Dragutin Topić biografija - Najbolji srpski skakač u vis

Dragutin Topić je najbolji srpski skakač u vis i jedan od najboljih srpskih atletičara. Biografija Dragutina Topića je prilično impresivna. Rođen je 12. marta 1971. godine u Beogradu. 

Takmičio se skoro dve decenije, a rezultate koje je napravio ostali su zapaženi na svetskom i evropskom nivou.

On je jedini srpski atletičar koji je učestvovao na šest Olimpijskih igara, što je jasan pokazatelj koliko je bio konstantan i posvećen tome da održi telo i um na najvišem nivou.

Pre nego što se osvrnemo na njegove rezultate, rekorde, porodicu i zanimljivosti, pogledajte tip dana koji je za vas pripremila Balkan Bet kladionica. Uz malo sreće očekuju vas lepi dobici jer su ovi predlozi za klađenje na tiket dana realni i ekspertski.

Biografija Dragutina Topića - rezultati tokom karijere

Prvi dodir sa atletikom imao je davne 1983. godine.

“Prvi susret s atletikom bilo je Svetsko prvenstvo u Helsinkiju 1983. godine, sećam se. Znaš kako, dva TV kanala su te na neki način mamila da pratiš sport i da se putem ekrana upoznaš sa herojima detinjstva ili mladosti. I onda – neopisiv je osećaj kada se kasnije, koju godinu kasnije, sretneš sa tim alama! Čoveče! Prvi put sam to doživeo na prestižnom mitingu u Cirihu. Eeeeeej, gledao sam ih na ekranu, nedostupni i daleki, a sad se takmičim s njima, uz mene Karl Luis, Edvin Mozes… Ludilo!”

Dragutin Topić započeo je svoju karijeru impresivno, osvajajući zlato na Svetskom juniorskom prvenstvu u Plovdivu 1990. godine. Skočio je 2,37 metara, što je i dalje svetski juniorski rekord. 

Samo tri nedelje kasnije postao je seniorski prvak Evrope u Splitu. Skočio je 2,34 metra, što je u to vreme bio nacionalni rekord. 

Osvojio je bronzu na Svetskom prvenstvu u dvorani u Parizu 1997. godine i Evropskom dvoranskom prvenstvu u Stokholmu 1996 (2,35 metara).

U svojoj bogatoj karijeri osvojio je i zlato na Univerzijadi u Fukuoki 1995, kao i dve bronze sa evropskih dvoranskih prvenstava: u Đenovi 1992. i Gentu 2000. godine.

Dva puta bio treći na Grand Prix serijama – u Parizu 1994. i Dohi 2000. godine. Osvojio je i bronzanu medalju na Mediteranskim igrama u Peskari 2009, dok je u juniorskoj konkurenciji dominirao osvajanjem zlata na Balkanskim igrama i postavljanjem niza rekorda.

“Atletiku nikada nisam smatrao poslom, što je možda bila i greška. Danas ljudi vide sve kroz novac. Posledica dugog trajanja je i to da si malo na svoju ruku. Ja živim kako želim, mogao bih sebe da nađem i u drugim stvarima, ali me ne interesuju. Akreditacija oko vrata, adrenalin na takmičenjima, to mi treba. Nekoga 'vozi' lova, nekoga ribe, mene takmičenje. Uvek za sportistu nađem opravdanje, strog sam kao trener, ali i osećajan", otkrio je svojevremeno Dragutin svoj pogled na atletiku.

Zanimljivo je da medalje Dragutina Topića nikada na većim takmičenjima nisu bile srebrne – ili zlato ili bronza. 

Inače, o samim medaljama rekao je da se one osvajaju 365 u godini.

“Svi se sete Topa kad treba medalja, a šta je bilo prethodnih 365 dana, nikog ne zanima. Zato lobanja mora da bude najjača i da radi trista na sat. Ne da budeš p…a. Moraš da imaš kohones“, savetuje skakač u vis.

