Dragan Stojković Piksi biografija

Dragan Stojković Piksi je rođen 3. marta 1965. u niškom naselju Pasi Poljana, gde je živeo sa roditeljima Dobrivojem i Desankom. Jedno je od najvećih imena srpskog i jugoslovenskog fudbala, velika “10-ka” i peta Zvezdina zvezda. 

 

Kao igrač, briljirao je svojom tehnikom i vizijom na terenu, a njegove lopte su “imale oči”. 

 

Prvi je čovek u srpskom fudbalu koji je upisao nastup na Evropskom i Svetskom prvenstvu kao igrač i kao selektor.

 

Njegov put od mladog talenta koji je sa samo 16 godina debitovao za Radnički iz Niša, preko uloge lidera u Crvenoj zvezdi, do internacionalne karijere u Marseju, Veroni i Japanu, predstavlja priču o neverovatnoj posvećenosti, sjajnom talentu, teškoj povredi i pored svega uspehu, kako u bivšoj Jugoslaviji i Evropi, tako i na Dalekom istoku. 

 

Pre nego što se podsetimo karijere Dragana Stojkovića Piksija kao igrača (jedan od najboljih srpskih fudbalera), njegove predsedničke funkcije u FSS i Crvenoj zvezdi, kao i trenerskih dana u Japanu, nakon čega je postao selektor reprezentacije Srbije, Balkan Bet online je za vas spremila ekspertske predloge za klađenje na tiket dana, a zanimljiv izbor nesumnjivo je i live klađenje.

 

Kako je nadimak Piksi nastao

Kao mali, strastveno je voleo da gleda crtani film „Piksi i Diksi“ („Pixie and Dixie and Mr. Jinks“). Često bi prekidao da igra fudbalsku utakmicu kako bi se vratio kući i uživao u omiljenom crtaću. 

 

Kada se jednom vratio na teren, prijatelji su ga zadirkivali: „Evo ga Piksi“. Ovaj nadimak je od tada ostao nerazdvojan deo njegovom imena i prezimena, po kojem je poznat u celom svetu.

 

"Pa mene svi zovu tako. Po onom crtanom junaku. Kad dođe 19 časova i 15 minuta, ostavljam sve... Drugove, devojke, šetalište, hranu... Žurim i jurim pred TV ekran da gledam Piksija. Voleo bih ako biste uz ovaj naš razgovor stavili naslov Piksi", poručio je još 1982. tada 17-godišnji Stojković.

Dragan Stojković Piksi igračka karijera – Piksi kao igrač

Obožavao je loptanje, a njegov talenat su rano primetili svi. Lepršav fudbal, za publiku, ali istovremeno i fudbal koji donosi rezultate. Još jedna stvar ga je krasila – disciplina.

 

„Sećam se da je dugo posle treninga ostajao na terenu i vežbao šuteve, slobodne udarce”, prisećao se svojevremeno Aleksandar Panajotović.

 

Taj udarac je doveo do savršenstva, i uz pokojnog Sinišu Mihajlovića izvodio ga je besprekorno.

 

Lucidan pas, osećaj za gol. Ako bismo morali da ga sa nekim uporedimo, Stojković je u fudbalu radio nešto slično onom što u košarci izvodi Miloš Teodosić.

Dragan Stojković Piksi Radnički Niš (1981–1986)

U sezoni 1981/82 Dragan Stojković debitovao je za prvi tim Radničkog iz Niša sa samo 16 godina. Bilo je to u utakmici Prve lige Jugoslavije protiv Vardara. 

 

Taj meč bio je jedini koji je odigrao te sezone, ali je već sledeće godine počeo da gradi značajnu ulogu u timu. U naredne četiri godine, odigrao je preko 70 utakmica za Radnički, postavši ključni igrač ekipe poznate kao Real sa Nišave. 

 

„Radnički iz Niša uvek je bio i biće deo mog života, za njega me vezuje detinjstvo i rana mladost", kaže Dragan Stojković.

 

Njegov talenat i doprinos nisu prošli nezapaženo, pa je 1986. godine usledio prelazak u Crvenu zvezdu.

 

Transfer u Zvezdu bio je sve samo ne slučajnost —nakon briljantnih partija u Radničkom, najveći jugoslovenski klubovi, uključujući Crvenu zvezdu i Partizan, pokazali su interes za mladog Stojkovića. U konkurenciji večitih rivala, Zvezda je uspela da osigura njegov potpis, iako su se crno-beli veoma borili da ga dovedu u svoje redove.

