Budžeti evroligaša za ovu sezonu i koliko troše "Večiti"

Budžeti evroligaša za sezonu 2025/26. veći su nego ikada pre i predstavljaju ključnu dimenziju uspeha u najprestižnijem evropskom klupskom takmičenju. Timovi širom Evrope izdvajaju ogromne sume novca kako bi obezbedili konkurentnost, angažovali vrhunske igrače i poboljšali svoje infrastrukture. 

Oni su takođe najveći do sada jer je novi format Evrolige veći i zahtevniji, a i glasine o razviju NBA Evrope, novog takmičenja koje bi bilo konkurent Evroligi su sve češće i realnije. Uz sve to, koledž košarka u Americi odvlači sve više mladih talentovanih košarkaša iz Evrope, pa sama Euroliga na čelu sa Dejanom Bodirogom mora da odgovori adekvatno na sve ove novitete – a prvi i najvažniji odgovor je finansijske prirode. Zato su i evroligaški transferi verovatno i najatraktivniji do sada.

I tu ne mislimo samo na već standardno velike budžete koje imaju Real Madrid, Fenerbahče, Panatinaikos ili Olimpijakos, koji su uvek konkurentni i gotovo sigurno svake sezone igraju plej of Evrolige. Mislimo i na znatno manje timove koji sada imaju slične finansijske strategije kako bi se nosili sa sve većim izazovima tokom duge sezone i gustog rasporeda. 

Pre nego što analiziramo analiziraćemo podatke o budžetima zašto se ne bi zabavili uz klađenje na Evroligu na Balkan Betu. A ako ste ekspert za klađenje na košarku, svakako možete i da igrate malo kompleksnije klađenje na četvrtine u košarci. 

Tabela sa budžetima evroligaških klubova za sezonu 2025/26 (koje je objavio Basketnew a i koje su otkrili neki vlasnici klubova):

Vi i sami možete da upravljate budžetima i pravite svoj tim, a saznaćete kako ako pričitate vodič za Evroliga Fantasy.

Najveći budžeti Evrolige

Kada se pogledaju najnoviji podaci objavljeni putem BasketNews i LNB France, jasno je da se na vrhu liste i dalje nalazi Real Madrid, sa impresivnih 45 miliona evra. 

Madriđani već godinama drže visok standard finansijske stabilnosti u evropskoj košarci. Njihov poslovni model kombinuje investicije iz fudbalskog sistema i jaku podršku sponzora. Madrid je i dalje sinonim za sistem u kome se ništa ne prepušta slučaju – od skauta do marketing tima.

Na drugom mestu nalazi se Hapoel Tel Aviv, klub koji je ove godine izbio u sam evropski vrh sa rekordnih 40 miliona. Predsednik kluba, Ofer Janaj, otvoreno je govorio o ambicijama i ubrzanom rastu:

„Želim da izgradim tim koji će biti na vrhu Evrolige“, rekao je Janaj za BasketballSphere, dodajući da su ulaganja „daleko iznad svih planova koje je klub imao pre samo dve godine“.

Treće mesto zauzima AS Monako, klub koji je u poslednje tri godine postao stabilan član evropske elite sa budžetom od 38,7 miliona evra. Ovaj podatak potvrdila je LNB liga, dok je generalni direktor kluba Oleksij Jefimov objasnio da objavljeni iznos ne znači da će klub potrošiti sve te novce:

„Brojka koju je objavila LNB predstavlja maksimalni limit odobren od Komisije za finansije, a ne iznos koji mi zaista planiramo da potrošimo“.

Njegov kolega iz uprave, Aleksjej Fedoricev, dodao je za Monaco Tribune: „Ne radi se samo o ovom trenutku – radi se o izgradnji nečega što ima dubinu i trajnu vrednost“.

Grčki velikani Panatinaikos i Olimpijakos dele četvrto mesto sa po 37 miliona evra, što potvrđuje da se atinski derbi odavno preselio i na finansijski teren. Oni su uvek, kako kaže i Dimitris Janakopulos, “dužni da budu prisutni konkurentni”. Iako se ne oglašavaju često o konkretnim ciframa, mediji u Grčkoj prenose da oba tima planiraju dodatna ulaganja u trenerski kadar i omladinske akademije, kako bi se osigurala dugoročna stabilnost.

Odmah iza njih dolaze turski giganti Anadolu Efes sa 34,5 miliona i Fenerbahče sa 33,5 miliona evra. Efes je poznat po visokom fondu plata i redovnim dovođenjima NBA igrača, dok Fenerbahče ostaje simbol konstantnosti u regionu. Klub iz Istanbula ima jedan od najskupljih trenerskih timova u Evropi, a predsednik Ali Koč je nedavno izjavio za Eurohoops:

„Cilj nije trošiti više, već trošiti pametnije. Ali da bismo bili konkurentni, ne smemo ostati u prošlosti“.