I danas, kao trener i mentor mladim atletičarima, Dragutin Topić prenosi svoje znanje i iskustvo

Dragutin Topić rekord koji se pamti i ostali uspesi

Dragutin Topić drži državni rekord u skoku uvis sa preskočenih 2,38 metara, postavljen 1993. u Beogradu na otvorenom. Ovaj rezultat ga svrstava na 15. mesto na listi najboljih skakača svih vremena. Ovo je rekord koji se pamti.

Topić je i jedini srpski atletičar sa šest nastupa na Olimpijskim igrama (1992–2012), premda nije osvojio nijednu medalju, a nije pravio ni olimpijske rekorde u atletici na Olimpijadama.Dragutin Topić doping skandal

Jedan od najtežih trenutaka u karijeri Dragutina Topića dogodio se 2001. kada je bio optužen za doping u sportu. To je rezultiralo dvogodišnjom suspenzijom. Taj period, kako je sam kasnije isticao, bio je prava lična tragedija koja ga je gurnula u duboku depresiju. 

Iako nikada nije dokazano da je namerno koristio doping, posledice te afere osećao je godinama, kako u profesionalnom, tako i u privatnom životu.

„Afera sa dopingom mi je uništila život u jednom momentu. Optužen i osuđen za nešto što nisam učinio, pogotovo ne u momentu kada sam bio toliko mentalno superioran u odnosu na konkurenciju i kada sam bio jedini ozbiljan kandidat za osvajanje titule svetskog šampiona“ rekao je Topić u jednom intervjuu.

Osećao je, kako kaže, da je bio žrtva politike i globalnih spletki, ističući da je često dolazio u situacije gde sport nije bio jedino merilo uspeha. 

„Bio sam usamljen, iz jedne zemlje koja je uporno uništavana i omalovažavana samo zato što se nije odricala svoje istorije“, naglasio je.

Topić je objašnjavao kako su ga optužili za nešto na šta nije mogao da utiče. 

„Ono u šta sam siguran jeste da sam koristio dozvoljene preparate. Ali ne znam kako ja kao sportista mogu da znam tačan sastav svega što unosim u telo. Pa čekaj, sad na Juniorskom prvenstvu sveta u Kolumbiji takmičari su otrovani hranom iz hotela. Koju su svi jeli. Angelina i Teodora su jedva izašle na takmičenje. I, kao, niko nije kriv! Dešava se. A da ja progutam meso koje je negde kljukano nečim i nešto od preparata koje nisam uzimao na svoju ruku, to se ne dešava?! To je jedan od glupih postulata“, izjavio je.

U to vreme Topić je bio u vrhunskoj formi. Pobedio je na nekoliko značajnih takmičenja i čuvao se za Svetsko prvenstvo, gde je očekivao visok plasman. 

„Tada, 2001, psihički sam bio najstabilniji i superioran. Nastupila je smena generacija, nisam imao konkurenciju, pobedio sam na tri takmičenja, neka sam i prekidao jer sam ostajao bez rivala“, prisetio se. 

Međutim, suspenzija ga je sprečila da učestvuje na najvažnijim takmičenjima tog perioda, što je značilo gubitak ne samo tih dve godine već i mnogo više dok se nije vratio u formu.

Ipak, uspeo da se vrati na vrh. 

„Božjom promišlju sam se digao i nakon dve godine vratio u vrh“, rekao je, mada je priznao je da je bilo trenutaka kada je bio na ivici odustajanja. 

„Deo mog karaktera je želja da budem najbolji, i to me je, uz unutrašnje impulse, guralo napred.“

Povratak je bio obeležen uspesima, ali i dubokom promenom u njegovom pogledu na sport. Postao je svestan kako politika, korupcija i spletke utiču na vrhunske sportove. 

„Kako vreme odmiče i javljaju se nove činjenice o sistematskim dopingovanjima velikih sila, raznoraznim spletkama i zaverama, shvatam zašto sam kažnjen. Jer sport, nažalost, nisu uvek samo vrhunska ostvarenja, već i globalna politika.“

Topić često ističe koliko je važno da mladi sportisti budu pažljivi kada je reč o preparatima i pravilima u sportu. 