Dragan Stojković Piksi Zvezda (1986—1990)

Leta 1986. godine, Dragan Stojković napustio je Radnički Niš i prešao u Crvenu zvezdu, ali malo je nedostajalo da taj transfer propadne. 

Ključni trenutak dogodio se pola sata pre isteka prelaznog roka, kada je generalni sekretar Zvezde, Vladimir Cvetković, kontaktirao Dragana Kapičića, bivšeg predsednika košarkaškog kluba Crvena zvezda, tražeći hitnu pomoć. 

Klub je tada bio suočen s finansijskim problemom – nedostajalo je 50.000 dolara kako bi Stojkovićev otac dao saglasnost za transfer.

Kapičić je, u trci s vremenom, obilazio banke, sakupljajući novac u dinarima, i deset minuta pre isteka roka stigao na Marakanu. 

"Trčao sam od banke do banke, sav mokar i iscrpljen, ali uspeo sam na vreme da donesem novac", prisetio se Kapičić. 

Ovaj gest ne samo da je omogućio Stojkovićev dolazak u Zvezdu, već je promenio tok istorije kluba i jugoslovenskog fudbala.

U crveno-belom dresu, Stojković je za četiri godine odigrao 120 utakmica i postigao 54 gola, oduševljavajući navijače svojim neverovatnim potezima i tehničkim veštinama. 

Osvojio je dva šampionata Jugoslavije i nacionalni kup, dok je 1989. godine postao peta Zvezdina zvezda, jedno od najvećih priznanja koje klub dodeljuje svojim igračima.

Među njegovim najblistavijim momentima izdvajaju se het-trik protiv Dinama iz Zagreba i gol direktno iz kornera u Večitom derbiju protiv Partizana, koji je postao deo fudbalske istorije. Njegova kreativnost i harizma na terenu učinili su ga miljenikom navijača i strahom za protivnike.

Piksi Marsej (1990—1994)

Godine 1990. Dragan Stojković napustio je Crvenu zvezdu i prešao u Olimpik Marsej u transferu vrednom 5,5 miliona funti, što ga je svrstalo među najzvučnije poteze prelaznog roka. 

Zainteresovani su bili još Milan, Juventus, Real Madrid, Barselona. 

Njegov dolazak u Marsej izazvao je ogromnu pažnju, a kontroverzni vlasnik kluba, Bernar Tapi, nazvao ga je "Maradonom sa Istoka," ponosno se hvaleći svojim potezom. 

Već nakon potpisivanja predugovora, Stojković je privukao interesovanje Milana, čiji je predstavnik Adrijano Galijani pokušao da ga preotme. 

Međutim, Stojković je odbio ponudu, ostajući veran reči koju je dao Marseju, dok je Tapi kategorično odbacio sve pokušaje transfera.

- Bukvalno sat vremena nakon što sam potpisao predugovor sa Marsejom, zazvonio je fiksni telefon u mom stanu i sa druge strane žice bio je niko drugi do Adrijano Galijani. Pitao me je da li je istina da sam potpisao za Marsej. Dogovor sa Tapijem je bio da se ne izlazi u javnost sa informacijom o transferu i da se sve ozvaniči tek posle Svetskog prvenstva u Italiji. Ali Tapi nije mogao da ćuti, odmah se pohvalio francuskim novinarima da je kupio Maradonu sa Istoka. Pošto se radilo samo o predugovoru, rekao sam Galijaniju da je informacija netačna, ali da sam dao reč Marseju i da je za mene reč svetinja. Rekao je da ne pita za cenu i da će na sve načine pokušati da me ipak dovede u Milan. Pozvao je Tapija, nudio kule i gradove, ali ovaj je odgovorio: ’Evo ti ceo tim Marseja, biraj koga hoćeš, ali Piksija ne možeš da imaš.

U svojoj prvoj sezoni u Marseju, Piksi je postao deo tima koji je 1991. godine stigao do finala Kupa evropskih šampiona, gde se suočio upravo sa čuvenim sastavom Crvene zvezde iz 1991. i doskora svojim saigračima. 

U tom istorijskom meču, Stojković je ušao u igru u 112. minutu, ali je odbio da izvodi penal iz poštovanja prema klubu iz kojeg je potekao. 

Kasnije je izjavio: „Ne znam kako bih sebi oprostio da sam dao gol i da Zvezda nije osvojila trofej”. Ipak, priznaje i da bi voleo da je pobedio Zvezdu, ali samo da je igrao od početka, što donekle smanjuje emocije prema bivšem klubu i ističe donekle njegov egocentrizam.

