, Crvena zvezda ostvarila je jednu od najubedljivijih pobeda u svojoj istoriji – trijumf protiv Proletera iz Prištine rezultatom 110:15. Na završnom turniru u Zagrebu Zvezda je osvojila drugu uzastopnu titulu.

Klub se 1948. opet pojačao. Stigao je Ladislav Demšar iz Novog Sada, što je bio prvi put da ekipa angažuje igrača van Beograda. Već naredne godine, iz Zadra je stigao Tulio Roklicer, čime je formirana čuvena „petorka snova“ u sastavu: Nebojša Popović, Tulio Roklicer, Aleksandar Gec, Ladislav Demšar i Srđan Kalember. 

U prvoj deceniji postojanja Crvena zvezda je osvojila 10 uzastopnih titula državnog prvaka, postavši neprikosnoveni lider jugoslovenske košarke. Sve utakmice i treninzi održavali su se na Malom Kalemegdanu, mestu koje je postalo sinonim za košarku i epicentar sportskog života u Beogradu. 

Klub nije bio samo dominantan na terenu, već je i u društvenom smislu imao ogromnu važnost – organizovane su čuvene „Zvezdane noći“, igranke koje su okupljale mlade Beograđane i bile značajan izvor prihoda za klub. Na ovim večerima svirao je i poznati džez orkestar Voje Bubiše Simića, a tribine su bile prepune navijača i sportskih entuzijasta. Jedan od redovnih gledalaca bio je i jedini srpski nobelovac Ivo Andrić, kome je ponuđeno da postane predsednik kluba, ali je on to odbio, prihvativši ipak zvanje počasnog predsednika Crvene zvezde.

Osim što je bila dominantna u domaćim takmičenjima, Crvena zvezda je imala uspehe i na međunarodnoj sceni. U nedostatku zvaničnih evropskih takmičenja, klub je učestvovao na brojnim turnirima, gde je pobeđivao vrhunske ekipe. Gubio je Asvel, italijanski Milan i izraelski Hapoel. 

Zvezda je važila za jedan od najjačih košarkaških klubova u Evropi u to vreme. Posebno se isticao Srđan Kalember, koji je zajedno sa saigračem Milanom Bjegojevićem postao igrač sa najviše osvojenih titula u klubu – devet, između 1946. i 1954. godine. Statistika iz tog perioda govori dovoljno – u 149 odigranih utakmica, Crvena zvezda je ostvarila 125 pobeda, četiri puta je igrala nerešeno i zabeležila samo 20 poraza. 

Decenija od 1946. do 1955. bila je bez premca najuspešniji period u istoriji kluba. Iako je narednih sezona konkurencija u jugoslovenskoj košarci postajala sve jača, Crvena zvezda je ostala jedan od najvažnijih i najtrofejnijih klubova u regionu.

Period 60-ih godina

Nakon završetka dominantnog desetogodišnjeg niza osvajanja domaćih prvenstava, KK Crvena Zvezda doživljava pad u rezultatima, koji je počeo 1956. godine kada je tim Proletera iz Zrenjanina prekinuo njihov uspešan niz. 

Tokom perioda od 1957. do 1964. godine, dominaciju u prvenstvima preuzeli su OKK Beograd i Olimpija iz Ljubljane. Zvezda je tokom ovog perioda kompletno promenila sastav tima, uključujući i smenu trenera. Nebojšu Popovića je nasledio Aleksandar Gec, a potom Milan Bjegojević. Rezultati su varirali od trećeg mesta 1957. i 1958. godine, do borbe za opstanak na osmom mestu 1962. i 1963. godine.

U međuvremenu, 1965. godine doneta je odluka da se prvenstva igraju u zatvorenim halama, što je uslovilo selidbu Zvezdinih utakmica sa Malog Kalemegdana na Sajmište, a kasnije i u novoizgrađenu Halu sportova na Novom Beogradu. Do 1968. godine, usledili su napori za obnovu tima i razvoj novih talenata poput Vladimira Cvetkovića, koji je postao ključna figura i rekorder po broju poena u jednoj sezoni sa prosekom od 34,3 poena po utakmici.