„Sav moj trud bio je poništen zbog greške na koju nisam mogao da utičem. Mlađim sportistima bih poručio da se stalno edukuju i okruže ljudima kojima mogu verovati.“

Sve uspehe koje je ostvario u karijeri duguje treneru Mihajlu Švraki, koji ga je oformio i koga vredni posebno pometu kako bi se shvatila sama ličnost srpskog skakača u vis, kao i njegov put.

Mihajlo Švraka - Ko je bio trener Dragana Topića

Od 1984. sarađuju, kada je Dragutin imao 13 godina. Kako je sam istakao, Švraka mu je davao neprocenjive savete, koji su se uvek pokazali ispravnim jer je išao ispred svog vremena, čak i kada su pravljene greške. Zbog toga su se okumili.

Bio je uzor nekolicini trenera u Evropi, koji su njegove modele rada usvojili i primenili na svoje sportiste.

“Bili smo kao dvojac bez kormilara. On je mene formirao kao sportistu, a ja njega kao trenera. Bio je to jedan intelektualac, genijalac, čovek neverovatno pošten i privržen onome što radi. Sve ono što sam postao dugujem njemu, naravno i porodici. Ali, Mika me je na kraju oblikovao onakvog kakav ću biti do kraja života, pošto sam sa njim provodio više vremena nego sa roditeljima. Doživljavao sam ga kao drugog oca. Žao mi je što je prerano preminuo. To mi teško pada, jer moj život bez njega nije isti.

Dragutin je naglasio svojevremeno koliko je bitno da trener nije samo trener, nego i sve ostalo što je potrebno da se problemi i iskušenja stavljena pred jednog mladog sportistu izbegnu koliko je moguće.

“Ovde je on meni bio sve: trener, maser, lekar, menadžer, što ni za kog nije lako. Da je bio rasterećeniji, da je bio jedino trener, a ja jedino sportista, sigurno bi sve bilo mnogo drugačije. Da smo imali uslove koje su imale kolege sa Zapada, sigurno je da bi bilo bolje. Naročito se to odnosi na medicinski deo tima, pošto ne bi dolazilo toliko često do povreda, adekvatno bi se lečile i ništa se ne bi prepuštalo slučaju. Ali, kada se sve sabere, na kraju, verovatno smo učinili i više nego što je bilo moguće.

Dragutin Topić porodica – roditelji, žena i deca

Porodica Dragutina Topića pravi je sportski fenomen. Njegova supruga, Biljana, bila je uspešna troskokašica i nacionalna rekorderka, dok je njegova starija ćerka Angelina već sada zvezda svetske atletike u disciplini skok uvis. 

Uspešna je i njihova mlađa ćerka, Sofija Topić, koja prema trenutnim rezultatima u njenom uzrastu pokazuje čak veći potencijal od Angeline.

Njihov porodični uspeh u sportu rezultat je ljubavi prema atletici kao sportu, ali i posvećenosti i zajedničkog rada.

Dragutin Topić – roditelji uvek bili podrška

Proslavljeni srpski atletičar istakao je da je uvek imao podršku roditelja.

“Moram da kažem da sam imao i podršku roditelja, koji se nisu mnogo mešali. Bio sam i ostao težak, tvrdoglav i uporan, jer verujem da je ono što radim najbolje za mene i one koji me okružuju. To se ispostavlja kao tačno, iako mnogi to neće da priznaju. Impulsivan sam, volim samoću i da razmišljam. Kad je sport u pitanju, vidim gde su rešenja i trudim se da od dva-tri moguća izaberem najbolje. Kao trener svojim takmičarima dajem slobodu da sami pronađu put. Tu sam da im pomognem. Tako je nekako bilo otkad pamtim. Imam brata Vojislava i polusestru Sanju iz očevog prvog braka i oni su uvek tu za mene, kao i ja za njih. Drugačiji sam i od oca; on je, recimo, platu doneo i predao majci na upravljanje, a ja ne, ja volim da učestvujem u kućnim dešavanjima, da plaćam, pomognem, šta i koliko mogu”, rekao je Topić svojevremeno, a otkrio je više i o društvu koje je često bila promenljiva kategorija u njegovom životu.

