Istorija tenisa - razvoj tenisa od nastanka do danas

Istorija tenisa seže u vreme Rimljana i Helena. Otkrijte kako se tenis razvio od starih civilizacija do danas i zašto je ovaj sport toliko popularan širom sveta.

Tenis, poznat kao "beli sport", danas jedan od najpopularnijih sportova, ima višemilenijumske korene. Još su stari Egipćani, Heleni i Rimljani oko 1500 godina pre nove ere igrali igru sličnu današnjem tenisu u tadašnjem poznatom svetu. Neki izvori tvrde da tenis potiče od starogrčke igre "sphairistike".

Postoji verovanje da je i reč “tenis” nastala od egipatskog grada Tinnisa. Druga verzija ide u prilog onima koji tvrde da reč “tenis” potiče iz francuskog jezika. Naime, svaki igrač je prilikom servisa izgovarao “tenez”, što znači “pripremi se” ili “uzmi i igraj”. Dolaskom Mavara u južnu Francusku u VIII veku tenis je počeo da se širi Evropom.

Razvijao se iz igre poznate kao "Jeu de Paume" (“Igra dlanova” ili “igra rukom”), koja je prvobitno bila popularna među monasima i evropskim plemstvom. Tako se ova igra, koja se praktikovala unutar manastirskih dvorišta i plemićkih dvorova, iskristalisala kao osnova onoga što će se vekovima docnije nazvati (modernim) tenisom.

U ovom blog tekstu Balkan Bet online kladionice saznaćete kako se tenis razvijao od samih početaka do danas. Ako ste ljubitelj ovog sporta, dodatno se možete zabaviti uz odlične kvote na tenis, pogotovu ako pročitate vodič kako da se kladite na tenis.

Etimologija reči “reket” otkriva poreklo tenisa

Reči kriju u sebi značenje, a značenje otkriva moguće poreklo kada je istorija sporta toliko maglovita da se mora koristiti znanje leksikologije. Reč “reket” je arapskog porekla, izvedena iz arapske reči "rahat", što znači “dlan”.

Ovaj termin doneli su Mavari, islamiziran narod koji je mešavina drevnih Maura, Kartaginjana, Rimljana, Vandala i Arapa. Oni u 8. veku dolaze na Pirinejsko poluostrvo, pobeđuju Vizigote i narednih 800 godina vladaju ovim delom Evrope.

A otkud baš arapski koren? Odgovor se verovatno krije u činjenici da je ovaj narod preuzeo igru sličnu današnjem tenisu u doba Rimljana, pod kojima su bili vekovima.

Razvoj u srednjem veku i renesansi

U X veku Luj IV i katolička crkva bili su protiv širenja ovog sporta. Prema jednoj legendi, upravo u X veku ime ovom sportu dao je putujući pevač, koji je boravio na franačkom dvoru.

Prvi zapisi o tenisu datiraju iz 11. veka u Francuskoj, gde su ga i sami monasi igrali kao deo ceremonijalnih aktivnosti. Igrali su u dve verzije:

udaranje loptice reketom u zid

međusobno prebacivanje preko užeta koje se nalazilo na sredini dvorišta

Ove rane verzije tenisa koristile su improvizovane rekvizite kao što su drveni štapovi i loptice napunjene kosom ili mekinjama.

U 13. veku Luj X je obožavao tenis, a pošto nije voleo da igra na otvorenom, sagradio je čak dve hiljade terena širom kraljevstva.

U 14. veku zabeleženo je da su tenis u Engleskoj voleli Henri VII i Henri VIII. Henriju VIII su sluge (servant) bacale lopticu ispred njega jer je bio isuviše gojazan da sam to učini. Tako je “servis” dobio svoje ime. U poređenju sa današnjim najbržim servisima u tenisu, ovi su bili spori i prilično nespretni.

Do polovine 16. veka ovaj sport se već bio razvio u popularnu zabavu širom zapadne Evrope, naročito u Francuskoj. Prvi drveni reketi, našpanovani kožnim trakama ili žicama napravljenim od creva, pojavili su se u ovom periodu. Šake su bile zaštićene kožnim rukavicama.

Do 1657. u Francuskoj je izgrađeno čak 117 teniskih igrališta, poznatih kao "kuće za loptanje".