Tih godina je Zvezda doživela smenu generacija i razvoj novih igrača koji su, predvođeni Cvetkovićem, osvojili 11. titulu Jugoslovenskog prvenstva 1968/69. godine. Međutim, naredna sezona nije donela obranu titule, iako je klub prvi put nastupio u Kupu evropskih šampiona. Ova dekada bila je period tranzicije i obnove za Zvezdu, kada su postavljeni temelji za buduće uspehe.

Period 70-ih godina

KK Crvena Zvezda je zauzela treće mesto u sezoni 1970/71. u Jugoslovenskom šampionatu iza Jugoplastike i Lokomotive, ali je osvojen prvi trofej u nacionalnom kupu. 

Sezona 1971/72 bila je najuspešnija do tada za klub. U dramatičnoj završnici Jugoslovenske lige, Crvena Zvezda je osvojila svoj 12. šampionski trofej. Crvena Zvezda i Jugoplastika imale su identičan skor (17 pobeda i 5 poraza) te je o prvaku odlučila majstorica, u kojoj je Zvezda pobedila sa 75:70. Takođe, te sezone je stigla do finala Kupa pobednika kupova, gde je u neizvesnoj završnici izgubila od italijanske ekipe Simental, sa 74:70.

Sledeće sezone, 1972/73 je osvojen drugi trofej u nacionalnom kupu. U finalu u Zagrebu, pobedili su Partizan sa 71:65. Takođe, zabeležen je drugi nastup u Kupu evropskih šampiona, gde je Zvezda došla do polufinala.

U sezoni 1973/74, Crvena Zvezda je osvojila Kup pobednika kupova, što je bio najveći uspeh kluba do tada. Trener je bio Aleksandar Nikolić, legenda kluba. U finalu su pobedili čehoslovačku Zbrojovku sa 86:75. Nastupali su Rakocević, Lazarević, Sarjanović, Žugić, Kapicić, Simonović, Vučinić, Jovašević, Slavnić, Živković i Pešić. 

Nakon tih uspeha, u narednim sezonama je ekipa beležila prosečne rezultate, a u sezoni 1975/76, bez nekoliko ključnih igrača, klub je zauzeo tek 5. mesto u prvenstvu.

Period 80-ih godina

U sezoni 1980/81 pod trenerskom palicom Ranka Žeravice, Zvezda postiže nešto bolje rezultate, iako su domaći uspesi bili prosečni, sa petim mestom u ligi i četvrtfinalom nacionalnog kupa. 

Naredne sezone su rezultati bili slični. Zvezda je završila treća u prvenstvu i stigla do polufinala Kupa Jugoslavije i Kupa Radivoja Koraća. Međutim, u polufinalu Kupa Koraća su zaustavljeni od Šibenke iz Šibenika. Godine koje su usledile nisu bile znatno drugačije niti vredne pomena.

Nešto zanimljivija je bila sezona 1987/88. koja je obeležena polufinalom Kupa Radivoja Koraća, gde je Zvezda izgubila od Real Madrida.

Sezona 1990/91, poslednja u velikoj Jugoslaviji, bila je teška za Zvezdu koja je morala da se bori za opstanak u ligi, dok su u Kupu pobeđeni već u prvoj rundi. Ovo je period koji je značio prelazak u novu eru, sa izazovima koji su postavili temelje za buduću rekonstrukciju i jačanje tima.

Period 90-ih godina

Raspad Jugoslavije i rane devedesete doneo je značajne promene u košarci, a sezona 1991/92. bila je posebno haotična. U nacionalnom prvenstvu su učestvovali timovi iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije, dok je KK Crvena Zvezda završila kao poražena u finalu od Partizana sa 3:0 u seriji, dok je u domaćem kupu izgubila u polufinalu od ekipe Bosne. 

