Dejan Bodiroga biografija - najbolji stranac izvan NBA

Dejan Bodiroga je najbolji stranac izvan NBA lige. To cela biografija Dejana Bodiroge nedvosmisleno pokazuje. Gradio je košarkaški put u najvećim evropskim klubovima, od Olimpije, Barselone i Real Madrida, preko Panatinaikosa, pa sve do Lotomatike. 

Osvajao je mnoge titule i priznanja kao nijedan drugi evropski igrač izvan NBA lige. Zbog specifičnog stila igre i košarkaške inteligencije i nesebičnosti, osvojio je ne samo titule prvaka Evrope, već i večnu ljubav navijača širom sveta.

U reprezentaciji Jugoslavije ostavio je dubok trag, osvajajući ukupno sedam velikih medalja, od kojih su dve titule svetskog prvaka (1998. i 2002.) zauvek upisane u istoriju sporta, dok je “Bodi Bond” postao jedan od najboljih srpskih košarkaša ikada. Bio je jedan od heroja nacije nakon Svetskog prvenstva u Indijanapolisu 2002, kada je praktično sam u kriznim trenucima vodio nacionalni tim do zlata protiv Argentine.

I nakon završetka igračke karijere, Bodiroga je nastavio da daje značajan doprinos košarci, prvo kao sportski direktor Lotomatike, a od septembra 2022. kao predsednik Evrolige, vodeći evropsko klupsko takmičenje ka novim izazovima. 

Njegova životna priča ne obuhvata samo uspehe na terenu, već i porodični život ispunjen skladom sa suprugom Ivanom i sinom Nikolom, koji diskretno neguju privatnost daleko od reflektora javnosti. Ova biografija osvetliće jedinstveni put čoveka kojeg mnogi smatraju najboljim evropskim košarkašem koji nikada nije kročio u NBA ligu.

Pre nego što se upustimo sa uživanjem u biografske podatke o Bodirogi, pogledajte klađenje na košarku – Balkan Bet kladionica ima sjajne NBA kvote i Evroliga kvote. Pogledajte uputstvo ako vas buni provera tiketa.

Dejan Bodiroga karijera

Košarkaški put Dejana Bodiroge obeležen je velikim uspesima, neverovatnim individualnim dostignućima i titulama koje su ga stavile među najbolje evropske igrače svih vremena. Njegova karijera razvijala se od rodnog Zrenjanina, preko brojnih velikih klubova u Evropi, sve do samog vrha svetske košarke. Bio je krilo, ali je pokrivao razne pozicije u košarci – mogao je da igra beka, pa čak po potrebi i da zameni pleja kada je moralo.

On nikada nije zaigrao u NBA ligi, ali upravo zbog toga je postao simbol evropskog košarkaškog stila, vođa generacije i čovek čije se ime sa poštovanjem izgovara širom sveta. Neretko je imao i tripl dabl učinak, a kao neko ko je bio smiren, retko je dobijao tehničku grešku u košarci.

Dejan Bodiroga Proleter (1989—1990)

Košarku je zaigrao u Proleteru iz njegovog rodnog Zrenjanina. Od samog početka pokazao je ogromnu želju za napretkom, izuzetnu tehniku i vanserijski talenat. U kratkom periodu provedenom u Proleteru, mladi Bodiroga je svojim igrama jasno stavio do znanja da je reč o posebnom igraču.

Njegove sjajne partije u juniorskoj konkurenciji brzo su privukle pažnju šire javnosti. Bio je izrazito dominantan igrač, a njegove igre su odjeknule i van Zrenjanina. Sve više klubova počelo je da pokazuje interesovanje za mladog talentovanog igrača.

Upravo u tom trenutku, sudbina mu je namestila susret sa legendarnim Krešimirom Ćosićem, koji je prepoznao njegov talenat na jednom juniorskom turniru, što će zauvek promeniti pravac njegove karijere.