Na sledećim pozicijama su Bajern Minhen sa 33 miliona evra i Barselona sa 32 miliona evra, dve institucije koje se oslanjaju na sinergiju sportskog brenda i korporativnog kapitala. Bajern je, kao i u fudbalu, primer nemačke finansijske discipline, dok Barselona prolazi kroz proces restrukturiranja troškova posle višegodišnjih finansijskih problema.

Zanimljivo je da su se i neki klubovi iz drugog plana opasno približili ovom krugu. Armani Milano i dalje ima izuzetno visoke finansije od čak 39 miliona evra iz prethodne sezone, a iako još nije objavio precizne brojke za 2025/26, italijanski mediji navode da će ulaganja ostati na sličnom nivou. Vlasnik i modni magnat Đorđo Armani i dalje finansira najveći deo kluba lično – čak 25 do 30 miliona godišnje – što čini Milano jedinstvenim slučajem u evropskoj košarci.

Francuski Pariz sa gotovo 29 miliona evra postaje novi finansijski fenomen. U svega nekoliko sezona, tim iz prestonice Francuske prošao je put od lokalnog projekta do stabilnog evroligaša sa ozbiljnim ambicijama. Izvršni predsednik Gaean Miler iz ASVEL-a, govoreći o rastu francuskih klubova, opisao je trenutnu situaciju rečima:

„Mi smo deo uskog kruga od trinaest klubova sa stalnom licencom. U poslednje vreme sve češće nas kontaktiraju veliki investicioni fondovi“.

Posebnu pažnju izaziva i KK Dubai, debitant u Evroligi sa budžetom od 16 miliona evra, koji je otvoreno objavljen od strane generalnog menadžera Dejana Kamenjaševića, koji je istakao da klub ne želi da se predstavi kao “naftni gigant“, već kao projekat koji raste postepeno i planski:

„Nije novac taj koji stvara viziju, već vizija stvara novac“.

Ovi primeri jasno pokazuju da se Evroliga više ne deli samo na bogate i siromašne, već na one koji znaju da investiraju pametno i one koji pokušavaju da prežive u ritmu modernog tržišta. Sada je sasvim jasno da novac ne garantuje uspeh, ali bez njega realno više nema ni ozbiljne igre, niti se može biti konkurentan.

A sada ćemo videti ono što vas najviše zanima: koliko je budžet Zvezde i Partizana u košarci, klubova koji su ujedno i najveći osvajači ABA lige. Krenimo od kluba koji je osvojio Evroligu davne 1992. godine – Partizana.

KK Partizan budžet - Budžet Partizana u košarci

Budžet KK Partizan za sezonu 2025/26 iznosi 23 miliona evra, potvrđeno je od strane predsednika kluba Ostoja Mijailović. 

“Naš finansijski fond je 23 miliona eura. Što se tiče stručnog štaba, on iznosi 15 miliona, a ostatak su troškovi kluba. Takođe, u tih 23 miliona evra, država je dala 5 miliona evra, što očekujemo i ove godine. Dakle naši prihodi su 18, a državni pet miliona. Samo da napravim paralelu, kada sam došao u klub dugovi su bili 15 miliona, tada je imao tek 1,5 miliona. Kada sam došao imao sam osam trenera koji su radili u Partizanu i devetog Miroslava Nikolića. Bilo je preko 100 igrača na platnom spisku, a sada je situacija drugačija, svi su dugovi isplaćeni, porez smo od septembra do septembra uplatili preko 6 miliona evra, uskoro očekujemo da uđemo u reprogram, sada rešavamo i taj dug i posle toga neće biti dugova u nekom bližem periodu”, rekao je predsednik KK Partizan.

Ovaj finansijski iskorak označava novu eru za Partizan; promenjena je struktura rostera, angažovani su novi igrači i pojačan staff, dok su dugovi iz prethodnih godina zatvoreni što omogućava veću operativnu fleksibilnost. Navijači ponovo veruju u crno-bele, a i sam Željko Obradović, jedan od trojice čuvenih košarkaša iz Čačka, ističe koliko su pune tribine bitne za klub.