Međutim, 1993. godine Crvena Zvezda je osvojila prvu šampionsku titulu posle 21 godine, kada je pobeđen Partizan u finalu plej-ofa. Ova generacija je predvođena Nebojšom Ilićem i Sašom Obradovićem.

Sledeća godina je takođe bila šampionska za Zvezdu. Uspeh su ponovili i osvojili prvenstvo, ali su u finalu nacionalnog kupa izgubili od Partizana. Zvezda je te godine takođe osvojila Superkup Jugoslavije. 

Međutim, sredinom devedesetih, Zvezda doživljava krizu. Eliminasana je u polufinalima i četvrtfinalima domaćih takmičenja u narednim sezonama, iako su se vratili na međunarodnu scenu u Kupu Radivoja Koraća.

Sezona 1996/97. je bila posebno teška, a tada klub za malo ispada iz lige. Međutim, već tokom 1997/98. dolazi do preporoda i šampionskog pehara SR Jugoslavije i finala Kupa Radivoja Koraća. Ekipa je doživela mnogo promena u trenerskom kadru i dovedeni su iskusni igrači, koji su pomogli timu da ostvari značajan uspeh.

Tokom 1998/99. Zvezda beleži prvo učešće u Evroligi, ali su imali težak raspored i završili su sa skromnijim rezultatima. Domaći šampionat te godine nije završen zbog NATO bombardovanja, a Budućnost je proglašena za šampiona.

I krajem devedesetih, Zvezda je nastavila sa izazovima u Evroligi, a u domaćem prvenstvu su stigli do polufinala, dok su u nacionalnom kupu eliminisani u četvrtfinalu. 

Period 2000-ih godina

Prelazak u novi milenijum doneo je Zvezdi seriju izazova kako u sportskim tako i u organizacionim aspektima. Klub je doživeo velike oscilacije u rezultatima, a u timu su se isticali talentovani mladi igrači poput Miloša Vujanića i Milutina Aleksića. Ipak, problemi sa zadržavanjem ključnih igrača kao što su bili Radmanović i kasnije Vujanić, koji je prešao u Partizan, uzrokovali su poteškoće u održavanju konkurentnosti.

Sezona 2002/03. bila je značajna jer je Zvezda prvi put učestvovala u Jadranskoj ligi. Tim je tada predvodio slovenački trener Zmago Sagadin i bio je pojačan iskusnim strancima, ali trofeji su izostali. Najbliže osvajanju trofeja bili su u Jadranskoj ligi, gde su iznenađujuće eliminisani u polufinalu od ekipe Zadra.

Povratak Igora Rakočevića donosi osvajanje domaćeg kupa 2004., prvi put nakon 28 godina. Međutim, period stabilnosti nije trajao dugo, jer su brojne povrede omele ekipu da ostvari nešto ozbiljnije rezultate, a na kraju sezone 2006/07. dolazi do smene trenera Šakote.

Krajem prve dekade novog milenijuma, klub je bio ozbiljno finansijski uzdrman, što je uticalo i na sportske rezultate. 

Iako je Zvezda nastavila da se takmiči na visokom nivou, odlazak većine igrača i finansijska kriza zahtevali su teške odluke, kao i mogućnost stavljanja kluba u stečaj, koji je na kraju izbegnut. 

Period 2010-ih godina

Sezona 2010/11. je bila izazovna. Klub se uzdao u mlađe igrače poput Nemanje Nedovića i Aleksandra Cvetkovića, te nekoliko iskusnijih poput Borisa Bakića. Klub je doživeo težak period u Jadranskoj ligi sa 8 pobeda i 18 poraza. Iako su američki igrači poput Jamara Janga, Rikarda Marša i Entoni Majlsa pomogli timu da izbegne disvalifikaciju, finansijske teškoće sprečile su produženje njihovih ugovora.

Saradnja sa FMP-om 2011. godine unela je nove promene, sa ciljem i planom za reorganizaciju kluba i vraćanje dugova. U sezoni koja je usledila, pod rukovodstvom iskusnog trenera Svetislava Pešića, tim je bio blizu domaćih trofeja, ali nije uspeo da osvoji titule. 