Mnogo godina kasnije, Delije su 2022. na Kup utakmici na kojoj je prisustvovao i Piksi, razvili transparent:

"Nikad nije bila tvoja, ti nikad nisi bio naš, decenijskog potopa posle tebe seća se svaki zvezdaš. Sajonara."

Iako je prelazak u Marsej bio spektakularan, njegova karijera u Francuskoj bila je ograničena povredama, zbog čega je igrao manje nego što se očekivalo. 

- Najbolje sam se na terenu slagao sa Papenom, Karlosom Moserom, Bernarom Kasonijem… To je bila neverovatna generacija Marseja, ali su iznad svega bili dobri ljudi. Imali su veliko srce i za mene je to grupa – prijatelja. Karlos Moser, Basil Boli, Marsel Desai… Zaista su bili fantastični na treninzima. Desai je prava životinja. Veoma, veoma snažan igrač čak i kada je bio u pitanju samo trening uopšte nije bilo lako igrati protiv njega. Veliki profesionalac, morali ste uvek da budete oprezni kada imate loptu u nogama – prisećao se svojevremeno Stojković.

Sezonu 1991/92. proveo je na pozajmici u italijanskoj Veroni, nakon čega se vratio u Marsej, gde je ostao još dve sezone. Posle četiri godine u Francuskoj, odlučio je da karijeru nastavi na drugom kraju sveta, potpisavši za japanski klub Nagoja Grampus Ejt, gde je postao ikona i nastavio da fascinira svojom igrom.

Stojkovićev prelazak u Marsej nije bio samo važan sportski potez, već i priča o lojalnosti, izazovima povreda i nepokolebljivoj ljubavi prema fudbalu, koja ga je učinila jednim od najcenjenijih igrača svog vremena.

U finalu Piksi je ušao u 112. minutu 2. produžetka protiv čuvenog sastava Crvene zvezde 1991 iz Barija. 

 

Odbio je da šutira penal, malo zbog emocija prema Zvezdi, malo zbog ljutnje što ranije nije ušao u igru (oporavljao se od povrede).

 

Zvezda je pobedila i podigla pehar Kupa kupova, dok je Marsej dve godine kasnije isto učinio. Tako su srpski i francuski klub postali osvajači Lige šampiona.

 

– Sećam se da je Franc Bekenbauer kada sam došao u Marsej rekao Tapiju da će Piksi dobiti Zlatna lopta svetskog fudbala ukoliko ga budu mimoišle povrede. Da, te proklete povrede… – priseća se Nišlija.

 

Teška povreda kolena, koja je podsetila na povredu koju je imao Rade Bogdanović kada je igrao u Atletiku iz Madrida. Oba fudbalera su zbog toga napustila klub.

 

U sezoni 1992/93 Marsej je osvojio Ligu šampiona, no Stojković je opet zbog povrede izostajao i nije dobio priliku da podigne čuveni „ušati pehar“.

Piksi Verona (1991—1992)

 

Virtuoz svetske klase koji desnom nogom može sve. Potpisao je za ekipu koja se tek vratila u Seriju A.

 

“Njegova igra je poezija, podseća na najvećeg Argentinca svih vremena – Maradonu”, pisala je italijanska štampa.

 

- Rasturili smo Inter koji je tada u svojim redovima imao Zengu, Bergomija i Bremea. Tog 9. februara 1992. dogodilo se nešto čudno, nisam osećao ni najmanji bol i bukvalno sam leteo po terenu. Čitave te sezone vodio sam borbu sa teškom povredom, koju sam zaradio u Marseju neposredno po dolasku iz Crvene zvezde. Ali, protiv Intera je odjednom sve došlo na svoje mesto. Trčao sam bez problema, nije bilo straha od promene pravca, driblinga… To su stvari koje je teško objasniti sa medicinske tačke gledišta. Pobedili smo 1:0, ali je rezultat morao da bude još ubedljiviji. Promašio sam penal u finišu susreta, lopta je otišla iznad prečke. U novinama sam proglašen za igrača utakmice i svi su pisali o preporodu jedne velike desetke svetskog fudbala. Nažalost, dva dana kasnije, bolovi su ponovo počeli da čine svoje.

 

Piksijeva avantura u italijanskom fudbalu obeležena je i čudnim isključenjem u Ređo Emiliji u poslednjoj pripremnoj utakmici pred početak prvenstva.