Dejan Bodiroga Zadar (1990—1992)

Sa svega 17 godina prelazi u KK Zadar, gde ga je doveo upravo Krešimir Ćosić. Nakon što je na jednom turniru upravo protiv Zadra postigao čak 32 poena, Ćosić je bio toliko impresioniran da je lično ubedio Dejanovu porodicu da mu dozvole da se preseli u Hrvatsku.

“Kada se Krešimir Ćosić vratio u Zadar 1989. počeo je da traži talente po Jugoslaviji. Ja sam tada, sa nepunih 16 godina, bio na probi u Partizanu u kojem nisu baš bili zainteresovani da me dovedu. Rekli su mi da sačekam malo. Pošto je tada vladao fer-plej među klubovima, Ćosić je prvo pozvao ljude u Partizanu da ih pita da li može da me odvede u Zadar, i dobio je potvrdan odgovor. Posle sedam dana u Zadru nije mi se ostajalo, jer mi je bilo teško da se odvojim od porodice. Ipak, Krešimir je došao u Zrenjanin i posle razgovora s mojim roditeljima ja sam nekako pristao. Ćosić je bio izuzetna ličnost”, istakao je svojevremeno “Bodi Bond”.

U Zadru je mladi srpski košarkaš prošao intenzivnu školu košarke. Dnevni ritam treninga, disciplina i velika očekivanja pomogli su mu da brzo sazri kao igrač, ali i kao čovek. Ipak, zbog početka rata u Jugoslaviji 1992. godine, njegov boravak u Zadru je prerano završen.

Iako je imao priliku da ostane sa Ćosićem u Grčkoj, gde je trenirao AEK, nije želeo da uzme grčko državljanstvo. Krešo je zatim pronašao pojačanje u Italiji, čime je otvorena sledeća velika etapa u Bodiroginoj karijeri.

Dejan Bodiroga Trst (1992—1994)

Bogdan Tanjević, trener Trsta, na nagovor Krešimira Ćosića, pruža Bodirogi šansu uprkos strogom ograničenju broja stranaca. Već u prvoj sezoni, sa nepunih 19 godina pokazao je da je pravi izbor, beležeći impresivnih 21,3 poena po utakmici, te vodeći ekipu do plej-ofa.

U drugoj sezoni dodatno je unapredio igru. Ekipa Trsta stigla je do polufinala plej-ofa gde su poraženi od Skavolinija u dramatičnoj završnici serije. Iako nije osvojio trofej, ove dve godine bile su ključne za njegov razvoj kao igrača i vođe na terenu.

Tadašnja sezona potvrdila je reči Krešimira Ćosića da će Bodiroga postati najbolji evropski igrač, što se kasnije i ispunilo.

Dejan Bodiroga Olimpija (1994—1996)

Prelaskom u Milano Srbin nastavlja da se razvija. Tamo je postao pravi košarkaški univerzalac sposoban da pokrije gotovo sve pozicije na terenu. Tokom prve sezone vodi velike bitke sa Kinderom Predraga Danilovića, ali Olimpija ostaje bez finala lige.

Godina 1995. bila je ključna i za njegov reprezentativni put, jer je Jugoslavija nakon sankcija osvojila Evropsko prvenstvo u Atini. U toj zlatnoj generaciji predvođenoj Dudom Ivkovićem (koji je bio blizak sa Miškom Ražnatovićem), Bodiroga je imao bitnu ulogu beležeći prosečno 12 poena po utakmici.

“Već na početku moje karijere u Italiji odigrao sam nekoliko nezaboravnih mečeva. Ostaće za istoriju 51 poen protiv Panasonika i pobednički koš za Stefanel u poslednjem sekundu, zatim veliko nadigravalje protiv Benetona i Kukoča i moja pobeda protiv jednog takvog asa, zatim tri trofeja Evrolige”, otkrio je svojevremeno.

Titula prvaka Italije sa Olimpijom dolazi 1996. kao prvi veliki klupski trofej u Bodiroginoj karijeri, čime potvrđuje svoj pobednički mentalitet i klasu.