Naredne sezone, klub je nastavio sa snažnim nastupima u regionalnim takmičenjima. Osvojene su titule u ABA ligi i domaćem šampionatu. Uprkos izazovima, Zvezda je ostvarila značajne pobede u Evroligi i stigla do finala Kupa Radivoja Koraća.

Period nakon 2015. godine obeležile su promene u igračkom i trenerskom. Klub se stabilizovao finansijski i počeo da beleži dobre rezultate.

Period 2020-ih godina

Nakon pandemije koja je prekinula sezonu, KK Crvena Zvezda je dovela trenera Sašu Obradovića, koji je napustio svoj prethodni klub kako bi preuzeo crveno-bele. Klub je počeo sa rekonstrukcijom tima, uz značajna pojačanja poput Lojda iz Valensije, kao i Voldena i Lendstona Hola na bekovskim pozicijama, dok je na krilu bio povratnik Simonović. Iz FMP-a su pristigli Uskoković, Rit, i povratnik Radanov. 

Nakon pandemije koja je prekinula sezonu, KK Crvena Zvezda je dovela trenera Sašu Obradovića, koji je napustio svoj prethodni klub kako bi preuzeo crveno-bele. Klub je počeo sa rekonstrukcijom tima, uz značajna pojačanja poput Lojda iz Valensije, kao i Voldena i Lendstona Hola na bekovskim pozicijama, dok je na krilu bio povratnik Simonović. Iz FMP-a su pristigli Uskoković, Rit, i povratnik Radanov. 

Zvezda je imala uspešan start u ABA ligi, a u Evroligi su ostvarene značajne pobede, Međutim, usledio je pad forme, što je dovelo do daljeg pojačavanja tima. Emanuel Teri Džoni O’Brajan su dovedeni, dok je sa Ročestijem potpisan kratkotrajni ugovor. 

Kriza rezultata dostigla je vrhunac porazom od Budućnosti i lošim nastupima u Evroligi. Uprava je reagovala i dovela trenera Dejana Radonjića, koji uspeva da stabilizuje tim i osvoji Kup Radivoja Koraća. U ABA ligi je Zvezda zauzela prvo mesto u regularnom delu, a u finalu je nakon više preokreta pobedila Budućnost.

Sezona 2020/21. se završila osvajanjem regionalne titule i plasmanom u Evroligu. Nakon toga, u izmenjenom formatu zbog Olimpijade, Zvezda je osvojila 21. nacionalnu titulu. Tokom 2020. trener je bio Saša Obradović, ali je posle godinu dana napustio klupu.

Za sezonu 2021/22. KK Crvena Zvezda se usredsredila na zadržavanje igrača, poput Luke Mitrovića, Nejta Voltersa, Stefana Lazarevića, Majka Cirbesa i posebno Nikole Kalinića. Takođe, tim je pojačan Aronom Vajtom, Ostinom Holinsom i Nikolom Ivanovićem. 

Sezona 2022/23. bila je izuzetno dinamična za Košarkaški klub Crvena zvezda, obuhvatajući nastupe u četiri ključna takmičenja: Evroligi, ABA Jadranskoj ligi, Superligi Srbije i Kupu Radivoja Koraća. Tokom ovog perioda, ekipa je ostvarila ukupno 51 pobedu, uz 23 poraza, beležeći zapažene rezultate na domaćoj i međunarodnoj sceni.

Klub je ušao u sezonu sa novim stručnim štabom, a 8. jula 2022. godine na mesto glavnog trenera imenovan je Vladimir Jovanović, koji je potpisao trogodišnji ugovor. Uz njega su kao pomoćnici angažovani Marko Simonović, Branko Jorović i Miodrag Dinić, čime je formiran stručni tim zadužen za vođenje ekipe. 