- Za taj događaj me veže jedna zanimljiva epizoda. Kada je reprezentacija SCG igrala 2002. godine u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo protiv Italije u Napulju, ja sam bio predsednik Saveza. Prišao mi je jedan čovek i pitao me da li ga poznajem. Odmahnuo sam glavom, a on je rekao ’ja sam onaj sudija što ti je pokazao crveni karton protiv Ređane i želeo bih posle toliko godina da ti se izvinim’. Bio sam u šoku, nisam verovao šta čujem. Nasmejao sam se i odgovorio ’nema veze, život ide dalje…’ ali čoveče, šta te je nateralo da me isključiš na prijateljskoj utakmici… da li je moguće da neko ko je tek došao u Italiju, toliko dobro govori italijanski da je tebe uvredilo ono što je rekao. A nisam mu ništa rekao, zaista… pomešao me je sa nekim igračem koji se nalazio u mojoj blizini. Totalno bezveze situacija koja je bogami uticala na mene. Dođeš tu kao veliko ime i onda te isključe na pripremnoj utakmici bez ikakvog razloga. Dobio sam dva meseca suspenzije, posle je to smanjeno na 4 meča i debitovao sam tek protiv Napolija.

Verona je na kraju sezone imala velike finansijske probleme i ispala je u Seriju B.

Piksi Nagoja Grampus Ejt (1994—2001)

Godine 1994. Dragan Stojković Piksi prelazi u japanski klub Nagoja Grampus Ejt i ubrzo postaje jedna od najvećih fudbalskih ikona u Japanu. Već u prvoj sezoni proglašen je najboljim igračem lige, čime je započeo svoj niz uspeha u J. Ligi. 

Njegova igra bila je prepoznatljiva po atraktivnim golovima, preciznim asistencijama i maestralnim driblinzima, što je oduševljavalo navijače i učvrstilo njegov status zvezde.

Tokom karijere u Nagoji, Stojković je odigrao 183 utakmice i postigao 57 golova, ostavljajući neizbrisiv trag u klubu i japanskom fudbalu. 

Tri puta je biran u idealni tim šampionata, što govori o njegovom kontinuiranom kvalitetu i uticaju na igru. Njegov doprinos fudbalu u Japanu bio je toliko značajan da je po završetku karijere jedna tribina na stadionu Nagoje dobila njegovo ime, kao i jedna ulica u samom gradu.

Stojkovićeva popularnost nije se ograničila samo na sportski teren—njegova harizma i posvećenost sportu dodatno su podstakle ekspanziju fudbala u Japanu, učinivši ga jednom od ključnih figura u razvoju ovog sporta u zemlji. 

Zahvaljujući njemu, Nagoja Grampus Ejt postao je sinonim za uspeh, a Srbin je zauvek ostao upamćen kao simbol jednog zlatnog doba japanskog fudbala.

Zanimljivo je da je krajem XX veka u Džej ligi igrao i legendarni Kazujoši Miura. Piksi taj period posebno pamti po saradnji sa čuvenim Arsenom Vengerom, koji mu je bio trener i koji spada u TOP 10 trenera prema osvojenim trofejima (među njima je i ljuti protivnik Francuza, Portugalac Žoze Murinjo).

 

- Sarađivali smo dve godine u Nagoji i ostavio je najveći pečat u mojoj karijeri. Naravno, imao sam i pre njega vrhunske učitelje. Od Nenkovića, Dimoskog i Duvančića u Radničkom, do Vasketa, Stankovića i Šekija u Zvezdi. Da ne zaboravim i Gibca Jovanovića, trenera od koga sam naučio prve fudbalske lekcije. Stankovića sam mnogo cenio, bez obzira na nesporazum koji smo imali na početku saradnje. 

 

Stojković je karijeru završio 2001. godine, a oproštaj je obeležen kroz dve posebne utakmice. Prva je odigrana u Nagoji, gde je njegov tim dočekao Crvenu zvezdu, dok je druga bila u njegovom rodnom Nišu, gde je Radnički ugostio Vardar. Ovi mečevi bili su prilika za emotivno oproštaj od saigrača, navijača i fudbala koji ga je proslavio.

Piksi Jugoslavija (1983—2001)

Debitovao je za reprezentaciju Jugoslavije 1983. i igrao do 2001. Spada među najbolje strelce reprezentacije Srbije u fudbalu. Čuvena je i utakmica Jugoslavija - Nemačka 5:2, u 1/4 finale Olimpijskih igara 1984. u Los Anđelesu. Strelci za Jugoslaviju bili su Boro Cvetković 3, Katanec, Gračan, a za Zapadnu Nemačku Buhvald, Breme, Ran, Mil.

 

U polufinalu izgubili su od Francuske, ali su protiv Italijana osvojili 3. mesto i bronzu.