“Mama Mirjana i tata Miroslav su radili u prosveti. Mama je imala mnogo poznanstava, a ja sam tražio društvo koje će da me prihvati. Nikada to nisam radio zbog ocena, to nije bio problem. Danas nisam u kontaktu sa tim ljudima, jer sam zbog karaktera često menjao društva ili su ona menjala mene”, otkrio je Dragutin.

Dragutin Topić – supruga Biljana Topić, žena Dragutina Topića

Biljana Topić je rođena 17. oktobra 1977. u Šapcu. Uz Ivanu Španović jedna je od najuspešnijih srpskih atletičarki, poznata po svojim rezultatima u troskoku. 

Biljana je postavila državni rekord od 14,52 metra na Svetskom prvenstvu 2009. u Berlinu, kada je zauzela 4. mesto. Falilo joj je 6 cm za medalju. Ovaj rekord je i dalje aktuelan kao najbolji rezultat u istoriji srpskog troskoka. Takođe, u dvorani je ostvarila rekord od 14,37 metara.

Biljana je učestvovala na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. i Londonu 2012, gde je u oba navrata pokazala vrhunske performanse, ali joj je malo nedostajalo za finale. Njeni nastupi na svetskoj sceni doneli su prepoznatljivost srpskoj atletici i inspiraciju mlađim generacijama sportista.

Dragutina je upoznala tokom atletskih priprema na obali Jadrana, u Makarskoj. Sport, odnosno atletika, spojila je oboje i tako je počela lepa ljubavna priča, a u brak su uplovili 2004. 

Dragutin je često isticao da je Biljana njegova najveća podrška, ne samo u privatnom životu već i na sportskom putu. Isto važi i za Biljanu.

„Dragutin je neverovatno duhovit, zabavan i pričljiv, a meni prija kad u nečijoj blizini mogu da ćutim“ prisetila se Biljana u jednom intervjuu.

Kao predsednica kluba „Top Jump,“ danas je mentor mladim sportistima, kojima pomaže svojim znanjem i iskustvom, a i sama je aktivna.

"Treninzi se još uvek baziraju na poboljšanju opšte fizičke spremnosti. Uglavnom radim poskoke na travi, uz vežbe u teretani, koje su nezaobilazne u ovom pripremnom periodu", precizirala je Topićeva.

Biljana je poznata po svojoj energiji i vitalnosti, čak i u 46. godini. Aktivna je na društvenim mrežama, gde često deli fotografije i snimke sa treninga, takmičenja i porodičnih trenutaka. Jedna od njenih duhovitih objava, uz fotografiju Angeline, Dragutina i nje, posebno je privukla pažnju javnosti: „Ja sam rodila vanzemaljca, koja je tvoja supermoć?“ 

Biljana je majka dve ćerke, pomenute Angeline i Sofije, a više o njima pročitaćete u nastavku.

Dragutin Topić deca

Dragutin Topić ima dve ćerke, o kojima sa Biljanom zajedno brine. Obe su povukle sportske gene roditelja i dok je starija Angelina već velika zvezda, mlađa Sofija u svom uzrastu čak pokazuje bolje rezultate od starije sestre.

Angelina Topić, starija ćerka Dragutina Topića

Angelina Topić, rođena 26. jula 2005. u Beogradu, već sada zauzima posebno mesto u istoriji srpske atletike. Kao specijalistkinja za skok uvis osvojila je brojne medalje na domaćim i međunarodnim takmičenjima. 

Na Evropskom prvenstvu u Minhenu 2022. godine, u svojoj 17. godini, osvojila je bronzanu medalju sa rezultatom 1,93 m. Godinu dana kasnije, na juniorskom prvenstvu Evrope, okitila se zlatom sa preskočenih 1,90 m, potvrđujući status liderke među mlađim generacijama.