Međutim, posle samo 12 utakmica, saradnja između Jovanovića i kluba okončana je sporazumno 13. novembra 2022. godine. Pod njegovim vođstvom, Crvena zvezda je ostvarila pet pobeda i sedam poraza, sa učinkom 4:1 u ABA ligi i 1:6 u Evroligi, što nije bilo u skladu s očekivanjima uprave i navijača.

Dan nakon rastanka sa Jovanovićem, klupu Crvene zvezde preuzeo je Duško Ivanović, iskusni strateg koji je sa klubom potpisao ugovor na dve godine. Dolaskom novog trenera došlo je i do promena u stručnom štabu – dosadašnji pomoćni treneri napustili su ekipu, a u trenerski tim uključen je Karles Marko, koji je preuzeo deo odgovornosti u radu sa igračima.

Sezona 2023/24. za Košarkaški klub Crvena zvezda bila je 79. u istoriji kluba i još jedna u kojoj su crveno-beli dominirali regionalnim i domaćim takmičenjima. Klub je nastupao u Evroligi, ABA ligi, Superligi Srbije i Kupu Radivoja Koraća, a sezonu je završio sa osvojenim ABA ligom, Superligom Srbije i Kupom Radivoja Koraća, dok u Evroligi nije uspeo da se plasira u plej-of.

Na početku sezone došlo je do promena u sastavu i stručnom štabu. Vladimir Jovanović je napustio mesto trenera, a ekipu je preuzeo Duško Ivanović. Međutim, zbog lošeg starta u Evroligi, Ivanović je smenjen 21. oktobra 2023. godine, a klub je već sledećeg dana angažovao grčkog trenera Jorgosa Sferopulosa, koji je preuzeo vođenje tima.

Tokom leta, klub je doživeo brojne promene u sastavu. Stefan Marković je završio igračku karijeru, dok su ekipu napustili Luka Vildoza, Ognjen Dobrić, Facundo Kampaco, Nikola Ivanović, Ben Bentil, Filip Petrušev i Miroslav Raduljica. 

U međuvremenu, kao pojačanja su stigli Miloš Teodosić (koji je u TOP 25 najboljih igrača Evrolige ikada), Dejan Davidovac, Ádám Hanga, Shabazz Napier, Mike Tobey, Joel Bolomboy, Rokas Giedraitis, Yago dos Santos i Trey Thompkins, dok su ugovore produžili Branko Lazić, Luka Mitrović i Stefan Lazarević.

Sezonu u ABA ligi Crvena zvezda započela je sa četiri pobede i jednim porazom, a nastavila dominaciju kroz regularni deo. Na kraju osnovnog dela završila je na prvom mestu sa skorom 22-4. U plej-ofu su eliminisali SC Derby u četvrtfinalu, Mega MIS u polufinalu, da bi u finalnoj seriji protiv Partizana pobedili sa 3-0, obezbedivši novu titulu ABA lige.

U Superligi Srbije, klub je takođe bio dominantan, pobedivši FMP Meridian u polufinalu i Partizan u finalu sa 2-0, čime su osvojili devetu titulu nacionalnog šampiona.

U Kupu Radivoja Koraća, crveno-beli su takođe nastavili svoju dominaciju. Savladali su FMP u četvrtfinalu, Čačak 94 Quantox u polufinalu, a u finalu ponovo pobedili Partizan, obezbedivši četvrtu uzastopnu titulu Kupa i ukupno 13. u klupskoj istoriji.

Što se tiče Evrolige, klub nije uspeo da se plasira u plej-of. Sezonu su završili na 16. mestu sa skorom 11-23, pri čemu su zabeležili najveću pobedu od +43 poena protiv Cedevite Olimpije (94-51) i najteži poraz od -45 poena protiv Anadolu Efesa (100-55).

Crvena zvezda je tokom sezone nastavila sa promenama u sastavu – klub je napustio Shabazz Napier, dok su u toku takmičenja stigli Freddie Gillespie i Javonte Smart.