Dejan Bodiroga Real Madrid (1996—1998)

Nakon Italije prelazi u madridski Real, gde sarađuje sa Željkom Obradovićem, koji je (saznajte ko su najtrofejniji treneri Evrolige posle Željka Obradovića). Za dve sezone u Madridu osvaja evropski Kup pobednika kupova, dok u domaćem prvenstvu gubi finale u dramatičnoj petoj utakmici protiv večitog rivala Barselone.

Njegov boravak u Realu ostao je upamćen i po individualnoj dominaciji, zbog koje je proglašen MVP-em španske lige 1998. godine, ali i odličnim igrama u reprezentaciji koja je osvojila srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Atlanti, gde je Bodiroga igrao fenomenalno protiv NBA zvezda (mnoge od njih su igrale NBA finala).

To su bile godine u kojima je Bodiroga definitivno stekao svetsku reputaciju vrhunskog košarkaša jer se dokazao i protiv Amerikanaca (pročitajte i NBA vs FIBA razlike ako vas ova tema buni – jer postoje znatne razlike, npr. koliko traje košarkaška utakmica). Ukoliko volite špansko košarkaško prvenstvu, španska ACB liga klađenje garantuje vrhunski doživljaj.

Dejan Bodiroga Panathinaikos (1998—2002)

U Panatinaikosu, čiji je današnji vlasnik Dimitris Janakopulos, doživljava vrhunac karijere. Atinjane je trenirao Željko Obradović (inače, svojevremeno jedan od najboljih košarkaša iz Čačka). "Zeleni" su stigli do dve titule u Evroligi (2000. i 2002.), a osvojili su i tri grčke titule u nizu. Tako se srpski krilni košarkaš debelim slovima upisao u osvajače Evrolige.

Posebno impresivna bila je 2002. kada je osvojio bukvalno sve što se moglo osvojiti, uključujući MVP nagrade u svim takmičenjima. Iste godine predvodio je Jugoslaviju do titule svetskog prvaka u Indijanapolisu, pružajući možda najbolju partiju karijere u finalu protiv Argentine.

Ovaj period ostaje najuspešniji u Bodiroginoj bogatoj karijeri, i sa klubom i sa reprezentacijom. Ukoliko volite grčki stil igre, grčka košarka klađenje i kvote jesu vaš izbor.

Dejan Bodiroga Barcelona (2002—2005)

Nakon Grčke, Bodiroga prelazi u Barselonu kod Svetislava Pešića, i odmah u prvoj sezoni osvaja istorijsku trostruku krunu – Evroligu, prvenstvo Španije i Kup kralja. Ponovo dobija priznanje MVP-a evroligaškog takmičenja, čime još jednom dokazuje svoju neprikosnovenu klasu.

“Bez pritiska i požrtvovanja ne možete ostvariti velike pobede. Imali smo veoma težak zadatak. Ekipa je “sklopljena” pre samo 8 meseci, ali smo na kraju pobedili. Sa ovakvim navijačima niko ne bi mogao da izgubi. Ova pobeda je za njih, jer su dugo čekali ovaj trenutak”, rekao je tadašnji košarkaš Barselone.

Iako Barselona nije ponovila ovaj veliki uspeh narednih godina, Bodiroga ostaje najbolji igrač lige, konstantno briljirajući na terenu i vodeći klub do još jedne titule u domaćem prvenstvu.

Dejan Bodiroga Virtus Roma/Lotomatika (2005—2007)

Karijeru završava u Rimu, gde nastavlja da dominira individualnim učinkom, ali bez klupskih trofeja. Sa Virtusom dolazi do visokih pozicija u prvenstvu i plej-ofa, ali je tim ostao bez konačnog trijumfa.

Inače, 15. novembra 2006. Lotomatika je u četvrtom kolu Grupe B prve faze evroligaškog turnira gostovala Panatinaikosu. Atinjani nisu zaboravili svog nekadašnjeg asa, te su mu odali priznanje.

“Navijači su prepoznali veliki doprinos Bodiroge uspesima Panatinaikosa i dokazali da i dalje vole košarkaša, ali i čoveka koji se zove Dejan Bodiroga.” – izjavio je posle meča tadašnji trener Panatinaikosa Željko Obradović. 