U 2024. godini postigla je izuzetan uspeh osvojivši srebro na Evropskom prvenstvu u Rimu sa skokom od 1,97 m, dok je nekoliko meseci kasnije postala svetska juniorska prvakinja u Limi. Angelina je poznata i po tome što je više puta pomerala granice nacionalnih rekorda – preskočivši 1,98 m na otvorenom i 1,97 m u dvorani. 

“Angelina ima potencijal za velike domete, veoma je talentovana, razumna, ali je u tom pubertetskom dobu i neću ništa da forsiram. Naravno da ću joj otvarati vrata, ali ako bude htela da izađe kroz prozor, to je njena odluka, kao i svakog drugog deteta”, naglasio je njen otac.

Ostaje žal što na Olimpijadi 2024. u Parizu zbog povrede nije mogla više, premda se i tako plasirala među 12 najboljih. Ipak morala je da odustane zbog naprsnuća fibule.

“Za mene si ti najbolja! Svaka tvoja suza u Parizu i dalje boli, i boleće me dok sam živ. Ponosan na tebe malena, ljubi te ćalac” - emotivno ju je ohrabrio otac na Instagramu.

Iako njen fokus ostaje skok uvis, ističe se i u drugim disciplinama, poput skoka udalj, gde je oborila juniorski rekord Srbije.

Sofija Topić, mlađa ćerka Dragutina Topića

Sofija Topić, mlađa sestra slavne Angeline Topić, već sada pokazuje da poseduje genetski potencijal i odlučnost karakteristične za porodicu Topić. 

Iako je rođena 2013, već je oborila nacionalni rekord za devojčice u svom uzrastu, preskočivši 140 cm. Time je nadmašila rezultat sestre Angeline, koja je u istom uzrastu postavila rekord od 138 cm.

Ponosni otac, Dragutin Topić, koji je i sam legendarni skakač uvis, često ističe kako Sofija još uvek pristupa atletici kroz igru, ali već sada nagoveštava ozbiljan potencijal. Na gradskom takmičenju za učenice petog i šestog razreda, Sofija je osvojila srebrnu medalju, preskočivši 135 cm. 

"140 centimetara! Novi rekord, ovaj put Sofije Topić koja je nadmašila svoju sestru Angelinu u ovom uzrastu. Nimalo lak zadatak nadmašiti najbolju na svijetu.P.S. Za znatiželjne, Angelina je tada skočila 138cm. Kao i Angelini, puštam je da sama odluči čime će da se bavi. Genetika možda jeste bitan faktor, ali ljubav prema sportu, motivacija i žrtva koju sportista podnosi je samo njihova. Roditelj je tu podrška", napisao je ponosni otac svojevremeno na Instagramu.

Dragutin veruje da će Sofijin dalji razvoj zavisiti od njene sopstvene ljubavi prema sportu, ali ne krije zadovoljstvo što obe njegove ćerke slede porodičnu tradiciju u atletici. Svojim vedrim duhom i talentom, Sofija je postala simbol nade i budućnosti srpskog sporta.

Zanimljivosti o Dragutinu Topiću

Duga karijera ali i specifična ličnost ne mogu da prođu bez zanimljivosti o njoj, pogotovu ako je ta ličnost uspešna u onome što radi. A Dragutin Topić Top to i jeste – i kao nekadašnji atletičar, i sada ka trener.

Zato ćemo se prisetiti nekih zanimljivih trenutaka i izjava.

Dragutin Topić o Đokoviću

Emotivnost je dokazao objavom koja je u vezi sa Đokovićevim finalnim mečom na dugo željenoj Olimpijadi. 