Nastanak rojalnog tenisa

Odlike	Podrobnije objašnjenje
Prostor za igru	Rojalni tenis se igrao unutar bogato dekorisanih dvorana sa visokim zidovima i kompleksnim geometrijskim oblicima.
Pravila igre	Igrači su dobijali poene odbijanjem lopte od zidova dvorane, što je znatno drugačije od savremenih pravila tenisa.
Sistem bodovanja	U Rojalnom tenisu, drugi odbitak loptice može značiti osvajanje poena, za razliku od modernog tenisa gde to znači gubitak poena. Igrači su težili da lopticu udare tako da završi iza protivnika, koristeći taktičke veštine i preciznost.

Rojalni tenis, poznat i kao "Kraljevski tenis", razvio se tokom 16, 17. i 18. veka kao distingvirana zabava evropskog plemstva i monarhije. Imao je aristokratski status, namenjen samo bogatima.

Ova verzija, koja se znatno razlikuje od moderne, igrala se u raskošno dizajniranim zatvorenim prostorima, poznatim kao galerije sa arhitektonski izbočenim krovovima.

I tada je važnu ulogu igrala fizička snaga, spretnost, ali i pametna taktika.

tenis-kroz-istoriju

Bodovanje u srednjem veku

Način bodovanja u tenisu u smislu poena seže sve do srednjeg veka, a spominje se i u pesmama koje opisuju bitke. Jedna od njij je i bitka kod Azenkura 1415. godine.

Današnje bodovanja ide od 15, 30, do 40. No, prvobitno su bodovi bili do 45, ali je "petica" uklonjena zbog lakšeg izgovora broja 40. NIje postojalo, naravno, ATP bodovanje po turnirima.

Ali, zašto baš 15 kao početna cifra? Nema potpuno jasnog odgovora. Postoji teorija da brojevi možda odražavaju praćenje minuta na časovniku, iako za to nema direktnih dokaza. Što se tiče izraza "đus", on potiče od francuskog izraza "à deux du jeu" koji znači "dva poena od igre", što su Englezi skratili na "deuce".

U kontekstu nula poena, koristi se izraz "love", čiji poreklo nije potpuno jasno. Jedna od hipoteza sugeriše da izraz dolazi od francuske reči "l'oeuf", što znači jaje, simbolizujući nulu.

Međutim, verovatnije je da "love" potiče od holandsko-flamanske reči "lof", što znači čast, reflektujući kako su izbeglice iz Flandrije mogle uticati na jezik tenisa, donoseći izraz "omme lof spelen", što znači "igrati za čast".

Poreklo sistema bodovanja možda je povezano sa francuskom fascinacijom brojem šezdeset, važnim u ranom srednjem veku. To se odražava i u današnjim francuskim brojevima, gde je sedamdeset "soixante-dix" (šezdeset deset). Ova struktura mogla bi objasniti zašto se tenis igrao do šezdeset.

Sportsko klađenje je verovatno imalo ulogu u deljenju bodova na četiri dela, s obzirom na popularnost novčanih igara. U susednoj Nemačkoj, zakon je ograničavao klađenje na šezdeset dinara, dok je u Francuskoj postojala kovanica poznata kao "veliki turnirski dinar" vredna 15 dinara.

Stoga, i te kako je moguće da su se francuski teniseri i gledaoci kladili uživo na jedan "veliki turnirski dinar" po poenu, do maksimuma od šezdeset dinara po gemu.

Ako vas zanima budućnost sportskog klađenja, pogledajte sjajne kvote koje E-Sports onlajn klađenje nudi.

Počeci modernog igranja tenisa

Počeci modernog igranja vezuju se za Viktorijansko doba. Prva novija teniska pravila uvedena su 1847. godine, kada su formirane i dimenzije teniskog terena.

Četvrt veka kasnije uvedena je najbrža podloga u tenisu – trava. Ključan moment desio se 1875. – tada je All England Croquet Club uočio naglu popularnost ovog sporta i dodao igrališta za tenis, promenivši ime u All England Croquet and Lawn Tennis Club 1877. godine.

Istog leta organizovan je prvi Wimbledon.

Wimbledon - Pionir najvećih teniskih turnira

Prvi Wimbledon održan je 1877 godine. To je prvi veliki teniski turnir na svetu, koji je pokrenuo gren slem tradiciju, a osvajači Vimbldona imaju posebno mesto u teniskoj slavi. Ako vas zanimaju gren slemovi, saznajte sve o osvajačima Australijan opena (najveći je Novak Đoković, teniski GOAT), osvajačima US opena i ko su osvajači Rolan Garosa.

Tokom sledećih decenija razvijao se i prilagođavao, a pravila i dimenzije igrališta su se menjala. Tako su i prva ekipna takmičenja u Dejvis kupu odigrana 1900. na igralištu Longwood u Bostonskom predgrađu. Osnivač i donator bio je Amerikanac Dwight Filley Davis. Tenis ubrzano postaje međunarodni sport.

Tokom jednog veka tenis je postao jedan od najpopularnijih sportova, rame uz rame sa fudbalom i košarkom. Danas, neki od najboljih tenisera, poput Rodžera Federera, spadaju u najplaćenije sportiste svih vremena.

Savremeni tenis karakteriše visok nivo internacionalne konkurencije, sa turnirima koji se održavaju na svim kontinentima. Sport nastavlja da evoluira, sa tehnološkim unapređenjima u opremi i metodama treniranja, što tenisu daje novu dimenziju dinamike i uzbudljivosti.

razvoj-tenisa

Razvoj tenisa u Jugoslaviji i Srbiji

Iako je moderni tenis u svetu zaživeo u 19. veku, Balkan nije dugo čekao na svoje prve terene. Austro-ugarski oficiri i britanski industrijalci počeli su da ga igraju na Balkanu početkom 1880-ih. To je ubrzo privuklo pažnju lokalnih stanovnika.

Gradić Priboj na reci Lim bio je jedno od prvih mesta gde je ovaj sport stekao popularnost. Teniski tereni su se užurbano gradili, posebno na Paliću 1878. godine. Već tada su se održavala prva značajna takmičenja.

Interes za ovaj sport naročito je narastao nakon Prvog svetskog rata, što je dovelo do osnivanja Jugoslovenskog teniskog saveza 1922. u Zagrebu. Savez je bio zadužen za organizaciju i standardizaciju teniskih takmičenja, a uspešno je predstavljao Jugoslaviju na međunarodnoj sceni, uključujući učešće u Dejvis kupu od 1927. godine.

Prvi nacionalni tim činili su Đorđe Dunđerski iz Novog Sada i Ivan Balaš iz Bečkereka, pokazujući da je tenis već bio prilično rasprostranjen unutar Kraljevine Jugoslavije.

Period od 1936. do 1948. bio je zlatno doba jugoslovenskog tenisa, sa pet finala Dejvis kupa. Čuvena je bila 1939. kada je Jugoslavija nadigrala Nemačku, što je bilo veliko iznenađenje u teniskom svetu.

Međutim, tokom Drugog svetskog rata, teniski turniri bili su prekinuti, a Jugoslavija je ostala nesvrgnuti šampion Dejvis kupa.

Nakon političkih promena i raspada Jugoslavije, tenis je nastavio da cveta u Srbiji. Period od 2007. do 2014. bio je posebno značajan, sa četiri igrača na poziciji broj 1 sveta (Novak Đoković, Ana Ivanović, Jelena Janković, Nenad Zimonjić) i brojnim uspesima u Dejvis kupu i WTA takmičenjima.

Srbija je u muškom singlu imala i Janka Tipsarevića, koji je bio 8. teniser sveta 2012, kao i Viktora Troickog, koji je 2011. bio na 12. mestu ATP liste i možda bi i napredovao da ga doping u sportu nije 18 meseci odvojio sa terena.

Teniski savez Srbije izdao je 2013. monografiju koja dokumentuje ovaj bogati teniski razvoj, potvrđujući status Srbije kao teniske velesile.

Ukoliko volite ovaj sport i sportove koji imaju slična pravila (na primer, padel pravila, pravila stonog tenisa ili kako se igra badminton) u blog sekciji Balkan Beta možete čitati srodne teme:

Ovo su samo neke teniske teme koje smo pokrili i sigurno će vam biti interesantne ukoliko ste strastveni teniski fan.