 

– Tamo su sve mangupi, ozbiljni igrači, a ti žutokljunac koji treba da se dokazu. Sećam se da je Dragan Mance bio šarlatanski raspoložen, beogradski mangup, stalno je pričao viceve, smejao se. Taj njegov govor je bio takav da te dovodi do smeha. Lepo su me primili. Debitovao sam protiv Francuske na Maksimiru. Zamenio sam Dušana Pešića.

 

Tako je počela reprezentativna priča Dragana Stojkovića. Iste godine održano je i Evropsko prvenstvo, ali Jugoslavija je loše igrala. 

 

Uz mnogo sreće Jugoslavija se uopšte i našla na EP u Francuskoj. Povedila je Bugarsku u odlučujućem meču. U poslednjim sekundama. Sportski komentator Mladen Dedić, koji je prenosio meč, doživeo je šok.

 

– Nema više vremena za bilo šta! Nema vremena! Četrdeset pet, 38. Vujović, Vujović. Evo šansa. Gol, gol, gol! Pa ljudi moji, je li to moguće, ludnica, šta je ovo?! Šta će se ovo dogoditi, 3:2! Pa ljudi, šta je ovo?! Šta je ovo?! Radanović, Radanović, Radanović, Radanović... Pa je li to moguće, ljudi moji, kakva sreća?! Tresu se tribine! Pa šta ću vam reći poštovani gledaoci. Vidite, šta je to, 3:2. Radanović – rekao je uzbuđeni Delića nakon pogotka Radanovića.

 

U trećoj utakmici protiv Francuske odigrali su najbolje, iako su izgubili 3:2 uz sjajan meč Mišela Platinija. Piksi je dao gol iz penala. Prethodno su izgubili od Engleske i Danske.

Jedan od najupečatljivijih trenutaka u karijeri Dragana Stojkovića dogodio se tokom Svetskog prvenstva 1990. godine u Italiji, na utakmici osmine finala između Jugoslavije i Španije. 

Taj meč, koji je završen pobedom Jugoslavije posle produžetaka (2:1), ušao je u istoriju zahvaljujući briljantnim potezima Piksija.

U 78. minutu meča, Stojković je pokazao zašto ga smatraju jednim od najvećih majstora sa loptom. Neverovatnim driblingom izbacio je kompletnu špansku odbranu iz igre. Martin Vaskez je pao na lažnjak, dok je golman Andoni Zubizareta ostao potpuno nemoćan pred njegovim potezima. Taj trenutak, često opisan kao jedan od najboljih poteza u istoriji Mundijala, bio je samo uvod u ono što je usledilo.

Španci su uspeli da izjednače i odvedu utakmicu u produžetke, ali Stojković nije dozvolio da se priča završi bez njegovog potpisa. Već u drugom minutu prvog produžetka, Piksi je preuzeo odgovornost za slobodan udarac. 

Precizno je namestio loptu, zafelširao je preko živog zida i smestio u levi ugao ukopanog Zubizarete. Tim pogotkom, Jugoslavija je obezbedila prolazak u četvrtfinale, gde ju je čekala Maradonina Argentina.

– Najbitnije da sam u tom trenutku razmišljao drugačije od svih drugih na stadionu. Svi su očekivali najjednostavniji mogući potez, udarac iz prve, ali ja sam u glavi imao nešto sasvim drugo. I ispalo je fenomenalno. Za drugi gol iz slobodnog udarca dobio sam javne pohvale od Edsona Arantesa. A kad Pele deli komplimente, ne možete da budete ravnodušni.

Nakon SP postao je kapiten reprezentacije. Posebno pamti Svetsko prvenstvo 2000. godine.

 

- Zasmetala mi je samo izmena protiv Holandije u osmini finala Svetskog prvenstva u Francuskoj. Nisam bio umoran, osećao sam da ih imamo. Pomislio sam "Što me sada menjaš kad su Holanđani na kolenima". Ali dobro, Sani je mislio najbolje. Imali smo odličnu saradnju. On je bio svestan naših karijera, mi sa druge strane to nikada nismo zloupotrebili. Zameram mu samo jednu stvar, morao je protiv Nemačke bolje da iskoristi pauzu u poluvremenu. Vodili smo 1:0, imali sve u našim rukama. A njemu je zazvonio telefon i nije ga bilo deset minuta u svlačionici. Zgrabio sam flašu vode i razbio je o pločice u kupatilu. Umesto da napravimo dogovor kako da dotučemo protivnika, mi smo se gledali i ćutali. Da smo pobedili Nemce, bio bi lakši raspored u nokaut fazi i sve bi bilo drugačije. Saznali smo posle i ko ga je zvao. Kondicioni trener Peđa Stanojević, da mu kaže kako smo moćni i da nastavimo da gazimo.