“Ovo je bila specijalna utakmica, zbog povratka Dejana u Atinu i igranja protiv nas. Navijači su još jednom pokazali koliko ga vole i da će ga uvek pamtiti kao sjajnog lidera koji je predvodio klub do velikih uspeha”, kazao je nakon duela Kostas Carcaris, jedan od najzapaženijh košarkaša Panatinaikosa.

Dana 8. juna 2007. Bodiroga objavljuje završetak igračke karijere. Iako bez pehara u Rimu, njegova igračka veličina i uticaj ostali su zabeleženi zlatnim slovima.

“Ovo je za mene teška odluka koja je vremenom sazrela. Vrlo sam zadovoljan i ponosan što posle svega mogu da kažem da ne bih promenio nijednu svoju odluku u karijeri. Hvala predsedniku Lotomatike Totiju što me je doveo u Rim i što je želeo da produžimo saradnju, hvala gradonačelniku Veltroniju koji me je lepo prihvatio i preneo mi ljubav prema Rimu i što bi voleo da ostanem deo Lotomatike i Rima. Hvala svim predsednicima klubova za koje sam igrao, hvala svim trenerima koji su me trenirali – Ćosiću, Tanjeviću, Obradoviću, Ivkoviću, Pešiću, Repeši, hvala svim navijačima i saigračima bez kojih moja karijera ne bi bila ovako uspešna. Hvala i novinarima na lepoj saradnji i druženju za ovu deceniju i po, jer smo takoreći živeli zajedno. Najveću zahvalnost dugujem mojoj porodici – ocu Vasi, majci Milki, bratu Željku, supruzi Ivani i sinu Nikoli – jer oni su mi davali najveću podršku. Bogu zahvaljujem što mi je dao zdravlje i talenat i omogućio jedno ovakvo iskustvo u životu”, rekao je na oproštajnoj konferenciji.

Iste godine kada se Bodiroga oprostio od reprezentacije, Zoran SLavnić je za Evropsko prvenstvo uvrstio na spisak tada dvadesetogodišnjeg Miloša Teodosića, koji je uz Bogdana Bogdanovića i Nikolu Jokića godinama uspešno branio grb nacionalne selekcije, i bio deo Srba u NBA ligi. U vreme kada je Bodi Bond prestajao da igra, Luka Dončić je, recimo, kretao tek u drugi razred osnovne škole.

Ako volite košarku u ovoj zemlji, klađenje na italijansku košarku je odličan vid zabave.

"Mi imamo svoga boga ime mu je Bodiroga"

Tokom velikih uspeha reprezentacije Jugoslavije, posebno nakon trijumfa na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002. godine protiv SAD i osvajanja zlata u neizvesnom finalu protiv Argentine, srpski narod spontano je stvorio slogan pun emocija: 

„Mi imamo svoga boga, ime mu je Bodiroga“. 

Pesma je simbolizovala radost i ponos u teškim godinama nakon NATO bombardovanja, u kojima je košarka bila svetla tačka za čitavu naciju.

Međutim, Bodiroga nije voleo poređenje s Bogom zbog verskih osećanja:

„Znam da je u pitanju sport i da niko nije imao nikakvu lošu nameru, ali svakako mi to nije bilo lepo da čujem“.

Njegovi podvizi, medalje i slavlja u najtežim vremenima ujedinili su naciju, donoseći joj neophodnu radost, ponos i veru u bolje sutra. Ovaj slogan ostao je kao emotivno sećanje na heroja koji je naciju vratio na pobednički put.

Uspesi sa reprezentacijom

Već 1995. na Evropskom prvenstvu u Atini, pokazao je koliko znači reprezentaciji – rezultat: osvojena zlatna medalja, i to posle sankcija. Deki je dokazao da je svestran, pravi lider na parketu. Padale su Litvanija i Grčka, košarkaške sile. Da ovo nije bilo slučajno videlo se na sledećem kontinentalnom prvenstvu u Barseloni 1997. kada je ponovo osvojeno zlato. 