“Sprcao sam, baš tako kao što čitate, SPRCAO, svoj život u ovaj JEBENI sport! Novaka Đokovića ćemo da pravimo od govana, a On CAR, IMPERATOTOR, ali malo nas ga vidi kao takvog. E neka si Nole NOLE, moj si, NAŠ si, Srpski, Ničiji, a Svačiiji, a opet moj, jer moja suza je za tebe, pa neka je poslednja, neka me razapnu, boli me baš QRC, ti si Srpsko Naj-Naj. Idem, sutra moje dete nastupa za istu ovu Srbiju, a meni nekako srce puno… “, poručio je Topić nakon što je Novak Đoković uspeo da prebrodi bol u operisanom kolenu u meču četvrtfinala Olimpijskih igara u Parizu 2024. protiv Stefanosa Cicipasa.

Ipak, shvatio je možda da ga je u tom trenutku emocija previše obuzelo, te je posle 12 časova uklonio post sa Instagrama.

Napad osica na treningu

“Iskreno, u Beogradu devedesetih nije bilo uslova za trening. Osice su me, bre, izujedale jednog dana! Ozbiljno ti kažem! Roj je izleteo iz sunđera na koji se pada posle skoka. Zbog tog „blagostanja“ često se odlazilo u Budimpeštu da bismo trenirali u uslovima potrebnim za vrhunske rezultate. Pitaš da li sam hteo da odustanem? Ne, u tom trenutku znao sam šta mi je cilj. Odustajanje, ali zbog povreda mi se motalo po glavi 1998. godine, ali sam i to pregurao i nastavio da se takmičim. Znaš šta me je najviše nerviralo u tom periodu? Nedostatak uslova za lečenje! Eto to. I koštalo me to, zašto da ne kažem, danas imam tri zdrava pršljena! E, taj nedostatak uslova smo prevazilazili na razne načine. Mika je bio majstor improvizacije. Ne mogu da se setim nečeg neobičnog, jer je kod njega sve izgledalo logično. A i jeste tako, mislim da za dobrog trenera nema prepreke koju ne može da pređe ili joj nađe alternativu. Sve može.”

Čuvena trojka protiv Zvezde

Da li znate da je Dragutin Topić u sezoni 1992/93. odlučio je da 1992. godine napravi neobičan iskorak u profesionalni sport – ali ne u atletici, već košarci.  

Njegova fascinacija zakucavanjima lopte u koš i želja da se takmiči sa najboljim domaćim košarkašima odvela ga je do zvaničnog All Star susreta, gde su se održavala i takmičenja u zakucavanju. 

Da bi uopšte mogao da učestvuje, morao je da bude registrovan kao igrač prvoligaškog kluba i da odigra jednu zvaničnu utakmicu, zbog čega se priključio KK Spartak iz Subotice.

Spartak je te sezone bio među najboljim timovima u zemlji, a prisustvo evropskog šampiona u njihovim redovima donelo je dodatnu pažnju klubu i punilo tribine. 

Spartak je igrao protiv jake KK Crvene zvezde, a Topić je nekoliko minuta pre kraja utakmice, dok je Spartak već bio u vođstvu, dobio loptu van linije za tri poena. Bez razmišljanja, uputio je šut – i pogodio! Spartak je pobedio crveno-bele 85:67.

“Ja sam Zvezdaš, (iako ne mrzim KK Partizan), pa ne volim mnogo o tome da pričam. Trojku sam dao iz očaja. Ipak, imam 100% procenat šuta”, našalio se popularni Top.

Hala je eksplodirala od oduševljenja, a njegova trojka postala je legendarna među ljubiteljima košarke.

Na kraju, iako se za Dragutina Topića ne može reći da je atletska legenda i olimpijski šampion koji je ušao u istoriju Olimpijskih igara, kao što je na primer njegov kolega u skoku sa motkom, Armand Duplantis, pogrešiće svako ko njegovu biografiju ne uvrsti na listu najboljih. To je svojim medaljama dokazao, a pobednički gen se vidi i kod njegove dece.

Ukoliko i vi želite da na zabavan način otkrijete da li imate pobednički gen, predlažemo da pogledate brojne slot igre koje imamo u bogatoj ponudi.