 

Mnogo godina kasnije, Nišlija je dobio priznanje od jednog od najboljih golgetera u istoriji.

 

- Piksi je u rangu sa Krojfom, Maradonom i Peleom. I da sada igra bio bi značajan i veliki, kao u svoje vreme – rekao je Batistuta tokom posete Srbiji 2022.

Piksi predsednik FSS i Crvene zvezde

Nakon završetka igračke karijere, Dragan Stojković je 2001. godine preuzeo funkciju predsednika Fudbalskog saveza tadašnje Jugoslavije, nasledivši legendarnog Miljana Miljanića. 

Njegov četvorogodišnji mandat obeležile su neuspešne kvalifikacije reprezentacije za čuveno Svetsko prvenstvo 2002. u Japanu i Južnoj Koreji, a onda i za EP 2004. u Portugalu, kada je čudesna Grčka postala šampion Starog kontinenta. 

Iako rezultati na terenu nisu ispunili očekivanja, Stojković je u tom periodu izabran za člana UEFA-inog tehničkog odbora i FIFA-inog fudbalskog odbora, gde je ostao aktivan osam godina.

Godine 2005. postao je predsednik Fudbalskog kluba Crvena zvezda, preuzimajući funkciju od Dragana Džajića, koji je upravljao klubom preko dve decenije.

Javnost je bila podeljena, a prvi značajan potez bio je smena tadašnjeg trenera Ratka Dostanića. Na njegovo mesto doveden je Valter Zenga, prvi strani trener u istoriji kluba. 

Stojković je iskoristio svoje kontakte u Japanu kako bi osigurao sponzorski ugovor sa kompanijom Toyota, dok je dodatne finansijske izvore obezbedio kroz saradnju sa domaćim kompanijama poput Delta Holdinga i Telekoma Srbije.

Kao predsednik, Stojković je nastavio politiku ulaganja u mlade domaće igrače i dovođenja talenata iz manjih klubova. Iz Budućnosti Podgorica i Zemuna stigli su Milan Purović i Vladimir Stojković, dok je dovođenje veznog igrača Haminua Dramana iz Gane pokazalo i interesovanje za strance. 

Njegovo rukovodstvo dovelo je Crvenoj zvezdi „duplu krunu“ u sezoni 2005/06, kao i solidan nastup u Kupu UEFA, što je privremeno vratilo optimizam među navijače. Stigao je i Ailton da Silva, fudbaler koji je žario i palio u dresu Verdera iz Bremena, i bio najbolji strelac Bundeslige.

Brazilac se nije proslavio, postigao je samo 4 gola na 13 utakmica. Inače, karijeru je završio 2014. sa 41. godinom u nemačkom petoligašu. Danas deli jednu strast koju ima i Nikola Jokić – obožava konje.

No, da se vratimo na Zvezdu. Nastali su  finansijski problemi kluba i ubrzo su doveli do brojnih kontroverznih odluka. Transfer golmana Vladimira Stojkovića u francuski Nant za tri miliona evra izazvao je burne reakcije navijača. 

Odlazak ključnih igrača poput Nenada Kovačevića, Milana Dudića, Aleksandra Lukovića, Boška Jankovića i Haminua Dramana dodatno je oslabio tim, što je uzrokovalo pad rezultata i razočaranje navijača.

Zbog rastućeg pritiska i finansijskih problema kluba, Stojković je 12. oktobra 2007. godine podneo ostavku na mesto predsednika Crvene zvezde. 

Piksi trener u Japanu (2008–2015) i Kini (2015—2019)

Pola godine nakon završetka predsedničkog mandata u Crvenoj zvezdi postao je Dragan Stojković Piksi trener Nagoje, svog bivšeg kluba.

Iako nije imao prethodno trenersko iskustvo, već na svom prvom meču na klupi zabeležio je pobedu, čime je pokazao da poseduje instinkt i viziju potrebne za uspeh. Pod njegovim vođstvom, Nagoja je završila sezonu na trećem mestu i obezbedila plasman u AFC Ligu šampiona.

Čuven je i trenutak kada je dao Piksi gol sa klupe, u sakou i cipelama, kada je na utakmici protiv Jokohame neverovatnim volej udarcem zahvatio ispucanu loptu i sa 40 metara je poslao u gol protivničkog golmana. Bilo je to 2009.