Nakon toga, 1999. u Francuskoj (pogledajte kvote na francusko košarkaško prvenstvo), osvojena je bronzana medalja u teškim uslovima i pod lošim suđenjem, a Srbin je ponovo bio jedan od lidera tima. 

Zlato je vraćeno 2001. u Istanbulu, kada je kao kapiten reprezentacije vodio ekipu do novog evropskog trijumfa protiv domaće selekcije Turske (klađenje na tursku košarkašku ligu je takođe zanimljiva opcija). U ekipi Karija Pešića značajno mesto imao je i Saša Obradović.

Bodirogini najveći trenuci sa reprezentacijom dogodili su se na Svetskim prvenstvima:

• Prvo je 1998. u Atini osvojeno zlato, zbog čega je proglašen za najkorisnijeg igrača tog takmičenja. 
• Četiri godine kasnije u Indijanapolisu 2002. – opet zlato! Tada je svojim koševima u završnici finala protiv Argentine, predvođene Đinobilijem i Obertom, doveo Jugoslaviju do spektakularne pobede posle produžetka. 

Lična priznanja

Dejan Bodiroga Euroleague – na funkciji predsednika (2022–)

Dejan Bodiroga preuzeo je funkciju predsednika Evrolige 14. septembra 2022. godine, zamenivši na tom mestu Đordija Bartomeua. Kao neko ko je dobro upoznat sa evropskom košarkom, ali i potrebama klubova i navijača, zalaže se za stabilnost ovog takmičenja, naglašavajući značaj Final Four turnira kao krune cele sezone. 

Smatra da Evroliga, koja postoji više od 25 godina, mora da zadrži jedinstvo i integritet uprkos izazovima, uključujući pokušaj NBA lige da se pozicionira u Evropi. Ističe da je Evroliga dovoljno jaka da samostalno odgovori na sve pritiske, a upravo jedinstvena atmosfera i visok nivo takmičenja predstavljaju njene najjače adute u budućnosti.

Dejan Bodiroga Partizan – šta očekuje od crno-belih?

Govoreći o KK Partizan u vezi sa učešćem u najboljem klupskom košarkaškom takmičenju, istakao je da klub iz Humske vidi kao važnog partnera najjačeg međunarodnog klupskog takmičenja u Evropi i narednih sezona. Posebno je pohvalio Partizanove rezultate i kompetitivnost poslednjih sezona, naglasivši kako je beogradska publika, koju smatra jedinstvenom u Evropi, važan deo atraktivnosti takmičenja. 

Premda konačnu odluku o stalnom učešću Partizana treba da donese bord Evrolige, Bodiroga izražava optimizam da bi crno-beli u budućnosti mogli imati dugoročniju saradnju sa ovim takmičenjem. 

Otvoreno je potvrdio da je deklarisani navijač Partizana, mada tokom svoje bogate karijere nikada nije zaigrao za klub čiji je pristalica. Odlazak u Zadar i kasnije u Italiju sprečili su ga da obuče crno-beli dres, ali to nikada nije narušilo njegov emotivni odnos prema klubu.

“Dok sam bio mlađi imao sam veliku želju da obučem dres Partizana, ali je to kasnije, sticajem okolnosti, postalo neizvodljivo. Moja karijera je dobila drugačiji tok... Biću uvek navijač Partizana”, rekao je davne 2007. godine.

Dejan Bodiroga o Zvezdi

Kao predsednik Evrolige nekadašnji srpski košarkaš pozitivno ocenjuje i rad KK Crvena zvezda (vodio ju je Duško Ivanović kada je Bodiroga preuzeo mesto predsednika). On je pohvalio napredak crveno-belih poslednjih sezona. Posebno ceni atmosferu koju crveno-beli prave na svojim utakmicama u Beogradu i vidi ih kao ravnopravne konkurente za najviši plasman u takmičenju. 