U sezoni 2023/24. Crvena zvezda je potvrdila status najuspešnijeg kluba u regionu, osvojivši ABA ligu, Superligu Srbije i Kup Radivoja Koraća, dok je u Evroligi ostala ispod očekivanja. Klub je kroz ovu sezonu prošao kroz niz kadrovskih promena, ali je uspeo da održi kontinuitet trofeja na domaćoj i regionalnoj sceni.

Crvena zvezda u sezoni 2024/25 beleži izvanredne rezultate i trenutno se nalazi među TOP 6 ekipa u Evroligi, dok istovremeno dominira u regionalnim takmičenjima. Najzaslužniji za ovakav uspeh su Filip Petrušev i Džoel Bolomboj, koji su ključni stubovi ekipe, pružajući vrhunske partije i na domaćoj i na evropskoj sceni. 

Njihova fizička dominacija i svestrana igra čine Zvezdu ozbiljnim kandidatom za plej-of Evrolige, dok su u ABA ligi i Superligi Srbije već sada favoriti za osvajanje titula.

U velikom beogradskom derbiju, crveno-beli su odneli pobedu nad Partizanom, koji sa klupe predvodi Željko Obradović, čime su još jednom pokazali da su u vrhunskoj formi i da su spremni za najveće izazove. Ovo je bila jedna od najvažnijih pobeda u sezoni, dodatno učvrstivši Zvezdinu poziciju u borbi za trofeje.

Miloš Teodosić, jedan od najboljih srpskih košarkaša u XXI veku, igra "na kašičicu", ali svaki njegov minut na terenu nosi ogromnu vrednost. Njegova vizija igre i iskustvo čine razliku u ključnim momentima, dok bekovski tandem Kodi Miler-Mekintajer i Ajzeja Kenan donosi neophodnu energiju i konstantnu pretnju u napadu. 

Nemanja Nedović i Jago Dos Santos su dodatni faktori koji svojim poenterskim sposobnostima održavaju Zvezdu u igri, dok mladi Andrej Kostić nastavlja da stiče iskustvo i prilagođava se seniorskom nivou.

Na krilnim pozicijama, Nikola Kalinić se nalazi u slabijoj formi, što je doprinelo promenama u rotaciji. Rokas Gedraitis i Ognjen Dobrić sve češće preuzimaju veću minutažu, dok Branko Lazić svojim iskustvom i odbranom donosi stabilnost u ključnim momentima. 

Dejan Davidovac i Majk Daum nastavljaju da pružaju sigurnost na pozicijama krilnog centra, dok se Dalibor Ilić trudi da iskoristi svaku priliku i doprinese ekipi u oba smera.

Uroš Plavšić je tokom sezone napustio ekipu i prešao u Bešiktaš (nije igrao ni na Olimpijskim igrama u Parizu, premda ga je Svetislav Pešić poveo u Francusku), što je dovelo do manjih promena u unutrašnjoj liniji tima. 

Ipak, Bolomboj, Petrušev i Mitrović su se pokazali kao izuzetno pouzdani u reketu, uspešno nadoknađujući njegov odlazak.

Crvena zvezda ulazi u završnicu sezone sa velikim ambicijama – u borbi su za titulu u ABA ligi, Superligi Srbije i plasman u plej-of Evrolige, što bi bio jedan od najboljih rezultata kluba u poslednjoj deceniji. Stručni štab, predvođen Jorgosom Sferopulosom, postavio je jasan sistem igre, a igrači su pokazali karakter u ključnim mečevima. 

Navijači sada s nestrpljenjem čekaju nastavak sezone i nadaju se da će njihovi ljubimci nastaviti da pružaju vrhunske partije i potvrde da je Zvezda ponovo u samom vrhu evropske košarke.

Ovo je bio kratak pregled istorije kluba, a vi nastavite da pratite rezultate KK Crvena Zvezda i u budućnosti.

Registrujte nalog na Balkan Betu i uživajte u klađenju na košarku sa najboljim kvotama i vrhunskom ponudom igara na sreću.