Vrhunac njegovog trenerskog rada u Japanu dogodio se 20. novembra 2010. godine, kada je Nagoja Grampus prvi put u istoriji kluba osvojila titulu šampiona Džej Lige. Najbolji strelac bio je igrač Nagoje i australijski napadač Džošua Kenedi.

Za svoj rad u sezoni 2010, Stojković je proglašen najboljim menadžerom Džej Lige, što je dodatno učvrstilo njegov status u japanskom fudbalu. 

Njegov inovativni pristup igri i sposobnost da motiviše tim nastavili su da donose rezultate, a Nagoja je pod njegovim vođstvom uživala nekoliko vrlo uspešnih sezona, postajući jedan od najstabilnijih i najkonkurentnijih klubova u ligi.

Zatim je 24. avgusta 2015. preuzeo kineskog superligaša Guangzhou Evergrande. Klub je bio u velikoj krizi, ali je Stojković stabilizovao ekipu i spasio je od ispadanja. Već godinu dana kasnije, klub je izrazio poverenje u njegov rad produživanjem ugovora na četiri godine.

 

Tako postaje najplaćeniji srpski trener u istoriji. Zarađivao je 9 miliona evra po sezoni, odnosno 36 miliona evra za četiri godine.

 

Pod njegovim vođstvom, Guangzhou R&F postao je poznat po napadačkom stilu igre, što se posebno odrazilo na performanse izraelskog napadača Erana Zahavija. 

 

Zahavi je zahvaljujući Stojkovićevoj taktičkoj filozofiji dva puta osvajao nagradu za najboljeg strelca Kineske Super lige (CSL). Klub je takođe zabeležio dva nastupa u finalu Kupa kineske fudbalske asocijacije (CFA), 2016. i 2018. godine, što su bili značajni uspesi za Guangzhou.

 

Nakon više od četiri sezone provedenih u klubu, tokom kojih je ostavio značajan pečat na igri i rezultate, Stojković se u januaru 2020. godine oprostio od kineskih navijača. 

 

Njegov rad u Guangzhou R&F ostao je upamćen po transformaciji tima i hrabrom pristupu igri, koji je mnoge igrače doveo do individualnog uspeha.

Piksi selektor Srbije (2021— )

Otkako je Dragan Stojković preuzeo funkciju selektora fudbalske reprezentacije Srbije, nacionalni tim je ostvario značajne uspehe na međunarodnoj sceni. 

 

Tada je uz nadimak Pixi dodat i Mister.

 

- To je internacionalni naziv, tako je zgodno. Mister ili „coach“. Ne mislim ništa posebno o tome. Pa neće valjda Piksi da me zovu? Nismo mi drugari, to ne bi bilo u redu – kazao je Stojković.

Piksi Svetsko prvenstvo 2022

 

Srbija je u poslednjoj utakmici kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2022 pobedila Portugal na “La Lužu” pred 62.000 navijača u poslednjem minutu utakmice i direktno otišla u Katar.

 

Raspored utakmica u Kataru bio je sledeći:

 

• Brazil – Srbija 2:0
• Srbija – Kamerun 3:3
• Srbija – Švajcarska 2:3

 

Neuspeh na prvenstvu je zameren selektoru, a posebno je u svojim Rade Bogdanović Piksija kritikovao.

Piksi Evropsko prvenstvo 2024

Na Evropskom prvenstvu 2024. godine u Nemačkoj, Srbija je pod vođstvom selektora Dragana Stojkovića Piksija nastupila u grupi sa Engleskom, Danskom i Slovenijom. 

Očekivanja navijača bila su velika, ali reprezentacija nije uspela da ih ispuni, završivši takmičenje već u grupnoj fazi, na opšte razočaranje.

Prvu utakmicu Srbija je izgubila od Engleske rezultatom 1:0, uprkos solidnoj defanzivnoj igri i nekoliko propuštenih prilika za izjednačenje. 

U drugom kolu, protiv Slovenije, "Orlovi" su igrali nerešeno 1:1, ali ni taj rezultat nije bio dovoljan da ekipa stekne značajniju prednost. 

U odlučujućem meču protiv Danske, Srbija je ponovo remizirala, ovog puta bez golova, čime je završila grupnu fazu sa samo dva boda.

Jedan od ključnih trenutaka turnira bio je oproštaj kapitena Dušana Tadića od reprezentacije. Nezadovoljan svojom minutažom na prvenstvu, Tadić je odlučio da završi reprezentativnu karijeru odmah nakon eliminacije.

– Sa selektorom imam dobru komunikaciju, a teško sam prihvatio što nisam bio na terenu od početka utakmice. Lider sam, bez lažne skromnosti, najbolji igrač ovog tima. Ja sam najspremniji igrač u ovoj ekipi, to sam i selektoru rekao. Mislim da sam morao da počem utakmicu, da sam mogao mnogo više da pružim i ponudim da sam igrao od starta. Ali, poštujem odluku, ako smatra da Dušan Tadić treba da igra 30 minuta, ja ću to poštovati. Teško je, želiš da budeš deo ovog tima, da uradiš sve za kolektiv, ali nije bitan jedan pojedinac. Najbitnije je da prođemo dalje, imamo veliko zajedništvo i to želimo da zadržimo – rekao je Tadić za Radio Televiziju Srbije.

Eliminacija Srbije u grupnoj fazi donela je mnogo pitanja o budućnosti tima i nastavku rada selektora Stojkovića. Dve reči su se sve više videle zajedno – “Piksi otkaz”. Deo javnosti je to prizivao, kao i navijači. Ipak, ostao je selektor.

Nakon završetka turnira poručio da će analizirati greške i raditi na jačanju tima za naredne izazove, ali je jasno da pred reprezentacijom stoji izazov vraćanja poverenja navijača.

Divizija A Liga nacija Srbija

Srbija je završila takmičenje u Grupi 4 Divizije A UEFA Lige nacija na trećem mestu, iza Danske i Španije, dok je Švajcarska zauzela poslednju poziciju. Sa šest osvojenih bodova, Srbija se suočava sa izazovom opstanka u elitnom rangu i igra baraž za ostanak u Diviziji A protiv Austrije.

Tokom grupne faze Lige nacija u Diviziji A, selektor Dragan Stojković odlučio je da pruži šansu nekolicini novih igrača, koji su svojim nastupima u klubovima zaslužili poziv u reprezentaciju. Među novajlijama na spisku našli su se:

• Andrija Maksimović, perspektivni vezista Crvene zvezde, “novi Mesi”i.
• Dejan Zukić, ofanzivni vezni Wolfsbergera.
• Nikola Čumić, brzi krilni igrač iz ruskog Rubina.
• Aleksandar Ćirković, standardni član TSC-a.
• Stefan Mitrović, ofanzivac Verone na pozajmici u belgijskom Leuvenu.
• Đorđe Petrović, golman koji brani za francuski Strasbourg na pozajmici iz engleskog Čelsija.
• Kristijan Belić, zadnji vezni igrač holandskog AZ Alkmaara.
• Mirko Topić, vezista portugalskog Famalikaa.
• Jan Karlo Simić, mladi štoper.
• Kosta Nedeljković, mladi bek Aston Vile.

Nova nada srpskog fudbala jeste i Vasilije Kostov (2008. godište), koji briljira u dresu Crvene zvezde u Ligi šampiona za mlade i kadetski je član reprezentacije Srbije.

Zvezdin biser oduševljava partijama u U19 Ligi šampiona, i privukao je pažnju Barselone.

Oni će svakako biti na raspolaganju Srbiji protiv Austrije u baražu za opstanak u A Diviziji. Austrija je pod vođstvom selektora Ralfa Rangnika ostvarila je značajne pobede, i to bez Aleksandra Dragovića, uključujući ubedljive trijumfe nad Kazahstanom, Norveškom i Slovenijom, što im je omogućilo da se bore za plasman u najviši rang.

Prva utakmica baraža između Srbije i Austrije biće odigrana 20. marta 2025. u Beču, dok će revanš uslediti 23. marta u Srbiji. Ishod ovog dvomeča odlučiće da li će Srbija zadržati mesto u elitnoj Diviziji A Lige nacija ili će se vratiti u niži rang.

 

Za Austriju, ovo je prilika da izbori plasman među najbolje evropske reprezentacije i potvrdi napredak ostvaren u prethodnim sezonama.

 

Ovi susreti biće i veliki test za Srbiju pod vođstvom Dragana Stojkovića Piksija, koji će u 2025. godini raditi na stabilizaciji tima, kako u Ligi nacija, tako i u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026. godine.

 

Naravno, ako uopšte ostane na klupi Srbije s obzirom da ima milionske ponude sa više strana, a Stojković je sve ovo potvrdio, uz objašnjenje da ne bih trenutno da priča na ovu temu. 

 

U slučaju da ode, Mauricio Sari (Maurizio Sarri) bi bio prvi pik FSS za mesto novog selektora reprezentacije Srbije.

U međuvremenu uživajte u zabavi koju donosi Fantasy Premier liga, igrajte najbolje slot igre, točak sreće ili poker, a ako volite igru sa brojevima, ispratite kakvi će biti grčki kino rezultati.