“Zna se odakle dolaze naše finansije. Prvi i osnovni izvor naših prihoda su navijači. Partizan ima i pokušava da nađe način da bude stabilan klub. Vraćali smo stare dugove… Poreski dug nije počeo pre godinu dana, možemo da se vratimo na period kada se Ostoja Mijailović vratio. Upravni odbor na čelu sa predsednikom Mijailovićem daje maksimum. Navijači Partizana treba da znaju da ćemo uraditi sve da Partizan ima novca da bude ravnopravan sa svima. Ljudi lako zaboravljaju neke stvari. U ovom mom poslu gledaju kakva je bila poslednja utakmica”, rekao je najtrofejniji trener u istoriji Evrolige.

S ovim budžetskim modelom i tradicionalno jakim košarkaškim genom, Partizan je u najmanju ruku konkurentan sa svima u najjačem klupskom evropskom takmičenju.

Budžet KK Crvena Zvezda

Budžet KK Crvena zvezda za sezonu 2025/26 iznosi oko 20 miliona evra, prema izjavi predsednika kluba Željka Drčelića. On je jasno naveo da su finansije “kao i prošle godine” i zahvalio se podršci države koja, kako je rekao, nikada nije više ulagala u sport nego u poslednjih deset godina. Prema njegovim rečima, ova suma obuhvata sve troškove kluba tokom cele sezone, uključujući i infrastrukturu i putovanja.

Drčelić je takođe naglasio da kao predsednik kluba i lično podržava Zvezdu finansijski: 

“Ako voliš klub, ako si predsednik i imaš mogućnosti – naravno da ćeš pomoći. Ljubav prema Zvezdi je jača od svega”. 

Zvezda je u međuvremenu ostvarila i infrastrukturne pomake. Između ostalog otvoren je jedan od najboljih trenažnih centara u Evropi, klupski autobus, modernizovane su svlačionice u “Pioniru“ i novi sistem za online tiketing, i to sve bez uključivanja sredstava iz glavnog priliva kluba, kako je naglasio Drčelić.

U poređenju sa večitim rivalom, Zvezda ima manje od Partizana. Ali, rezultatski to ne mora da znači i lošije, s obzirom da crveno-beli od kada je došao novi trener Saša Obradović igraju vrlo dobro.

U svakom slučaju, ako vas zanima nastup “Večitih”, pogledajte raspored Zvezde i Partizana u Evroligi za sezonu 2025/26.

Najčešća pitanja u vezi sa budžetom Evrolige

Šta sve obuhvataju budžeti Evrolige?

Oni obično uključuju sve operativne troškove za sezonu: plate igrača i stručnog štaba, troškove putovanja, boravaka, zakupa dvorana, marketinga i infrastrukture. U praksi, to znači da kada gledate brojku “ukupnog budžeta“ kluba, ona se ne odnosi samo na plate igrača, već sveukupni trošak da klub funkcioniše na visokom nivou.

Da li postoji “salary cap“ (ograničenje plate) u Evroligi?

Ne u klasičnom smislu kao što postoji u NBA. Evroliga nema fiksan “salary cap“. Međutim, uvedene su nove finansijske regulative poput “Base Remuneration Level” i drugih limitirajućih mehanizama koji nastoje da uvedu veću kontrolu nad troškovima.

A šta je tačno Base Remuneration Level (BRL) i kako funkcioniše?

Base Remuneration Level (BRL) označava minimalni iznos plate (neto) koju klub mora imati za svoj roster igrača i stručnog štaba u sezoni, u okviru sistema finansijske održivosti. Za sezonu 2025/26, BRL je naveden kao €8 miliona neto za određene klubove. 

Kako oporezivanje utiče na budžet kluba?

Poreski sistem i bruto-neto razlike značajno utiču na stvarni trošak kluba za plate. Na primer, u Nemačkoj bruto trošak za igrača sa neto platom od €1 milion može biti oko €2,2 miliona, dok je u nekim regionima Španije ili Srbije taj odnos znatno povoljniji.

Mogu li se budžeti klubova promeniti tokom sezone?

Da, mogu biti revidirani ili prilagođeni tokom sezone, na osnovu rezultata, dodatnih prihoda od plej-ofa, neočekivanih troškova (kao povrede) ili drugih promena prihoda/izdataka.

Jasno je da će i u budućnosti finansije klubova rasti i da će biti još zahtevnije ispratiti sve zahteve takmičenja. To se posebno odnosi na uslovno rečeno manje klubove. 

Za sam kraj preporučićemo vam da pogledate i brojne košarkaške teme iz bloga na Balkan Betu, a ovom prilikom izdvojićemo čuvenu biografiju Duška Vujoševića, legende Partizana, koji je, zanimljivo, bio kratko i trener Crvene zvezde. A ako pravila košarke držite “u malom prstu” i pročitali ste naše savete za uživo klađenje, pravi izbor ćete napraviti ukoliko odigrate live košarkaške kvote.