Kao i u slučaju Partizana, buduće dugoročno učešće Crvene zvezde u Evroligi zavisi od odluke samog takmičenja, ali Bodiroga jasno stavlja do znanja da je srpski šampion poželjan partner za evropsku elitu i da će upravo klubovi poput Zvezde doprineti kvalitetu i popularnosti Evrolige u narednim sezonama.

Ukoliko niste sigurni kako funkcioniše Euroliga, proučite kako izgleda Evroliga plej in i plej of sistem takmičenja. A za dodatnu zabavu proučite vodič za igranje Evroliga Fantasy pravila igre.

Dejan Bodiroga porodica

Porodica Dejana Bodiroge, jednog od najuspešnijih evropskih košarkaša svih vremena, oduvek je izazivala veliku pažnju javnosti, uprkos tome što nekadašnji košarkaš privatnost čuva sa velikom diskrecijom. 

Njegov skladan porodični život sa suprugom Ivanom i sinom Nikolom odlikuju ljubav, poštovanje i međusobna podrška, što ih čini jednim od najomiljenijih sportskih parova u Srbiji.

Dejan Bodiroga žena – ko je lepa Ivana Bodiroga

Supruga Dejana Bodiroge, nekadašnja manekenka Ivana (devojačko prezime Medić), “osvojila”cje legendu naše košarke još početkom milenijuma. Venčali su se u Sabornoj crkvi 13. jula 2003. godine, u intimnoj ceremoniji kojoj je prisustvovalo pedesetak zvanica. 

Pamti se da su prolaznici ispred crkve skandirali poznati slogan: „Mi imamo svoga boga, ime mu je Bodiroga“, dok su Ivani šaljivo uzvikivali: „Uzela si trofej, Ivana“.

Ivana, koja je nekada važila za jednu od najlepših srpskih manekenki, potpuno se povukla iz sveta mode nakon udaje. U potpunosti se posvetila porodičnom životu i vaspitanju njihovog sina. U javnosti se retko pojavljuje, što dodatno budi pažnju svaki put kada se odluči da sa suprugom prisustvuje nekom događaju. 

„Ivana nikada nije bila tipična žena sportiste. Nikad nije koristila moje ime za medijsku pažnju i uvek je imala sopstvenu autentičnost“, istakao je jednom prilikom Dejan.

Njihov brak je uvek bio skladan, a kada se svojevremeno u medijima pojavila informacija o razvodu, on je nedvosmisleno rekao da je u pitanju glupost. 

„Kod nas je sve u redu, nije tačno da se razvodimo. To nema veze sa pameću”. 

Par često provodi vreme u Crnoj Gori, gde uživaju u jednostavnim zadovoljstvima poput jutarnjeg ispijanja kafe na terasi njihove kuće, gledajući u more i slušajući talase.

Dejan Bodiroga deca – sin Nikola

Dejan i Ivana imaju jednog sina – Nikolu Bodirogu, rođenog 2004. godine. Odrastao je daleko od očiju javnosti, ali ga je teško ne primetiti kada se pojavi, s obzirom da veoma liči na oca. Visok je preko dva metra.

Tokom školovanja trenirao je košarku u omladinskim selekcijama Partizana, ali je i dalje neizvesno da li će njegov talenat i interesovanje prerasti u profesionalnu košarkašku karijeru poput Dejanove. Nikola je završio gimnaziju, a njegovi roditelji često ističu kako su ponosni što su ga uspeli izvesti na pravi put.

„Nikola ne voli pažnju javnosti, miran je momak. Drago nam je što smo ga lepo vaspitali“, izjavio je jednom prilikom, ističući koliko mu je porodica važna. 

Iako je još uvek rano govoriti o njegovoj potencijalnoj košarkaškoj karijeri, očigledno je da naslednik Bodirogine porodice ima sve predispozicije da nastavi putem uspeha koji je njegov otac zacrtao decenijama ranije. Jedno je sigurno – Srbija treba da pravilno odgaja mlade košarkaše, jer imamo potencijala – to smo dokazali na Svetskom prvenstvu u košarci 2023, kao i Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine.